Za osam godina postojanja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, uvedeno je merenje napretka u ovoj oblasti, radilo se na zapošljavanju žena i sprečavanju nasilja nad njima.

Ovaj posao sada je preuzeo tim na čijem čelu je nova potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković.

Oni će „nastaviti da rade na jačanju saradnje sa organizacijama civilnog društva i pružanju podrške projektima koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje žena, borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i rodnih stereotipa, kao i većem uključivanje žena u aspekte političkog, ekonomskog i društvenog života“, navode iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Uz Vladu koja je nove članove dobila pola godine od održavanja parlamentarnih izbora, promenjen je i sastav njenog tela za rodnu ravnopravnost.

Izbor novih imena pokrenuo je veliku buru u javnosti, jer se među njima našao Bratislav Gašić, novi ministar unutrašnjih poslova.

• Nova Vlada Srbije: Više ministarstva, više i briga
• Od aikida, preko povratka starih lica, do raspada koalicije: Ko su nova imena u Vladi Srbije
• Koordinator službi bezbednosti u Srbiji – koliko je važna buduća uloga Ivice Dačića

Gašić je 2016, u to vreme ministar odbrane, pre obraćanja medijima rekao da „voli novinarke koje kleče“ zbog čega je ministarski kabinet zamenio direktorskom foteljom u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA).

BBC na srpskom je pokušao da sazna na osnovu kojih kriterijuma se biraju članovi Koordinacionog tela, ali iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja do objavljivanja teksta.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost formirano je 2014, u vreme kada je premijer Srbije bio današnji predsednik države Aleksandar Vučić.

Predsednička fotelja pripala je Zorani Mihajlović tadašnjoj potpredsednici Vlade i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Mihajlović je u oktobru, kada je predstavljen novi kabinet, izgubila i ministarsko mesto, ali i poziciju u Koordinacionom telu.

Šta je uloga Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost?

Koordinaciono telo bilo je zaduženo za sprovođenje Nacionalnog plana za rodnu ravnopravnost, kao i za saradnju sa brojnim nevladinim organizacijama koje su posvećene poboljšanju položaja žena.

Tako su sa Etno mrežom, skupom zanatskih udruženja i zadruga, radili na zapošljavanje 1.000 ženu iz ruralnih područja.

„Ta saradnja nam je pomogla da dođemo do većeg broja ljudi, ali i donosioca odluka da uvide potencijal naših žena i koliko mogu da doprinosu ekonomiji.

„Pokušali smo da podstaknemo više stranih i domaćih kompanija i javnih preduzeća da za svoje poslovne poklone ne kupuju fabričke ili uvozne proizvode već domaće rukotvorine naših žena i u tome smo uspeli“, priča Iva Radić, koordinatorka Etno mreže za BBC na srpskom.

Tim je zadužen da „inicira i prati sprovođenje strateških dokumenata, zakona i drugih propisa u rodnoj ravnopravnosti,“ navodi se navodi se na zvaničnom sajtu ove institucije.

Koordinaciono telo, takođe, daje stručna mišljenja i usmerava rad državnih organa u poslovima koji direktno ili indirektno utiču na rodnu ravnopravnost i koordinira rad organa državne uprave i drugih institucija u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti.

Jedan od projekata ovog tima bio je i rad na sprečavanju nasilja nad ženama, pa su tako bili angažovani, između ostalog, na poboljšanju sistema za prikupljanje podataka i dokumentovanje slučajeva nasilja nad ženama i nasilja nad decom i uspostavljanju stalno dostupne telefonske SOS linije.

Izveštaje o radu telo dostavlja Vladi na svakih 90 dana, a predloge, mišljenja i stručna objašnjenja šalje i ministarstvima, posebnim organizacijama, drugim organima i stručnim organizacijama u čijoj nadležnosti je i oblast rodne ravnopravnosti.

Srbija je 2021. usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti čemu su prethodila neslaganja unutar same vlade, što je tadašnja predsednica tela Zorana Mihajlović i rekla u intervju za BBC na srpskom 2019.

„Država je pokazala kako se radi na rodnoj ravnopravnosti – to je tema o kojoj se priča, radimo projekte, budžet nam je rodno senzitivan i dobija sve pohvale iz Evrope.

„Ali na nižim nivoima vlasti, sve se vidi po broju predsednica opština – koliko imamo predsednica opština toliko imamo rodne ravnopravnosti u Srbiji – Nemamo je“, zaključila je tada.

Novi članovi Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

Na sednici održanoj 31. oktobra Vlada Srbije imenovala je nove članove ovog tela.

Pored Maje Gojković i Bratislava Gašić, deo novog sastava su i:

• Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog;
• Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju;
• Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
• Maja Popović, ministarka pravde;
• Tanja Miščević ministarka za evropske integracije;
• Saša Mirković pomoćnik generalnog sekretara za planiranje, nadzor, koordinaciju politika i poslove u vezi sa procesom integracije u Evropsku uniju i predsednik Političkog saveta Vlade za sprovođenje Rezolucije Saveta bezbednosti 1325.

Izvor: Vlada Srbije

Pola veka potrebno za rodnu ravnopravnost

Srbija je prva zemlja izvan Evropske unije koja je uvela u statistiku Indeks rodne ravnopravnosti, navode iz Koordinacionog tela za BBC na srpskom.

Ovim indeksom, uvedenim 2016, meri se napredak ostvaren u oblasti zdravlja, moći, obrazovanja, zarada i slobodnog vremena žena, kao i u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

Podaci za 2021. pokazuju da Srbija jeste ostvarila napredak u ispunjavanju standarda, ali i da kaska za 12 poena za Evropom.

„Cilj je stvaranje jednakih uslova za žene i muškarce u svim oblastima života, a pre svega u domenu moći, novca i slobodnog vremena jer podaci pokazuju da su žene manje plaćene i više vremena provode na neplaćenom poslu“, ocenila je tada Zorana Mihajlović.

Zaključak ovog indeksa je da je Srbiji potrebno čak 59 godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti – ukoliko nastavi ovim tempom.

Nejednakost muškaraca i žena u Srbiji u brojkama:

• Prema poslednjem popisu iz 2011, u Srbiji živi 3.507.325 žena žena, dok je muškaraca 200.000 manje
• Zaposleno je 52,8 odsto muškaraca, dok je procenat žena koje su zaposlene 38,1 odsto
• Žene u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca
• Samozaposlenost je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena (28 naspram 13 odsto)
• Stopa neaktivnosti žena je 54,6 odsto, a muškaraca 38,2 odsto, a najčešći razlog je što žene neguju decu ili stare

*Izvor: Republički zavod za statistiku

Pogledajte video: Zašto se vodi polemika oko rodno osetljivog jezika

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]