Zvona su utihnula, hodnici su opusteli, ne čuje se graja. Naprasni kraj školske godine u Srbiji sveo se na – popravljanje ocena.

Ministarstvo prosvete je prvog dana juna saopštilo da se škola završava dve nedelje ranije zbog tragedije koja se desila u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada je maloletni K.K. ubio devetoro drugova i školskog čuvara.

Iako je poručeno da deca koja žele mogu ići u školu i da se mogu organizovati vannastavne aktivnosti, koje bi trebalo da razvijaju između ostalog empatiju i toleranciju, većina đaka je odlučila da se ne vrati u školske klupe.

„Kraj je godine. Deca su već umorna, potrošila su snagu i kapacitete.

„Kad im date odrešene ruke, odabraće ono što je najkomotnije“, kaže Katarina Šćepanović, profesorka Filološke gimnazije u Beogradu, za BBC na srpskom.

Nastavnici sa kojima je BBC razgovarao objašnjavaju da u školu trenutno mahom dolaze deca iz nižih razreda i oni koji žele da poprave ocene.

Upravo su ocene bile jedna od prvih stvari na koju su deca pomislila kada su čula – 7. jun je kraj.

„Neke ocene su mi nedostajale, neke sam računao da ću moći da popravim do 20. juna“, kaže Nikola, učenik šestog razreda jedne novobeogradske škole.

„Kada sam čuo da se školska godina završava šestog, uplašio sam se da ćemo sve odjednom morati da odgovaramo.

„Dobro je što raspust ranije počinje, i što će duže da traje. Loše je što je sve bilo u žurbi i frci“, dodaje 13-godišnjak.

Ocene su zadale najviše muke nastavnicima, iako su kažu za BBC, deca uglavnom bila razumna u očekivanjima.

Ipak, bilo je i izuzetaka.

„U nekim situacijama deca, a i roditelji, olako su shvatili ovakav kraj školske godine.

„Sada je na nastavnicima da objasne da ocena nije samo sad za ovaj trenutak, već da oslikava rad tokom cele godine“, kaže Jasminka Marić iz OŠ „Branko Radičević“ iz Smedereva.

Sumirajući utiske i nastavnici i deca navode da su ostali zbunjeni i da nije bilo razloga da se školska godina ranije završi.

Roditelji se, sa druge strane, nadaju da će se sledeća školska godina normalno odvijati, a da će tokom leta imati priliku da pomognu deci da se odmore i oporave.

„Deci treba igra da se opuste posle svega što se dešavalo“, kaže Bojana Rosić, mama učenika trećeg razreda osnovne škole u Beogradu.

Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom o ubrzanom kraju školske godine do objavljivanja ovog teksta.

Raspust je počeo

Odluka da se škola završava 6. juna stigla je samo nekoliko dana pre nego što su vlasti tako nešto objavile.

Tada je iz Ministarstva prosvete rečno da „škole mogu da nastave da rade do 20. juna, za učenike koji to žele“.

Ubrzo se ispostavilo da većina dece radija ne bi bila u školi.

„Kada deci kažete možeš, a ne moraš da dođeš u školu, oni čuju ne moram“, priča Katarina Šćepanović.

U većini škola deci su predočene ocene prošle nedelje, a sa roditeljima su održani sastanci.

Jasminka Marić objašnjava da su roditelji, između ostalog, mogli da odaberu i da deca dolaze u školu zbog vannastavnih aktivnosti.

„Ispostavilo se da ih slobodne aktivnosti mnogo i ne zanimaju“, objašnjava Marić.

Ona kaže da je većina dece otišla na raspust, manji broj je odlučio da popravi ocene, a neki razredi su i na ekskurzijama i izletima koje su ranije planirani.

Učionice i školski hodnici su se ispraznili, a u školu dolaze đaci koji treba da odgovaraju za bolje ocene.

Rad u srednjim i višim razredima osnovnih škola mahom je organizovan tako što su deci dati termini kada mogu da dođu da poprave ocene i da se konsultuju sa nastavnicima.

Prema ranije utvrđenim planovima, organizuje se i dopunska, dodatna i pripremna nastava za maturante.

Za razliku od starijih osnovaca i srednjoškolaca, mlađa deca, đaci od prvog do četvrtog razreda, nastavila su da odlaze u školu u većem broju.

Jedni zato što žele, a drugi zato što moraju jer nema ko da ih čuva dok su roditelji na poslu.

„Procenat dece iz nižih razreda koja će dolaziti u školu mnogo je veći u odnosu na decu koja imaju predmetnu nastavu (od petog do osmog).

„S tim da je i mlađe dece manje nego što bi ih bilo u normalnim okolnostima“, kaže Marić.

Ona objašnjava da deca u nižim razredima imaju različite sekcije – matematičke kvizove, likovne radionice, sportske aktivnosti, kao i pripreme za priredbe.

Do 20. juna će biti organizovan i produženi boravak i celodnevna nastava u školama gde inače postoje.

Bojana Rosić objašnjava da njeno dete, koje ove godine završava treći razred, svakoga dana može da ode u školu od osam do 12 sati.

U tom periodu, kaže, deca mogu i da poprave ocene.

„Moje dete je malo i nema osećaj da mora da ima veliki prosek, niti je to kod nas u porodici bitna stvar.

„Ali on sam je hteo da se iz jednog predmeta bolje pokaže i učiteljica je izašla u susret. U školu su dolazila i druga deca, pa su se družili i išli zajedno napolje. Takođe, orgnizovana su i predavanja na različite tema, uključujući emocije“, priča Bojana.

Za razliku od Bojaninog sina, ćerka Srđana Savića iz Niša, neće više ići u školu.

„Ona je sad završila drugi razred i ide na raspust. Dete kao dete – srećno je“, kaže Savić.

Dodaje da će tokom raspusta sa detetom raditi u „sopstvenoj režiji“ malo matematiku.

„Tu imamo par stavi da doteramo“, kaže Savić i dodaje da se nada da će roditelji dobiti informacije o tome kako će izgledati početak sledeće godine.

Na kom mestu je empatija?

Od kada se desila tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ prosvetne vlasti su poručivale da prioritet ne treba da budu ocene već podrška i pomoć deci.

Umesto usvajanja novih znanja akcenat je trebalo staviti na emotivno opismenjivanje.

U poslednjim iz Ministarstva prosvete, koji su stigli u junu, ova poruka je ponovljena.

Tada su između ostalog poručili da tokom poslednje dve nedelje nastavnici treba da organizuju i vannastavne aktivnosti „na teme tolerancije, empatije, zajedništva, podrške i zahvalnosti“.

Jasminka Marić podseća da se tokom cele školske godine posvećuje pažnja ovim temama, između ostalog i kroz građansko vaspitanje.

„Ne postoji ništa novo što mi možemo da smislimo i realizujemo u okviru desetak školskih dana, a što može da donese veliku korist i doprinese suštinskim promenama“, kaže Marić.

Dodaje da prosvetni radnici mogu da organizuju sve što se od njih traži, ali da se sada videlo da je povratna reakcija i roditelja i dece bila – ‘nas to ne zanima u ovom trenutku’.

„Roditelji su bili ti koji su popunjavali anketu da li će deca dolaziti u školu i zbog čega.

„I koliko je roditelja reklo da želi da deca dolaze zbog vannastavnih aktivnosti? Veoma malo“, kaže nastavnica.

Od kada se desila tragedija u Ribnikaru učitelji, učiteljice i nastavnici su, kako kaže Marić, bili tu za decu, ali „nema čarobnog štapića kojim će se za deset dana promeniti svest dece i roditelja“.

Bojana Rosić kao roditelj objašnjava da i ne očekuje od nastavnika da njeno dete nauči važnim životnim vrednostima.

„Razvijanje empatije ne mora da se odvija u učionici.

„Nastavnicima su inače vezane ruke da se bave bilo čime što ne piše u planu i programu. Ja sam kao roditelj pre svega svom detetu dužna neke lekcije“, kaže ona.

I pored poruka da je ovo vreme kada je najvažnije negovanje tolerancije i drugarstva, na kraju su ocene ipak važne.

Katarina Šćepanović kaže da su često roditelji ti koji pritiskaju decu.

„Roditelji uslovljavaju decu da moraju da imaju bolje ocene raznim obećanjima i nagradama.

„Trka za ocenama počinje već od osnovne škole. U prvom planu je takmičarski naspram timskog duha, poruka da su drugovi konkurencija, a ne prijatelji. To je paradigma koja bi morala da se promeni od osnovne škole da ne kažem od vrtića“, priča Šćepanović.

Kako se ocenjivalo?

Najviše muke prosvetnim radnicima u vezi sa ubrzanim krajem školske godine zadalo je zaključivanje ocena.

Nikola objašnjava da je u njegovoj školi napravljen raspored kada učenici mogu da se posavetuju sa nastavnicima, dobiju uputstva i odgovaraju za bolje ocene.

„Ja sam popravio istoriju, ostao mi je još jedan predmet.

„Pojedini nastavnici su bili blaži nego inače, pa su tamo gde postoji takva opcija davali svima petice na aktivnost i zaključivala više ocene nego što bismo imali“, kaže Nikola.

Ministarstvo prosvete prvobitno je navelo da će svi učenici koji ne budu zadovoljni svojim uspehom, dobiti priliku da do 20. juna poprave ocene.

Objašnjeno je i kako se ocene mogu zaključiti, ali i dodato da je veoma važno da „ocene budu korisne za učenike, roditelje, kao i nastavnike“.

Katarina Šćepanović kaže da su objašnjenja koja su stigla iz Ministarstva bila takva „da su ostavljala mogućnost za različita tumačenja, koja mogu biti i na štetu i na korist đaka“.

„Mi smo imali sastanak nastavničkog veća i dobili smo detaljnija uputstva, odnosno tumačenja same škole“, kaže Šćepanović.

Njen utisak je da su „deca u svojim očekivanjima uglavnom bila realna“, što potvrđuje i Jasminka Marić.

Dodaje i da je bilo i izuzetaka i neobičnih situacija.

„Neka deca ne mogu da sagledaju da je ocena koju su dobili realna i imaju viziju da mogu sa trojke da poprave na peticu“.

„Dešavalo se i da dete čak i ne zna za koju ocenu treba da odgovara, nego kaže da su mu mama i tata rekli da se javi iz tog i tog predmeta“, navodi nastavnica.

Nikola, učenik novobeogradske osnovne škole, misli da ako nastavnici nekima dele petice to nije u redu prema onima koji su cele godine bili vredni.

„Ako treba nekome podići sa dvojke na trojku ili trojke na četvorku, to je u redu, ali ne kada je reč o peticama“, dodaje.

Sreten Tešić, nastavnik iz OŠ „Mika Mitrović“ iz Bogatića, mesta kod Valjeva, kaže da je on đacima koja imaju prosečnu ocenu 3,3 ponudio da odgovaraju za četvorku.

Isto je i u drugim situacijama, pa se tako sa prosekom 4,3 može odgovarati za pet.

„Tako sam i izbegao problem da se i suviše dece prijavi.

„Imam petoro đaka koji će popravljati ocenu, rekao sam im šta treba da nauče i zakazao vreme kada mogu da odgovaraju“, objašnjava Tešić.

On dodaje da u njegovoj školi vannastavnih aktivnosti neće biti.

„Nema smisla da decu vodimo u prirodu jer su oni ovde već u prirodi.“

„Da organizujemo izlete, nemamo dovoljno vremena a ne želimo ni da roditelje izlažemo trošku“, objašnjava Tešić.

„I deca su zbunjena“

Prosvetni radnici sa kojima je BBC razgovarao nisu zadovoljni odlukom da se školska godina okonča pre vremena.

„Neko o svemu odlučuje, a nas koji smo direktni izvršioci niko ništa ne pita, nego nas pomera kao da smo pioni u šahu“, kaže Tešić.

Jasminka Marić objašnjava da je ubrzan kraj stvorio mnogo problema njenim kolegama.

„Neke kolege nisu u potpunosti uspele da realizuju nastavni program i planove.

„Dešava nam se da iako su roditelji napisali da deca neće dolaziti u školu, ona ipak dolaze i sada je pitanje ko je odgovoran za njih“, kaže Marić.

Katarina Šćepanović veruje da je i decu ovaj nagli prekid ostavio zbunjenima.

„Kao što smo mi u haosu od maja, tako su i deca. Njih je takođe pogodila tragedija u Ribnikaru.

„Izgubili su već dosta časova. Jedva smo ih krajem maja vratili u kolosek i sada ovo… Svi su bili zatečeni“, kaže Šćepanović.

Za roditelje je sada važno da se deca tokom leta vrate svojim životima kakvi su ranije bili, koliko je to moguće.

„Deci je potrebno da budu sa drugarima i porodicom, da ne razmišljaju o ocenama, da ih neko sasluša, i bude tu uz njih“, kaže Bojana Rosić.

Pogledajte video

Tragedija u Beogradu: Dan kada je glavni grad Srbije zanemeo

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)