Mlađi od 18 godina ne bi trebalo da odlaze u lov ni pod kojim uslovima, kažu iz Lovačke komore Srbije, dan pošto je kod Pirota ranjen 13-godišnjak.

Dečaka je u lov na divlje svinje poveo otac, on je operisan i nije u životnoj opasnosti, a policija je uhapsila osumnjičenog za njegovo ranjavanje, objavile su Južne vesti.

Učesnici u lovu mogu biti oni koji imaju lovnu kartu, dozvolu za lov i propisano oružje i municiju i odobrenje za nošenje u skladu sa Zakonom o oružju i municiji, objašnjava Milovan Stojić, sekretar Lovačke komore Srbije.

„Jasno je da maloletna lica ne mogu da ispune nijedan od ovih uslova, tako da ne mogu da budu učesnici u lovu“, kaže on i dodaje da su pravila jasno propisana Zakonom o divljači i lovstvu.

Na pitanje da li je ipak moguće povesti maloletnike uz saglasnost roditelja ili posebnu obuku, odgovara kratko: „Apsolutno ne“.

Prema podacima nacionalnog Lovačkog saveza, u Srbiji ima više od 80.000 lovaca.

Šta se desilo kod Pirota?

U nedelju, 8. januara, u selu Vlasi kod Pirota sačmom je pogođen 13-godišnji dečak, zadobivši prostrelnu ranu u predelu butine, povredu glave, grudnog koša i stomaka, prenose Južne vesti.

Operisan je u Kliničkom centru u Nišu i stanje mu je stabilno, saopštili su lekari.

Narednog dana, uhapšen je 59-godišnji Piroćanac zbog sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv opšte sigurnosti i izazivanja opšte opasnosti i po nalogu nadležnog tužilaštva određen mu je pritvor od 48 sati.

Pre nekoliko godina, zbog vođenja deteta mlađeg od 18 godina u lov, odgovorni su disciplinski kažnjeni, jer nije bilo povređenih, ali su prekršena pravila struke, navodi Stojić.

„Po pravilu, dete ne bi smelo da bude ni sa strane, jer lov nije samo odstrel, lov je šira grupa aktivnosti lovca na traženju i prikupljanju odstreljene divljači“, kaže on.

U ovakvim situacijama, pored lične odgovornosti, odgovornost snosi i korisnik lovišta, napominje Stojić.

„Odgovornost je na onome ko organizuje lov, a organizator je korisnik lovišta, odnosno oni koji gazduju tim lovištem u skladu sa zakonom i ugovorom sa Ministarstvom poljoprivrede.

„Komora kao strukovna organizacija lovnih radnika ima nadležnost nad eventualnim propustima u radu profesionalaca odnosno lovočuvara i stručnog lica za gazdovanje lovištem“, kaže Stojić.

Etički komitet Komore, po potrebi, donosi disciplinske odluke isključenje iz članstva ili ukore pred isključenje.

„Uvek ima nemilih događaja i scena, uglavnom je ljudski faktor u pitanju, kao što je u Pirotu verovatno bilo.

„To nije izolovan slučaj, ali moram da kažem da su lovci jedna od najdisciplinovanijih grupacija, jer su vrlo strogi propisi o nošenju oružja, a Ministarstvo unutrašnjih poslova to rigorozno primenjuje“, kaže Stojić.

Neretko i za najmanje incidente policija oduzima dozvolu za oružje lovcu, čime ga lišava njegovog hobija, napominje.

Sa stanovišta krivičnog prava ubistvo u lovu se tretira kao lišavanje života iz nehata, kaže Milan Škulić, profesor krivično procesnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Ne postoji poseban krivičnopravni termin ubistvo u lovu. Reč je o potencijalno opasnoj situaciji jer ljudi nose oružje i pucaju, nažalost, nesreće se ponekad dešavaju“, izjavio je profesor za Politiku.

Kazna za ubistvo iz nehata je od šest meseci do pet godina zatvora.

Kako se postaje lovac?

Lovnu kartu izdaje Ministarstvo poljoprivrede za period lovne godine od 1. aprila do 31. marta tekuće godine.

Mogu je dobiti punoletna lica koja imaju položen uglavnom teorijski lovački ispit.

Polaganje tog ispita organizuju lovačka udruženja i savezi.

Posle toga, pojedinci plaćaju određenu naknadu i podnose zahtev matičnom udruženju za dobijanje te lovne karte.

Svaki lovac mora da ima dozvolu za lov koju izdaje korisnik lovišta i da ispuni sve uslove predviđene Zakonom o oružju i municiji.

Lovački savez Srbije ima tradiciju dugu 125 godina i okuplja 250 lovačkih udruženja.

O lovcima postoji pogrešna percepcija da su to ljudi koji samo vole da ubijaju životinje, kaže Stojić.

Ljubitelji prirode

Činjenice govore suprotno, nastavio je Stojić.

„Poslednjih 10, 20 godina postoje trendovi porasta svih vrsta divljači na teritoriji Srbije, u lovištima, a za to su pre svega zaslužni prvo stručna lovočuvarska služba kao profesionalci u svakom lovištu, a onda i lovci koji vode brigu o životinjama.

„Ništa se ne radi napamet, prave se desetogodišnji planovi, godišnji uz saglasnost sa Ministarstvom, a sve to proverava inspekcija, gazduje se domaćinski u skladu sa pravilima struke“, napominje ovaj inženjer šumarstva.

„Osim lova koji je najupečatljiviji, mnogo više vremena lovci provode gradeći hranilice za sitnu i krupnu divljač, osmatračnice koje služe za praćenje stanja divljači“, dodaje Stojić.

Tokom zime iznose se velike količine hrane, jer je lovcima u interesu da imaju zdravu i brojniju divljač.

Kao primer, navodi problem sa afričkom kugom divljih svinja koja je pogađala ove životinje poslednjih godina.

Lovci su, kaže, imali ključnu ulogu u sprečavanju širenja bolesti među divljim svinjama, a time se sprečilo i širenje među domaćim svinjama, jer za tu bolest ne postoji lek ni vakcina.

Kada je i kako bezbedno uvesti decu u ovaj hobi?

Tako što će biti okrenuti prirodi, a ne odstrelu.

„Postoje i želja i volja roditelja koji bi poveli decu u lovište, mi im savetujemo da to budu aktivnosti koje nisu vezane za lov, već sve drugo poput podizanja objekata za prehranu divljači, iznošenje hrane.

„Tu nema problema da prisustvuju deca, nisu opasne situacije, a opet deca mogu da se upoznaju sa vrstama divljači, načinima ishrane i njihovim životom u prirodi, što je sve poželjno“, zaključuje Stojić.

Možda će vas zanimati i ova priča