Pored 25 ministarstava i tri potpredsednika, nova Vlada Srbije imaće i tri ministra bez portfelja – socijaliste Novicu Tončeva i Đorđa Milićevića, kao i potpredsednika Stranke pravde i pomirenja (SPP) Edina Đerleka, objavila je mandatarka Ana Brnabić, iako nije precizirala čime će se oni baviti.
Na njihovom mestu nekada je bila Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je u dve vlade između 2016. i 2020. bila zadužena za demografiju i populacionu politiku.
Prethodno je u tri navrata bila ministarka, kao i predsednica Narodne skupštine i vršiteljka dužnosti predsednice Srbije, ali ulogu ministarke bez portfelja pamti kao „možda najdelikatniji i najkvalitetniji zadatak“ koji je obavljala u javnoj službi, kaže ona za BBC na srpskom.
„Ministar bez portfelja je apsolutno član vlade, kao i svaki drugi ministar, ali nema resor i administrativni aparat, nego ga tek formira u zavisnosti od toga koji mu zadatak premijer direktno poveri.
„To može da bude jako kreativan rad, ako dobro osmislite realizaciju tih zadataka koje dobijete od premijera“, opisuje iskusna političarka.
- Energetika, inflacija, EU integracije, ni reč o Rusiji – koje su glavne poruke ekspozea Ane Brnabić
- Nova Vlada Srbije: Više ministarstva, više i briga
- Ko je najbrži, a ko najsporiji u sastavljanju vlada na Balkanu
Posle raspada socijalističke Jugoslavije, devet vlada Srbije imalo je ministre bez portfelja, a najviše ih je bilo u vladi socijaliste Mirka Marjanovića iz 1998. godine – čak sedam.
Od 2012. godine, kada je na vlast došla koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS), ministri bez portfelja bili su deo svih pet vlada, dok je između 2000. i 2012. to bio slučaj u dva navrata.
Ova funkcija je „potpuno legitimna stvar, koja postoji i u drugim državama i nije ništa neobično“, objašnjava Jelena Lončar, docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.
Međutim, kako kaže, dodeljivanje ove uloge u Srbiji često se koristi „kao još jedan od načina proširivanja vlade, namirivanje partijskih interesa i uhlebljenja stranačkih funkcionera“.
Ko je ministar bez portfelja i kako se razlikuje od drugih ministara?
Vlada može imati ministre bez portfelja, njihov broj predlaže mandatar za predsednika vlade, a taj predlog potvrđuje Narodna skupština pri svakom izboru vlade, navodi se u Zakonu o vladi.
Njihov zadatak je da se bave pitanjima ili problemima koji su u trenutku formiranja vlade veoma važni za državu, a rad ministra bez portfelja „najviše podseća na jednu vladinu kancelariju“, kaže Slavica Đukić Dejanović.
„Ministar bez portfelja uglavnom sarađuje sa institucijama koje se bave pitanjem koje je njegov zadatak u vladi i predstavlja neku vrstu spone između vladinog i nevladinog sektora, koji se bave istim pitanjima“, dodaje.
Ona je u drugoj vladi Aleksandra Vučića i prvoj vladi Ane Brnabić bila odgovorna sa rešavanje demografskih problema, a po stupanju na funkciju, kako kaže, počela je posao od nule.
Prethodno je bila ministarka zdravlja, gde je u ministarstvu sačekalo „između 350 i 400″ zaposlenih, a „novi su bili samo ona i njen vozač“, dodaje.
„Kada dolazite u ministarstvo, praktično nastavljate rad vaših prethodnika i prilikom promene ministra ostaju stručni ljudi koji nastavljaju posao, dok sam ministar može da bude politička ličnost“, opisuje potpredsednica SPS-a.
U Vučićevoj vladi 2016, kao ministarku bez portfelja, sačekala ju je drugačija slika.
„Tada sam oformila tim od oko 15 zaposlenih, kabinet mi je bio sačinjen od ljudi koji su u radnom odnosu dok traje moj mandat, a preko ugovora o delu angažovali smo i izvestan broj stručnjaka“, kaže ona.
Put ka ministarstvu – izuzetak, a ne pravilo
Briga o demografiji, što je bio zadatak Slavice Đukić Dejanović od 2016. do 2020. godine kao ministarke bez portfelja, postala je nadležnost Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, koje je oformljeno te godine.
„Jedno od mojih interesa je bio da pitanje demografije preraste u ministarstvo, ali to najviše zavisi od konkretnog zadatka ministra bez portfelja.
„Ako je on dugoročan, kao što je, nažalost, populaciona politika dugoročan problem, onda je dobro da to preraste u ministarstvo i stalni deo vlade sa određenim brojem stalno zaposlenih ljudi“, kaže Đukić Dejanović.
Na sličan način je i Kancelarija za evropske integracije prerasla u ministarstvo kojim će u novoj vladi rukovoditi Tanja Miščević.
Ovakvi primeri ipak „nisu pravilo, već pre izolovani slučajevi“, kaže docentkinja Jelena Lončar.
„Ovo može da preraste u ministarstvo ako postoji potreba, ali to je često i posledica društveno-političkih okolnosti, pre nego nužnosti.
„Imamo ogroman broj ministara u vladi, ona je prevelika kada se dodaju potpredsednici i ministri bez portfelja – ne postoji potreba za tolikom vladom, niti smo čuli ovih dana obrazloženje zbog čega imamo toliko vladu“, priča Lončar.
Ko su novi ministri?
U novoj vladi ima 28 ministara, od toga tri bez portfelja:
- Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova
- Miloš Vučević, potpredsednik Vlade i ministar odbrane
- Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija
- Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine
- Rade Basta, ministar privrede
- Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine
- Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
- Dubravka Negre, ministarka rudarstva i energetike
- Maja Popović, ministarka pravde
- Aleksandar Martinović, ministar za upravu i lokalnu samoupravu
- Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
- Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova
- Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije
- Branko Ružić, ministar prosvete
- Jelena Begović, ministarka za nauku, tehnološki razvoj i inovacije
- Danica Grujičić, ministarka zdravlja
- Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
- Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiji
- Husein Memić, ministar za turizam i omladinu
- Zoran Gajić, ministar sporta
- Maja Gojković, ministarka kulture
- Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu
- Mihailo Jovanović, ministar za informisanje i telekomunikacije
- Marko Blagojević, ministar za javna ulaganja
- Novica Tončev, ministar bez portfelja
- Đorđe Milićević, ministar bez portfelja
- Edin Đerlek, ministar bez portfelja
Svi srpski ministri bez portfelja: Vlada Mirka Marjanovića iz 1998. pionir i rekorder
Druga vlada socijalističkog premijera Mirka Marjanovića, koja je formirana 1998, bila je prva posle raspada socijalističke Jugoslavije u kojoj su se našli ministri bez portfelja.
Bilo ih je čak sedmoro, što je broj koji dosad nije nadmašila nijedna vlada Srbije, a među ministrima bez portfelja našli su se i nekadašnja funkcionerka Srpske radikalne stranke, sada ministarka kulture Maja Gojković, kao i biznismeni Milan Beko i Bogoljub Karić.
Narednih šest vlada nije imalo ministre bez portfelja, da bi se ova funkcija ponovo javila u drugoj vladi Vojislava Koštunice, koja je formirana u maju 2007. i vršila je vlast do jula 2008.
Opozicioni političar Dragan Đilas, tada kadar Demokratske stranke (DS), bio je zadužen za Nacionalni investicioni plan kao ministar bez portfelja.
Ova služba je već 2008. u vladi Mirka Cvetkovića prerasla u ministarstvo koje je vodila Verica Kalanović iz partije G17+.
U Cvetkovićevoj vladi takođe je postojao jedan ministar bez portfelja – bio je to Sulejman Ugljanin, predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA), a starao se o održivom razvoju nedovoljno razvijenih područja u Srbiji.
Iako je posle izbora 2012. priliku da formira vlast dobila koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), Ugljanin je i u naredne dve godine za vreme premijerskog mandata lidera socijalista Ivice Dačića vršio istu funkciju.
Srbija je u tom periodu imala još dva ministra bez portfelja – Aleksandra Vulina, lidera Pokreta socijalista, tada zaduženog za Kosovo i Metohiju, kao i Branka Ružića iz SPS-a zaduženog za evropske integracije.
Dok je Sulejman Ugljanin bio ministar bez portfelja od formiranja vlade, Ružić i Vulin su na pozicije došli rekonstrukcijom 2013.
U prvoj vladi Aleksandra Vučića iz 2014, članica SNS-a Jadranka Joksimović nasledila je Ružića kao ministarka bez portfelja za evrointegracije, a Velimir Ilić, tada predsednik Nove Srbije, bio je ministar zadužen za vanredne situacije.
Druga Vučićeva vlada formirana je u avgustu 2016, trajala je nešto manje od godinu dana i imala je takođe troje ministara bez portfelja.
Dok je Joksimović ostala na istoj poziciji, Milan Krkobabić, lider PUPS-a, imenovan je za ministra bez portfelja za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, a Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica SPS-a, bila je zadužena za demografiju i populacionu politiku.
Ana Brnabić postala je premijerka 2017, ali nije menjala broj ministara bez portfelja, samo što je uz Krkobabića i Đukić Dejanović, tu funkciju poneo Nenad Popović, osnivač i predsednik Srpske narodne partije (SNP), koji je bio zadužen za inovacije i tehnologiju.
U drugom premijerskom mandatu Brnabić, koji je počeo u oktobru 2020, Popović je ostao na istoj poziciji, a pridružio mu se Novica Tončev iz redova SPS-a kao ministar bez portfelja zadužen za unapređenje nedovoljno razvijenih opština Republike Srbije.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
