Srbija i nesreće: Tužilaštvo u Aleksincu odbacilo krivične prijave za pogibiju rudara u Srbiji – nema dokaza da je neko odgovoran

Tekst je ažuriran 5. januara 2023. godine

Devet meseci posle teške nesreće u rudniku Soko u Sokobanji, na istoku Srbije, gde je 1. aprila 2022. poginulo osam rudara, još nije utvrđeno šta je uzrok tragedije, a ni da li je bilo odgovornih.

Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saopštilo je 5. januara 2023. godine da je posle sprovedenih dokaznih radnji odbacilo raniju krivičnu prijava Ministarstva rudarstva i energetike protiv 14 ljudi zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti.

Tužilaštvo je navelo da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“, kao i da na tu odluku može da bude podne prigovor Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Teška nesreća iz aprila ove godine dogodila se više od 20 godina posle tragedije u rudniku u Soko Sokobanji u istočnoj Srbiji, kada je poginulo 29 rudara.

U obrušavanju dela jame 1. aprila ove godine i curenja opasnog gasa metana, poginulo je osam rudara, a 20 je povređeno.

• „Mi smo ti samo potrošni materijal” – rudari u Sokobanji zanemeli posle pogibije kolega
• Ona radi u rudniku, da li joj je život lak
• U eksploziji u rudniku u Sibiru 52 mrtvih

Saša Spasić, direktor Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, saopštio je ranije imena poginulih rudara – najmlađi je imao 31 godinu.

Šestorica poginulih su iz Aleksinca, jedan iz Vranja i jedan iz Sokobanje, rekao je Dalibor Radičević, predsednik opštine Aleksinac.

Rudnik Soko je jedan od devet rudnika koji posluju u sastavu Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.

Dan posle nesreće, Vlada Srbije odlučila je da iz budžeta izdvoji osam miliona dinara kao pomoć porodicama stradalih rudara.

Krivične prijave Ministarstva rudarstva i energetike

Ministarstvo rudarstva i energetike podnelo je 13. avgusta krivične prijave protiv 14 ljudi koje smatra odgovornim za tragediju, poručujući da želi da se utvrdi istina.

Prijave su podnete zbog teškog krivičnog dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, jer smatramo da su osumnjičeni odgovorni za pogibiju osam rudara i povređivanje još 20, izjavila je državna sekretarka Jovanka Atanacković, navedeno je na sajtu Ministarstva.

Mesec dana pre toga, Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saopštilo je da „nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica“.

„U radnjama bilo kog lica nisu ostvarena obeležja nekog od krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti“, obrazložili su u saopštenju na sajtu tužilaštva.

Tužilaštvo je tada saopštilo da je odluka doneta posle izveštaja stručne komisije JP „PEU Resavica“, u čijem radu je učestvovala i republička inspektorka za rudarstvo Zorica Vukadinović, izveštaja obdukcije tela rudara Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, prikupljenog mišljenja Komisije veštaka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dopune nalaza i analize prikupljenih dokaza.

u U Ministarstvu kažu da postoje indicije da je 14 osumnjičenih naručilo izradu Tehničkog rudarskog projekta na osnovu dopunskog i glavnog rudarskog projekta za koje nisu imali odobrenja resornog Ministarstva ili su odobrenja istekla.

„Izršena je tehnička kontrola koja nije proverila sve činjenice i koja je tvrdila da odobrenja postoje, iako ih nije bilo“, navode iz Ministarstva.

Tužilaštvu su predate sve informacije sa dokumentacijom i audio zapisima kojima Ministarstvo raspolaže o nesreći u rudniku „Soko“, među kojima i zapisnik rudarske inspektorke.

„Želimo da se još jednom ispitaju sve okolnosti kako bi se utvrdila istina o nesreći“, rekla je državna sekretarka Jovanka Atanacković.

O sadržaju krivične prijave protiv 14 osumnjičenih, Ministarstvo je informisalo i Republičko javno tužilaštvo u Beogradu, jer, dodala je, „smatramo da najviše instance treba da ispitaju sve činjenice“.

Šta se desilo u rudniku?

U ranim jutarnjim časovima 1. aprila 2022. godine, u rudniku je došlo do nesreće.

Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka rudarstva i energetike, rekla je novinarima da nije bilo eksplozije, već da su se rudari ugušili zbog visoke koncentracije metana.

Vršilac dužnosti direktora Resavice Saša Spasić rekao je da je najverovatnije došlo do proboja metana i da je njegova koncentracija bila 95 procenata.

„Nije bilo ni sekunde vremena da se reaguje“, rekao je Spasić za RTS u subotu, 2. aprila.

Dodao je da je rudnik Soko u metanskom režimu rada i da uvek postoji velika mogućnost da će nešto neplanirano da se desi, zbog čega je opremljen najsavremenijim sistemom detekcije, praćenja i kontrole štetnih gasova u jami.

„Najsavremenija tehnologija je instalirana u jami, imamo dispečerski centar koji prati koncentraciju metana u svakom momentu. Ovakva situacija nije mogla da se predvidi“, naveo je.

Ističe i da uređaji za merenje koncentracije metana nisu pokazivali ništa što bi ukazivalo na tragediju.

„Rudari koji su iznosili stradale drugove rekli su mi posle 50 minuta, kada su sišli u jamu, da je ona bila u potpunom redu, nije bilo nikakvih lomova.

„Niko nije mogao da reaguje na takvu koncentraciju metana, koja je dovela do istiskivanja kiseonika.

„Svaki rudar ima samospasioca kod sebe, plastično rečeno, drži se na kuku. Nisu imali ni sekund vremena da upotrebe tog samospasioca“, naveo je Spasić.

U Aleksincu je ponovo zavladao muk.

„Ne mogu, sinko, više da pričam o tome, celo jutro me samo ispituju. Muž mi ima povrede glave, grudnog koša, prijatelj mi je poginuo, stvarno ne mogu… Ali strašno stvarno“, rekla je jedna žena novinaru BBC-ja ispred bolnice u Aleksincu u petak, 1. aprila.

Ona nije želela da se predstavi.

„Nama, nažalost, nije prva nesreća. Aleksinac i okolina su poznati po tome, to se sada ponovilo“, rekao je Goran Vidić, direktor Opšte bolnice u Aleksincu, za RTS.

Dve teške nesreće dogodile su se u Aleksinačkom rudniku 1980-ih godina.

Zbog porasta nivoa metana u jami došlo je do eksplozije 1983. godine kada je poginulo 35 rudara.

Šest godina kasnije, nova tragedija je zavila Aleksinac u crno.

U požaru izazvanom paljenjem instalacija i transportnih uređaja u jednoj od jama, poginuo je 91 rudar.

Stradala je cela prva smena, a izvlačenje tela sa dubine od oko 700 metara trajalo je 25 dana, navodi RTS.

Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno broj 2 Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila.

Rudnik je tada zatvoren.

Reakcije u Aleksincu odmah posle nesreće

„Šta da kažem, tužno, strašno. Nemamo reči, velika tuga. Sigurno ih znamo, to su sve mladi“, rekla je drhatvim glasom Ljiljana Milutinović (68) iz Aleksinca za BBC.

Živko Milutinović (72) se nadovezao.

„Ovo je treća nesreća koja je zadesila Aleksinac, tamo rade Aleksinčani.

„Da li će se dešavati i dalje? Sigurno, ne može se tu ništa. Takve su te jame, metanske, podzemne i duboke. Gas je nepredvidiv“, dodaje.

„Uslovi rada katastrofalni“ – radnik

Zoran Nikolić, nadzornik na spoljnom pogonu u rudniku Soko gde se dogodila nesreća, kaže da je reč o jami sa visokim rizikom rada, ocenivši da su unutra uslovi rada „katastrofalni“.

„Ja sam već godinu i po dana napolju, možda i dve, ali uslovi u jami su katastrofalni, znači nula, nula, nula…“, kaže on, prenela je Televizija N1.

U trenutku nesreće, u jami je bio njegov brat, a Nikolić kaže i da je među poginulima njegov kum.

Istorijat rudnika Soko i najveća nesreća

Eksploatacija uglja u ovom rudniku počela je 1908. godine.

RTS navodi da je od kraja 1970-ih bilo čestih nesreća.

Najveća nesreća u sokobanjskom rudniku bila je 16. januara 1998. godine kada je poginulo 29 rudara, a isto toliko lakše i teže povređeno.

Došlo je do izbijanja otrovnih gasova – desetorica rudara su stradala jer su bila izložena toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije, a ostalih 19 se ugušilo jer nije bilo dovoljno kiseonika.

Jedna od najvećih rudarskih nesreća u bivšoj Jugoslaviji dogodila se 26. avgusta 1990. godine, kada je u rudniku Kreka u Bosni i Hercegovini poginulo čak 180 rudara.

Istragom je utvrđeno da se nesreća dogodila usled eksplozije oblaka ugljene prašine, do koje je došlo nepravilnim miniranjem čelične podgrade.

Najteže rudarske nesreće ubivšoj Jugoslaviji:

• Jedna od prvih zabeleženih rudarskih nesreća na ovom prostoru bila je u Senjskom rudniku jula 1893. kada je, prema nekim procenama poginulo 28 rudara usled požara;
• Februara 1981. u rudniku u Aleksincu desila se nesreća u kojoj je povređeno 34 rudara, a uzrok je bio nepoštovanje procedura prilikom miniranja;
• Maja 1982. u rudniku Raspotočje blizu Zenice 39 rudara je poginulo usled eksplozije metana u oknu;
• Juna 1983. opet je izbio požar u aleksinačkom rudniku u kome je poginulo 34, a teško povređeno 30 rudara;
• Aprila 1984. u rudniku Resavica pored Despotovca usled urušavanja dela rudnika 34 rudara je poginulo, a dvoje je teško povređeno:
• Novembra 1989. u rudniku u Aleksincu stradao je 91 rudar usled požara u jami, a rudnik je posle ove nesreće zatvoren;
• Avgusta 1990. u rudniku Kreka u blizini Tuzle u eksploziji je život izgubilo 180 rudara;
• Januara 1998. u rudniku Soko poginulo je 29 rudara zbog izbijanja otrovnih gasova;

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]