Srbija i politika: Rasprava mandatara Vučevića i opozicije drugog dana debate o novoj vladi

Skupština Srbije na samom isteku roka već drugi dan bira novu vladu, na čijem čelu će biti Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke.

Vučević je najpre u sredu tri sata pred poslanicima iznosio ekspoze na 65 strana o planovima i ciljevima kabineta, ali bez mnogo noviteta u odnosu na prethodnike, da bi sednica bila nastavljena i u četvrtak.

Opozicioni poslanici kritikuju njegove predloge, ali i sastav vlade sa predloženih pet ministara bez portfelja, ocenjujući je ili kao suviše evropsku ili kao vladu povratka u devedesete godine 20. veka i vreme vladavine režima Slobodana Miloševića i Srpske radikalne stranke.

Vučević je u obraćanju najpre pohvalio rad vlada Ane Brnabić, sada predsednice Skupštine, kao „neke od najuspešnijih“, dodajući da će i njegova biti „vlada kontinuiteta“, podsećajući na učinak i predsednika Aleksandra Vučića.

Govorio je o složenim geopolitičkim okolnostima koje se kao „Scile i Haribde“ nadvijaju nad Srbijom, koju je na kraju izlaganja nadahnuto nazvao „majkom i otadžbinom“.

„Dva ugaona kamena kojima je naše delovanje prema spoljnom svetu omeđio današnji predsednik Republike, stupajući na mesto predsednika vlade, pre 10 godina, jesu politička nezavisnost i vojna neutralnost“, rekao je Vučević.

• Vučić predložio lidera SNS za mandatara za sastav Vlade Srbije
• Ključne poruke u ekspozeima premijera Srbije u poslednje dve decenije
• Premijerka postala predsednica skupštine – šta to govori o podeli vlasti u Srbiji
• Šta radi ministar bez portfelja
• Ko je najbrži, a ko najsporiji u sastavljanju vlada na Balkanu

Ko će činiti njegov budući tim u Nemanjinoj 11, Vučević je najavio dan ranije, a gotovo da je izvesno da će poslanici podržati taj predlog do kraja sednice, imajući u vidu da SNS i njeni koalicioni partneri u skupštini imaju neophodnu većinu.

Nova vlada trebalo bi da ima 31 ministarsku funkciju, za koje će biti zaduženo i deset žena, kao i nekoliko debitanata na ministarskim pozicijama, što je tri više od prethodne vlade.

Šta je još rekao mandatar?

Evropska unija je i dalje strateški cilj Srbije, poručio je Vučević, dodajući da se iz godine u godinu evropski put opterećuje novim zahtevima.

„Iskustvo nas uči da nas veliki i moćni mogu poraziti, ali nas ne mogu poniziti“, poručio je.

Strateško partnerstvo sa Kinom, kao prijateljskim narodom, biće krunisan sporazumom o slobodnoj trgovini, najavio je.

„Srbija se neće odreći ni prijateljstva sa Rusijom i našim bratskim ruskim narodom, kao što su i Ukrajinci.“

Za Srbiju su od ključne važnosti i jedan od najvećih interesa – dobri odnosi sa Amerikom, kao najmoćnijom svetskom silom, dodao je.

Najveći izazov u predstojećem periodu biće, kako je rekao, odbrana suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje, odnosno borba za Kosovo i Metohiju.

Detaljno je obrazlagao i regionalnu politiku, sa svakom susednom zemljom pojedinačno, navodeći mir i saradnju kao osnove odnose.

Značajan deo izlaganja posvetio je novim ulaganjima u namensku industriju i vojsku, napominjući da bi obavezni vojni rok ubuduće u Srbiji mogao da traje do četiri meseca.

Istakao je i da će se nastaviti izgradnja puteva, železnice, kao i brojnih objekata kako bi se Srbija pripremila za sajam Ekspo 2027 i razvoj turizma.

Kao važne zadatke budućeg tima, između ostalog, naveo je ulaganje u kulturu – muzeje, mesta kulture sećanja, veštačku inteligenciju, obrazovanje, ali i borbu protiv nasilja nad ženama i za ravnopravnost polova.

„Verujem u Srbiju porodičnih vrednosti, gde život ima prednost, ali postoji pravo izbora.“

Poručio je da niko neće biti ugnjetavan na osnovu nacionalne, verske, seksualne pripadnosti, što zakoni u Srbiji već godinama garantuju.

Posle dva i po sata obraćanja, mandatar je pomenuo i da se u Srbiji za samo dva dana obeležiti godišnjice dve nezapamćene tragedije u kojima je prošle godine ubijeno 19 uglavnom mladih ljudi i dece.

Dok je u trećem satu analizirao učinke u borbi protiv kriminala i korupcije, poslanik opozicije Borislav Novaković izneo je fotografiju na kojoj su navodno Vučević i Slobodan Milutinović Snajper, osuđivan za teška krivična dela, ali to nije prekinulo ekspoze.

Sa galerije, sednicu Narodne skupštine pratili su i predstavnici diplomatskog kora, među kojima je i američki ambasador Kristofer Hil, iako su dva predložena ministra u novoj vladi pod američkim sankcijama.

Šta kaže opozicija?

Dragan Đilas, poslanik i predsednik Stranke slobode i pravde, rekao je da nije važno ko će biti ministri i premijer nove vlade, pošto sve odluke donosi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je kazao da Srpska napredna stranka od dolaska na vlast nije ispunila nijedno obećanje, a da je Srbija danas država koja posle Rusije i Belorusije ima najveću korupciju i u kojoj je inflacija najveća u Evropi.

„Plate jesu porasle, ali su porasle i u okolnim zemljama. Iz Srbije se godišnje iseli oko 100.000 ljudi. Broj dece u srednjoj školi se smanjio za petinu, broj dece u prvom razredu se smanjio za 14 odsto“, kazao je Đilas.

Poslanica grupe „Mi snaga naroda Branimir Nestorović“ Jelena Pavlović je kritikovala u gotovo svim oblastima ekspoze mandata nove vlade Srbije Miloša Vučevića, posebno ističući „nastavak evropskih integracija“.

„Ekspoze predstavlja nastavak kolonizacije i daljeg zaduživanja države“, poručila je.

Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević je ekspoze mandatara ocenila kao „pomalo bizaran“, jer se u njemu o ženi govori kao o „svetinji i biću bliskom bogu“, ali se ne daju konkretna rešenja za femicid i partnersko nasilje.

Izostali su i predlozi rešenja za vršnjačko nasilje, iako se sednica skoro poklapa sa obeležavanjem godišnjica majskih tragedija u Srbiji.

„Ovo je najreakcionarnija vlada do sada, jer su svesni da je poslednja, koja ratnom politikom hoće da sakrije pljačku koja se dešava 12 godina.

„Vlada je sačinjena od većinski nesposobnih čija je jedina kvalifikacija lojalnost šefu i partiji, koji se poistovećuju sa državom“, rekla je Đorđević, napominjući da su „loši ministri zamenjeni gorim“.

Povodom Međunarodnog dana rada, podsetila je da „svake godine više desetina radnika umire na radnom mestu, a malo je odgovornih to“, kao i da 800.000 ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu.

„Vlada je kao brod sa gusarima na kom piše Ekspo, jer se spremaju da opljačkaju ono što je ostalo“, zaključila je poslanica.

• EXPO u Srbiji: Kakvu će izložbu Beograd organizovati 2027. godine
• Može li još jedno vladino telo da spreči vršnjačko nasilje u Srbiji

Nova lica u Vladi

Među novim ministrima je Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica pokreta Zavetnici, koja bi ubuduće trebalo da bude zadužena za brigu o porodici i demografiji.

Ne samo da ranije nije bila deo tim izvršne vlasti, zapravo, Đurđević Stamenkovski je donedavno bila u potpuno drugom taboru.

Na izbore u decembru 2023. njeni Zavetnici, koji se smatraju za desničarski pokret, izašli su u opozicionoj koaliciji „Nacionalno okupljanje“, u saradnji sa pokretom Dveri, ali nisu prešli cenzus.

Međutim, Zavetnici su ubrzo napravili saradnju sa SNS na lokalnom nivou, kao izraz „iskrene namere rada u interesu naroda“.

Đurđević Stamenkovski je tada istakla i da saradnja nije uvertira za saradnju na republičkom nivou.

Ipak, desetak dana kasnije, ona izjavljuje da je spremna na razgovore o ulasku Zavetnika u Pokret za narod i državu, čije je osnivanje najavljivao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u cilju „očuvanja nacionalnih interesa“.

Tada je rekla da „ne juri funkciju, ali da ne beži od odgovornosti“, a u martu da je „spremna da preuzme odgovornost u novoj vladi.“

Zavetnici su potom najavili da će na nove beogradske izbore, zakazane za 2. jun, izaći u koaliciji sa SNS-om i Socijalističkom partijom Srbije (SPS).

Na ministarsko mesto će prvi put i Marko Đurić, jedan od potpredsednika SNS-a, koji je do sada bio ambasador Srbije u Americi, a prethodno direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Đuriću će biti poveren resor spoljnih poslova.

Istoričar Dejan Ristić, poslanik SNS-a u skupštini i direktor Muzeja žrtava genocida, predložen je za ministra informisanja i telekomunikacija.

Tu je i nekoliko široj javnosti nepoznatih lica.

Nemanja Starović, budući ministar za zapošljavanje, rad, boračka i socijalna pitanja, donedavni je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i zamenik ministra.

Buduća ministarka privrede Adrijana Mesarović, do sada je bila članica gradskog veća Novog Sada za budžet, finansije i investicije.

U njenoj zvaničnoj biografiji navodi se da ima „višegodišnje iskustvo u bankarstvu i finansijskoj konsolidaciji privrednih društava“, kao i da je bila pomoćnica gradonačelnika Novog Sada, što je ranija funkcija Miloša Vučevića, budućeg premijera.

Jeleni Žarić Kovačević o kojoj se ne zna mnogo, osim da iza sebe ima tri mandata kao poslanica SNS-a u Narodnoj skupštini, pripao je resor državne uprave.

Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora naprednjaka i predsednik opštine Uba, koji važi i za čoveka od poverenja predsednika Vučića, predložen je za ministra za javna ulaganja.

Usame Zukorlić, lider Stranke pravde i pomirenja iz Sandžaka i jedan od potpredsednika republičke skupštine, trebalo da bude ministar bez portfelja.

Tatjana Macura, nekadašnja zvaničnica i poslanica pokreta Dosta je bilo, iz kojeg je izašla 2018, kada osniva Stranku moderne Srbije iz koje izlazi 2020, takođe bi trebalo da bude ministarka bez portfelja.

Danas je poznata kao predsednica udruženja Mame su zakon, a pred decembarske izbore našla se na 22. mestu liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Pogledajte video: Ko, kako i kada formira vladu u Srbiji

Nova-stara lica

Nova vlada označiće i povratak na veliku scenu člana Predsedništva SNS Zlatibora Lončara, koji bi, prema predlogu Vučevića, ponovo trebalo da bude ministar zdravlja.

On je tu funkciju već obavljao od 2014. do 2022. godine, a sada će zameniti Danicu Grujičić, za koju u novoj vladi nije bilo mesta.

• Koliko se budžet Srbije za 2024. godinu razlikuje od prethodnih
• Zašto je mali broj žena na čelu gradova i opština u Srbiji

Nenad Popović, sa petogpdišnjim stažom ministra bez portfelja – od 2017. do 2022, posle kratke pauze ponovo se vraća na isto mesto.

Predsednik je konzervativne i evroskeptične Srpske narodne partije, koja je koalicioni partner SNS-a, a važi za čoveka sa bliskim poslovnim vezama u Rusiji.

Zbog saradnje sa ruskim firmama, od 2023. pod sankcijama je Amerike.

Pod američkim sankcijama je i Aleksandar Vulin, donedavni direktor BIA, koji je sada predložen za jednog od potpredsednika vlade, bez posebnog resora.

U ranijim vladama bio je ministar policije, potom odbrane i rada, a zatim i direktor glavne srpske obaveštajne službe.

Međutim, SAD su ga stavile pod sankcije zbog, kako je obrazloženo, „umešanosti u organizovani kriminal i trgovinu narkoticima“.

Vulin, dugogodišnji bliski saradnik Vučića, zbog toga u novembru 2023. podnosi ostavku na čelno mesto BIA, tvrdeći da „SAD i Evropska unija traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji“.

Lider Pokreta socijalista ima bliske veze sa vlastima u Moskvi, a nedavno je izabran i u Senat Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, koji većinski čine Srbi.

Autor je krilatice „srpski svet„, o čemu je govorio i dok je bio ministar, odnosno vladin službenik.

• Šta znači kada Amerika uvede sankcije pojedincima
• Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
• Šta rade srpske službe bezbednosti
• „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“
• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija

Rotacije

Posle šestogodišnje karijere u diplomatiji i kraće epizode na mesto predsednia parlamenta, lider SPS-aIvica Dačić se vraća u Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), za koje je bio zadužen od 2008. do 2014. godine – u vladama sa demokratama i naprednjacima.

Nova zaduženja dobila su i trojica članova Predsedništva SNS-a.

Bratislav Gašić iz MUP-a prelazi u Ministarstvo odbrane, dok će Nikola Selaković, u prethodnoj vladi zadužen za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, biti nadležan za resor kulture.

Aleksandar Martinović posle državne uprave i lokalne samouprave prelazi u resor poljoprivrede.

• Duboka država: Mit, teorija zavere ili istina
• Fridom haus: Najveći pad demokratije i ljudskih prava u Srbiji u poslednjih 10 godina
• Izbori u Srbiji: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast

Stara lica

Jedan od onih koji su zadržali funkciju je Siniša Mali, član Glavnog odbora SNS-a, koji će i u narednom periodu biti zadužen za ministarstvo finansija i imaće mesto prvog potpredsednika.

Istu funkciju po dolasku na vlast SNS-a 2012. godine, kada je Dačić bio premijer, nosio je – Aleksandar Vučić, tada kao ministar odbrane.

Potpredsedničko mesto ima i Irena Vujović, takođe članica Glavnog odbora SNS-a, koja je zadržala donedavnu funkciju ministarke zaštite životne sredine.

Isto važi i za dvojicu članova Predsedništva naprednjaka – Gorana Vesića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Tomislava Momirovića, zaduženog za Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.

Resore je zadržalo i četvoro nestranačkih ličnosti iz prošlog mandata: Maja Popović ostaje u Ministarstvu pravde, Dubravka Đedović u oblasti rudarstva i energetike, Zoran Gajić u sportu, dok će Tanja Miščević i dalje biti ministarka za evrointegracije.

Slavica Đukić Dejanović iz SPS-a ostaje ministarka prosvete, Jelena Begović iz SNS-a nauke, a Milan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, koalicionog partnera SNS-a, ministar za brigu o selu.

Tomislav Žigmanov iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini će i dalje biti ministar za ljudska i manjinska prava, Husein Memić iz Socijaldemokratske partije Srbije ministar za turizam i omladinu, a socijalisti Novica Tončev i Đorđe Milićević ministri bez portfelja.

Koga nema

Iz prethodne nema nekoliko lica.

Pre svega nema Maje Gojković, donedavne ministarke kulture, ali je Vučević odmah objasnio da je dobila mandat za sastav pokrajinske vlade Vojvodine.

U novoj vladi nema ni Jelene Tanasković, zvaničnice SNS-a, donedavno zadužene za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao ni Danice Grujičić, koja je bila ministarka zdravlja.

Da će tako biti moglo se naslutiti iz njenih nedavnih izjava.

„Od oktobra čekam odobrenje za digitalizaciju (odnosno softver koji će povezati sve zdravstvene ustanove), ali Siniša Mali se ne javlja na telefon“, izjavila je nedavno za Insajder.

Mesta nije bilo Slobodana Cvetkovića iz SPS-a, koji je bio ministar privrede, kao ni za Dariju Kisić Tepavčević, dosadašnje ministarke za brigu o porodici.

Deo tima u Nemanjinoj 11 neće biti ni Marko Blagojević, koji je bio ministar za javna ulaganja, kao ni Mihailo Jovanović, dosadašnji ministar telekomunikacija i informisanja.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]