Srbija i mentalno zdravlje: Život sa bipolarnim poremećajem – od euforije do depresije

Večiti ringišpil sa kojeg nema silaska.

Tako se oseća Milena*, 39-godišnjakinja iz sela u okolini Čačkau zapadnoj Srbiji, kojoj je sve do trećeg porođaja život izgledao normalno i srećno.

„Postoje dani kada se osećam toliko loše da ne mogu da ustanem iz kreveta, uplašena sam, imam izgubljen pogled i želim da pobegnem od svega.

„Ima i onih tokom kojih ne znam šta ću sa svom tom energijom, kao da mogu da poletim“, opisuje njen život za BBC na srpskom.

Sa bipolarnim poremećajem bori se već 23 godine, ali joj je dijagnoza ustanovljena skoro deceniju posle pojave prvih simptoma u doba dok je još bila tinejdžerka.

• „Anoreksija moje ćerke bila je put u pakao“
• Mladi traže psihoterapeutsku pomoć od veštačke inteligencije
• Darkova priča: Depresija kao tuga sa sto lica

Bipolarni poremećaj karakteriše naglo smenjivanje raspoloženja, od snažnih naleta energije, do tuge i očajanja, objašnjava Vesna Tintar, psihološkinja, za BBC na srpskom.

„Govorimo o dve faze: maniji i depresiji, pa se ovo oboljenje nekada nazivalo manično-depresivni poremećaj.

„Pojavljuje se veoma rano, najčešće tokom puberteta i adolescencije i nije ga lako dijagnostifikovati, pa se često meša sa depresijom ili poremećajem pažnje“.

Maglovita sećanja: Tinejdžerstvo i prvi simptomi

Imala je šesnaest godina kada su roditelji primetili da im je ćerka često tužna i neraspoložena.

Verovali su da je muče uobičajeni tinejdžerski problemi, ali Mileni nije bilo bolje.

Odlučili su da potraže pomoć psihijatra.

„Ne sećam se lepo tog perioda, samo da sam se osećala loše i da je doktorka mislila da je u pitanju depresija, pa mi je dala odgovarajuće lekove“, govori Milena.

Ubrzo je ovo „stanje“ prošlo, a ona, kao i njeni roditelji, smatrali su da se radilo o „prolaznoj fazi“.

„U 19. godini sam se zaljubila i udala sam se posle srednje škole.

„Bila sam srećna što ću živeti sa čovekom kog volim, o bolesti nisam ni mislila“, priča sa osmehom.

Bolest se „ponovo probudila“ posle trećeg porođaja.

Osećala se čudno i dane provodila sedeći u zamračenoj sobi.

Imala je osećaj da joj svi smetaju, pa je ponovo otišla kod psihijatra.

„Tada sam prvi put boravila na psihijatriji u Valjevu, bila sam uplašena, ali sam znala da moram da pomognem sebi“, kaže.

Proći će još nekoliko godina, proživljenih kriza i teških trenutaka, pre nego što će saznati „šta joj se zapravo događa“.

„Ovo oboljenje zbunjuje doktore, ali i ljude koji od njega pate, pacijenti osećaju da u pitanju nije samo depresija, već još neko osećanje nemira.

„Uzrok još nije poznat“, kaže Vesna Tintar.

Mileni je dijagnostifikovan bipolarni poremećaj tek nekoliko godina kasnije, u bolnici u Gornjem Milanovcu.

Kada je doktorka objašnjavala simptome bolesti, osećala se kao da opisuje njen život.

„Bilo mi je jasno da ću morati da se borim“, kaže Milena.

• Odabir psihoterapeuta u Srbiji: „Uzmi motiku pa kopaj, da vidiš šta je terapija“
• „Nemam snage da podignem čašu vode“: Šta je sindrom hroničnog umora za koji lek ne postoji
• Četkicom i bojom do snažnijeg mentalnog zdravlja

Život kao „na klackalici“

Sedimo na terasi seoske kuće u kojoj Milena živi sa porodicom.

Njen beli pas deluje zainteresovano za naš razgovor, gura mi glavu da ga pomazim.

Dobila ga je na poklon od muža i dece kada se vratila sa poslednjeg lečenja.

„Psihičke bolesti su najgore, jer deluješ zdravo i funkcionalno. Ljudi kažu imaš obe noge, obe ruke, šta ti fali“, priča uz uzdah.

Tokom dana ima mnogo obaveza oko domaćinstva, kada je dobro, čita knjige i sve obavlja sa lakoćom.

Brine o bašti i kući, pomaže najmlađem sinu oko domaćih zadataka i pije kafu sa komšinicama.

„Znam da posle faze u kojoj se osećam toliko dobro i imam mnogo energije, sledi ona mnogo teža.

„Tada ne mogu ništa da radim, niti postoji aktivnost u kojoj mogu da uživam. Svi mi smetaju“, kaže Milena.

Kada je loše, oseća se kao da joj se „ceo svet sručio na glavu“.

Kod bipolarnog poremećaja, nalete energije, adrenalina, euforije, sreće i samopouzdanja smenjuje duboka depresija.

Ljudi se obraduju kad krene manična faza, jer je beg od užasnog bola koji osećaju, ali to nije dobro, niti zdravo, objašnjava psihološkinja Vesna Tintar.

Boravak na psihijatriji: ‘Mi smo večito na margini’

Tokom septembra 2017. godine, Milenino stanje se drastično pogoršalo.

„Opet je počela depresivna faza, dani u kojima ne mogu da ustanem iz kreveta, sedim u zamračenoj prostoriji i muče me crne misli“, opisuje.

Otišla je na lečenje na Vojno-medicinsku akademiju (VMA) u Beogradu.

Bilo je Miholjsko leto kada je iz sela u kom živi došla na trinaesti sprat velike bolnice, na psihijatrijsko odeljenje.

Na zidu je visio crtež jednog pacijenta na kojem je pisalo: „Svi heroji su hrabri, samo mom heroju smrdi iz usta“.

„Bilo je nečeg tako potresnog u toj poruci, podsetilo me je na bol koji ja osećam, ali i svi ljudi koji se bore sa psihičkim problemima.

„Mi smo večito na margini, usamljeni i uvek krivi, nikad dovoljno dobri i hrabri za život“, govori ona.

Prvih dana nije izlazila iz sobe, jer se nije osećala dobro.

„Međutim, druželjubiva sam i istinski volim ljude, da se šalim, smejem i pričam, pa sam zato, čim je terapija počela da deluje, izlazila iz sobe i prilazila drugim ženama“ na odeljenju, kaže.

Milena i njene nove prijateljice su maštale o danima kada će im biti bolje, o svetu koji bi razumeo njihovu patnju.

I šalile su se, pričale.

I plakale.

„Zdravi ljudi ne mogu da zamisle koliko je strašno kad ne možeš da normalno ispoljavaš emocije.

„Mi smo tog septembra stvorile malu zajednicu u kojoj smo jedna drugoj bile podrška“, priča Milena plačnim glasom.

‘Bilo je gore nego ikada do sada, oporavak je trajao dugo’

Po izlasku iz bolnice, usledili su dani mira.

„Terapija je bila odgovarajuća i mogla sam sebi da dozvolim da živim normalan život, idem na koncerte, odmore i posećujem školske priredbe moje dece“, priseća se.

Ali mir nije dugo potrajao.

Posle jedne dečije priredbe, osetila je simptome prehlade, a test je pokazao zarazu kovidom-19, virusom zbog kojeg je bila proglašena pandemija 2020. godine.

Jelena pretpostavlja, na osnovu reči lekari, da je korona izazvala ponovno aktiviranje simptoma hronične bolesti.

Ovog puta, ne kroz depresivnu, već maničnu „fazu“.

„Bila sam toliko ubrzana, nisam mogla da se zaustavim.

„Osećala sam se uznemireno, izgubila sam pojmove prostora i vremena“, kaže Milena.

Usledio je još jedan boravak na psihijatriji, ovaj put u Gornjem Milanovcu.

„Bilo gore nego ikada do sada, oporavak je trajao dugo“, seća se.

• „Vrlo brzo postanem opsesivna“: Kako izgleda biti u vezi i imati granični poremećaj ličnosti
• „Nosim zdravo dete, a nisam srećna“ – žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
• „U trenucima krize za decu je najvažnije da su im roditelji dobro“: Saveti stručnjaka

‘Postoji šansa za normalan život’

Ljude koji pate od bipolarnog poremećaja često prati snažan osećaj krivice i neadekvatnosti, smatra Vesna Tintar.

Oni gotovo i ne spavaju i osećaju se zarobljeno u „stalnim smenama“ emocija.

„Pošto se bipolarni poremećaj javlja u pubertetu, bitno je da roditelji budu svesni mentalnog zdravlja njihove dece.

„Važno je da tinejdžeri znaju gde mogu da potraže pomoć, jer maničnu fazu mogu da karakterišu rizična ponašanja i impulsivne odluke, dok depresivnu prate dramatične epizode“, ukazuje psihološkinja.

Najbitnije je odrediti odgovarajuću terapiju lekovima koja će omogućiti svakodnevno funkcionisanje, smatra Tintar.

Na stalnom oprezu

Milena je prihvatila bolest.

„Ona je deo mene i to je jednostavno tako.

„Zahvalna sam na trenucima u kojima sam dobro i mogu da radim stvari koje volim i svesno provodim vreme sa suprugom i decom“, kaže.

Davno je prestala da brine šta će drugi reći.

„Ne stidim se nekoliko boravka na psihijatriji, niti mislim da neko ima pravo da me osuđuje, jer se borim i želim da pomognem sebi.

„Deca i muž su me uvek podržavali i ovo nije samo moja borba, već i njihova. Zbog njih moram da budem dobro“, kaže ponosno.

Muči je što nije sigurna kada će se simptomi bolesti „ponovo aktivirati“.

„Kad god sam dobro, kroz misli mi provejava strah.

„Nikad ne znam kada ću se ponovo osećati loše i da li će biti teže nego prethodni put.“

*Ime sagovornice je promenjeno na njen zahtev

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]