Srbija i obrazovanje: (Ne)izvesnost oko upisa u srednje škole

Polaganje male mature i upis u srednje škole glavne su brige i roditelja i učenika svakog juna, a posebno ove godine, zauvek obeležene tragedijom kada je 13-godišnji učenik ubio devetoro vršnjaka i školskog čuvara, 3. maja u Beogradu.

Za sve razrede osim završnih, kojima nastava inače traje kraće, časovi su okončani dve nedelje ranije.

„Jedva čekam da sve prođe, da nemam više tu muku svaki dan i da dođe leto da se odmorim“, kaže 15-godišnja Anastasija iz Šapca za BBC na srpskom.

Polaganje državne male mature zakazano je za 21, 22. i 23. jun 2023.

• Može li se položiti matura bez privatnih časova
• Šta je državna matura u Srbiji i zašto je kritikuju i srednjoškolci i fakulteti
• Koje su najstarije gimnazije u Srbiji i kako su osnivane
• Tragedija u Beogradu: Školska godina se završava 6. juna za sve osnovce i srednjoškolce u Srbiji

Ova provera znanja predstavlja uslov za završetak osnovne škole.

Učenici polažu dva obavezna predmeta, srpski jezik i matematiku, kao i jedan od pet izbornih – biologije, geografije, istorije, fizike i hemije.

Anastasija se za malu maturu spremala na privatnim, ali i pripremnim časovima koje organizuje škola.

„Nedavna dešavanja, tragedija u Beogradu i posledično raniji završetak školske godine, nisu uticala na tok pripremne nastave.

„Oni su dve nedelje imali priliku da odslušaju još po osam časova iz srpskog jezika i matematike, i četiri iz izbornog predmeta“, kaže Marija Stojićević, nastavnica srpskog jezika iz Šapca, za BBC na srpskom.

Završnom ispitu prethodila je proba državne mature 24. i 25. marta.

Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, izjavio je krajem 2022. da se u njihovoj bazi nalazi 66.450 osmaka.

‘Sve teče normalno’

Pandemija korona virusa je donela onlajn nastavu 2020. godine, štrajkovi prosvetnih radnika su više puta doveli do privremenog skraćenja časova, a sada je kraj školske godine obeležen tragedijom u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Nastavnici, đaci i njihovi roditelji su obavešteni o privremenom prekidu nastave na dan tragedije, potom o preko noći donetoj odluci o vraćanju u škole 24 sata kasnije.

Ministarstvo prosvete je slalo dopise o održavanju časova, ali ne i o predavanjima predviđenih lekcija, a kontrolni zadaci i odgovaranja pomereni su za narednu nedelju.

Posle niza dopisa, odlučeno je da se školska godina završi ranije.

Nastavnica Stojićević navodi da su osmaci završili školsku godinu u redovnom roku, kao i da su imali priliku da poprave ocene ukoliko žele.

„Pripremna nastava iz svih predmeta iz kojih se polaže mala matura počinje još u drugom polugodištu“, navodi ona.

Dodaje da svaki nastavnik koji predaje osmom razredu ima i zaduženje da tokom celog drugog polugodišta drži pripremne časove jednom nedeljno.

Iako Stojićević kaže da u njenu školu deca većinski dolaze na pripreme, to nije slučaj u Bogatiću, opštini u Mačvanskom okrugu na zapadu Srbije.

Sreten Tešić, nastavnik matematike iz ovog mesta, kaže da samo trećina đaka dolazi na pripreme.

„Volja za učenjem je niska kod velikog broja učenika.

„To je postalo primetno tokom korone i nastavilo se u tom trendu“, kaže Tešić za BBC na srpskom.

Dodaje da ima utisak da đaci „otaljavaju gradivo“.

„U suštini ne rade, samo prepisuju s table od onih učenika koji greju stolicu“, kaže.

• Koliko smo (ne)obrazovani
• Kako test sa kokoškom i aspirinom određuje koliko su deca u Srbiji funkcionalno pismena

Anastasija, ipak, redovno ide na dodatne časove.

„Ne brinem se toliko oko mature i da li ću znati zadatke ili ne, spremala sam se i u školi i privatno“, kaže.

Više je muči odluka šta da upiše.

„Plašim se da li ću upasti u školu koju želim, jedan dan želim gimnaziju, drugi dan medicinsku i tako stalno.

„Iskreno, jako je teško. Jedva čekam da prođe“, kaže ona.

Njena mama Rada, iako je prošla sve sa starije dvoje dece, sada deli ćerkin utisak.

„Pre mi je to proteklo mirno, lagano, čak i u pozitivi, a sad to doživljavam kao stres“, kaže Rada za BBC na srpskom.

Razlog je, dodaje, što su roditelji više umešani u ceo proces.

„Poslednjih mesec dana sam morala da pomerim sve privatne obaveze i da se prilagodim ćerki.

„Kako, gde, šta, te roditeljski, te liste. Mnogo je drugačije nego što je bilo“, navodi.

Nastavnica Stojićević navodi da je pauza u pripremama napravljena jedino za vreme raspusta i u prvim danima posle tragedije u Beogradu.

„Prvih desetak dana se dosta časova svodilo na priču sa decom.

„Deca su uz podršku roditelja i nastavnika nastavila da rade i vratila se u normalne tokove koliko su mogli“, priseća se.

Šta čeka đake na polaganju male mature?

Testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava da li su učenici dostigli nivo znanja obavezan za kraj osnovnog obrazovanja, navodi se na sajtu Moja srednja škola, portalu Ministarstva prosvete.

Učenici mogu da dobiju ukupno 40 bodova na maloj maturi – po 14 iz srpskog jezika i matematike i 12 iz izbornog predmeta.

Ostalih 60 bodova se dobija na osnovu ocena iz šestog, sedmog i osmog razreda, tako što se opšti uspeh iz svake godine zaokruži na dve decimale, sabere i zatim pomnoži brojem četiri.

Dodatni poeni mogu da zasluže osvajanjem prvog, drugog ili trećeg mesta na međunarodnim ili republičkim takmičenjima iz predmeta koji se polažu na maloj maturi.

Ovaj ispit ne može da se padne, bez obzira na broj bodova.

Međutim, da bi se upisala četvorogodišnja srednja škola, učenik mora da ima najmanje 50 poena.

Pad koncentracije

Od početka epidemije korona virusa 2020. godine kod dece primećuju promene u radnim navikama, koncentraciji i pažnji, kao i motivaciji za učenjem, ocenjuje Ljiljana Marković, specijalna pedagoškinja Edukativnog centra za lični i profesionalni razvoj (EduCentar),

Uzrok su „onlajn nastava i nedostatak svakodnevne rutine,“ smatra.

„Deca se još nisu u potpunosti uhodala sa rutinom, tako da svaki događaj koji remeti svakodnevnu nastavu i normalne okolnosti u kojima se ona odvija ima negativne uticaje na njih“, objašnjava Marković za BBC na srpskom.

Važno je da đaci „shvate ovaj ispit (malu maturu) kao ozbiljan i važan deo školovanja jer utiče na njihov dalji proces obrazovanja.

„Iz tog razloga bi trebalo da se potrude da daju sve od sebe da se za ispit pripreme što bolje“, smatra.

Ističe da đaci ne treba da se ustručavaju da zatraže pomoć ukoliko im je potrebna – od roditelja, vršnjaka i nastavnika.

Mala matura – kada, kako i gde

Test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, polaže se 21. juna od 9 do 11 časova.

Narednog dana, u isto vreme, polaže se matematika, a u petak, 23. juna, u istom terminu, đaci će rešavati zadatke iz izbornog predmeta.

Preliminarni rezultati će biti objavljeni 25. juna na portalu Moja srednja škola i u matičnim osnovnim školama.

Posle trodnevne mogućnosti za žalbe, 28. juna se utvrđuju konačni rezultati.

Naredna dva dana, đaci popunjavaju takozvanu listu želja – do 20 različitih smerova – na portalu Moja srednja škola ili lično u osnovnoj školi.

Najzad, 3. jula, objavljuje se konačna lista, a potom sledi upis.

Sve dodatne informacije su dostupne u Konkursu za upis učenika u prvi razred srednje škole.

Pripreme pod velom tragedije

Rada kaže da njena ćerka nije imala problema da se usredsredi na učenje posle tragedije u Beogradu.

„Raduje se što će da krene u srednju školu.

„Koliko god da je njoj teško i naporno, nekad je i nervozna, ali se ipak raduje“, kaže majka.

Stojićević kaže da se đaci u njenoj školi nisu obraćala za pomoć psihologu ili pedagogu, ni oko učenja ni zbog tragedije.

„Mislim da tragedija u Beogradu nije toliko uticala na decu ovde u Šapcu.

„Ima razlike u tome što su oni malo dalje od epicentra zbivanja“, smatra ona.

• Ubrzan kraj školske godine u Srbiji: „Svi smo zbunjeni“
• „Tuga, nemoć, strah, ogorčenost i ljutnja“: Tragedija u Beogradu, viđena očima profesora
• Kako razgovarati sa decom posle tragedije u školi

Stojićević kaže su se nastavnici trudili da se deci, koja nisu neposredni svedoci tragedije, ne stvara trauma.

„Nastavnici su pokušali sa njima da pričaju o tome na blag način, da ne osete traumu, ali da shvate da se desilo nešto ozbiljno“, objašnjava.

Ona smatra da rezultati đaka neće biti lošiji nego prošle godine, ali se njen kolega Tešić ne slaže.

„Učenici iz godine u godinu postaju lošiji, moram da dajem sve lakše zadatke.

„Na ispitu iz matematike odgovori su na zaokruživanje, bez pokazivanja postupka kojim se došlo do rešenja“, objašnjava.

Učenici tako mogu lako da prepišu rezultate, kaže.

„U Srbiji je poznata ‘resavska škola prepisivanja’, ali šta da radimo.

„Kad bi đaci morali da napišu i postupak kako su došli do rešenja, onda bi bilo malo teže prepisati“, kaže.

Dan kada je glavni grad Srbije zanemeo:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]