Srbija i politika: Vučićev narodni pokret za državu – šta se može očekivati

Iako u Srbiji već postoji 30 registrovanih udruženja sličnog naziva, predsednik Aleksandar Vučić najavio je formiranje još jednog, velikog – narodnog pokreta, ovaj put za državu.

Lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Srbiji objasnio je da time niko ne želi da ukine SNS, „jer je to najbolja partija“, ali da i tamo ima „kukolja“.

„Želim da idem u formiranje velikog narodnog pokreta koji ne bi bio antistranački, ali bi bio nadstranački.

„Pred nama je najteži politički period i tu je potrebno postići jedinstvo“, rekao je gostujući na TV Hepi.

Očekuje se da bi u narednom periodu moglo da dođe do prihvatanja evropskog predloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, čemu se mnogi u Srbiji protive jer smatraju da je to put do priznanja Kosova.

Narodni pokret je još jedan pokušaj podrivanja demokratije u Srbiji i stvaranja jednopartijskog sistema, smatra Jovan Bajford, profesor psihologije i istorije na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji.

„Osnovna pretpostavka demokratije jeste da postoje različita mišljenja, pa čak i o osnovnim nacionalnim i državnim pitanjima.

„Onog trenutka kada se svako drugačije mišljenje demonizuje i proglašava za ‘antidržavno’, pogotovo u trenutku kada je sva moć – finansijska, medijska, politička – već koncentrisana u rukama jednog čoveka, onda tu više nema demokratije“, ocenjuje Bajford u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

• Jovan Bajford: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere
• Pravilo od „3,5 odsto“: Kako mala manjina na protestima može da promeni svet
• Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči

Šta je ideja narodnog pokreta?

Mora se, poručio je šef države, pokazati da su „intelektualci, prava elita, za normalnu, pristojnu, racionalnu Srbiju budućnosti“.

U pokretu će, najavljuje, biti i radnici i seljaci koji će da se bore za sopstvenu zemlju i da kažu: „Ne damo vam da uništite Srbiju, ni vama ekstremistima s leve, ni vama ekstremistima s desne strane. Hoćemo da idemo pravo u budućnost„, rekao je Vučić.

Sudeći i po izjavama i ostalih naprednjaka, narodni pokret nije striktno definisan.

„Ideja je da se objedine političke snage i stranke koje žele da Srbija ostane samostalna, suverena i slobodna država, da gleda svoje interese, ali da nema gazde ni na jednoj strani sveta.

„Da ne podležemo pritiscima kakvi nam se nude kao primamljivi kolačići na stolu, da sedimo na svojoj stolici, ne na dve ili tri, da se držimo srpske politike“, izjavio je ministar odbrane Miloš Vučević, takođe za televiziju Hepi.

„SNS ili predsednik Vučić mora biti okosnica svega toga“, dodao je potpredsednik naprednjaka.

Kako je najavljeno, Vučić će zatražiti „podršku naroda za odbranu Srbije od subote, 11. marta“, razgovorima sa stanovništvom u Vranju, a u narednom periodu obići će sve delove zemlje.

Jovan Bajford smatra da se ide na to da se učešće u političkom i javnom životu ograniči na one koji se slažu sa Vučićem.

„Izvesno je da će Aleksandar Vučić sam odlučiti o tome šta su nacionalni i državni interesi, šta predstavlja ekstremno političko mišljenje, ko jeste, a ko nije intelektualac.

„Svi koji se budu našli izvan ‘velikog narodnog pokreta’ biće označeni kao unutrašnji neprijatelj“, kaže profesor iz Velike Britanije.

U Srbiji već postoji ustaljena praksa podrivanja opozicije, kako političke tako i intelektualne, kroz dodelu pozicija, i često vrlo isplativih privilegija, dodaje on.

„Ovo će samo institucionalizovati tu vrstu moralne i političke korupcije“, smatra Bajford.

‘Populističke tendencije’

Narodni pokret mogao bi da ima elemente populizma, smatra Vera Stojarova, politikološkinja iz Češke.

Populizam, nastao od latinske reči populus (narod), predstavlja pokrete i ideologije koji u „narodu“ nalaze polaznu osnovu za sopstveni legitimitet i delovanje.

U političkoj teoriji, ovaj pojam uglavnom se odnosi na stil ili metodu političke mobilizacije najširih slojeva stanovništva, odnosno naroda koja često ima antidemokratsko, rasističko ili nacionalističko usmerenje.

„Kada čujem narodni pokret, malo me zabrine da su populističke namere u pitanju, jer kad se – ‘radilo u ime naroda’ – često je bilo neliberalno u izvesnom smislu i protivno liberalnoj demokratiji“, navodi Stojarova, docentkinja sa katedre za politikologiju Masarikovog Univerziteta iz češkog grada Brna.

I kad je reč o uključivanju intelektualaca, Stojarova pretpostavlja da će tu biti oni koji su već dali Vučiću podršku, ali da to nisu „baš intelektualci sa liberalno-demokratskim vrednostima“.

Tokom 2017. je 650 intelektualaca, umetnika, sportista i javnih ličnosti potpisalo Proglas podrške Vučiću za predsedničke izbore, navodeći da imenom, znanjem i rezultatima stoje uz njegovu kandidaturu, spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju.

„Pretpostavljam da će mu pokret samo dati legitimitet za sve što planira da uradi u budućnosti, bilo da je to pritisak EU da dođe do normalizacije odnosa sa Kosovom i oko predloženog nacrta ili možda da podeli odgovornost sa ljudima koji se suočavaju sa inflacijom i troškovima“, dodaje Stojarova u pisanoj izjavi za BBC na srpskom..

Zbog rata u Ukrajini i energetske krize, usledila je ne samo ekonomska kriza, već i pojačan pritisak Zapada na Srbiju da prihvati evropski predlog za rešavanje kosovskog pitanja.

Na pitanje treba li Srbija da prizna Kosovo, a da zauzvrat dobije ubrzani put u Evropsku uniju, što je navodno suština predloga, 50 odsto ljudi u Srbiji odgovorilo je da sigurno to ne bi podržalo, a još 19 odsto da verovatno to ne podržavaju, pokazalo je istraživanje organizacije Novi Treći put iz decembra 2022.

• Preletači i srpska politika: „Političari računaju da građani slabo pamte“
• Mogu li građanski pokreti da zamene opozicione stranke u Srbiji
• Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika

Pokret ili stranka?

Slabljenjem ideologija i poverenja u stranke i institucije, a posebno otkad se masovno koristi internet u savremenoj političkoj areni ponekad je teško razlikovati pokrete od stranaka.

Tako je Pokret Ne davimo Beograd, nastao kao lokalna politička inicijativa, na izborima osvojio glasove i ima poslanike u srpskom parlamentu.

Promene u strukturama političkih stranaka i pokreta dovele su do zamagljivanja granice između ova dva tipa organizacije, piše u radu Dominike Kruševske sa Departmana za upravljanje Harvard univerziteta.

„Strukture partija su evoluirale i prilagođavale se, najpre ka sveobuhvatnim strankama, udaljavajući se od masovnih stranaka i hijerarhijski ustrojenih“, navodi se u njenom radu.

Mnogo puta kroz istoriju i u raznim državama sveta iz društvenih pokreta nastajale su stranke.

U Mađarskoj je stranka Viktora Orbana Fides nastala iz pokreta.

Predstavnici pokreta Otpor u Srbiji koji je organizovao nenasilne proteste protiv režima Slobodana Miloševića, našli su se u parlamentu posle promene vlasti 5. oktobra 2000.

Međutim, ređe se iz stranke, koja obuhvata i nacionalno orijentisane i liberalno okrenute birače stvarao pokret.

I Stojarova kaže da je „mnogo prirodnije obrnuto“.

„Međutim, kako vidim, neće biti transformacije u pokret, već samo da se stranci da dodatni legitimitet i pokuša da se zaustavi pad podrške SNS“, kaže ona.

Po istraživanju Novog trećeg puta, i danas bi SNS dobio oko 42 odsto glasova, kao što je koalicija okupljena oko njihove stranke dobila na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima.

Međutim, Vučićev lični rejting je daleko veći.

On je na predsedničkim izborima 2022. pobedio u prvom krugu sa 58,65 odsto glasova, saopštila je Republička izborna komisija.

• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Od Možemo do Moramo: Preko ulice do institucija – „zelena levica“ kao nova politička opcija regiona

`Možda se ugleda na Tita 1945`

Na pitanje na koga se ugleda Vučić ovakvim idejama, Jovan Bajford kaže – „Možda na (Josipa Broza) Tita“.

„Postoje sličnosti između onoga što predlaže (Vučić) i Narodnog Fronta iz 1945. godine, koji je osnovan kao masovni, nadstranački pokret čiji je cilj bio uvođenje jednopartijskog sistema.

„Narodni front je obuhvatao komuniste, ali i pojedince i predstavnike stranaka za koje je procenjeno da dele osnovna načela socijalističkog poretka“, objašnjava on.

Svi drugi bili su označeni kao ‘reakcionarna buržoazija’ i isključeni iz javnog i političkog života, podseća Bajford.

Na tom tragu vidi i budućnost pokreta.

„Verujem da će Vučićev pokret izaći na neke buduće parlamentarne izbore kao jedinstvena lista i da će nadmašiti učinak Narodnog Fronta koji je 1945. godine osvojio svega 90,48 odsto glasova.

„Uostalom, Vučić sada ima godina koliko je Tito imao 1945. godine, tako je možda ovo način da osigura svoju vlast barem za još 35 godina“, kaže Bajford.

Josip Broz Tito je 1945. imao 52 godine, a Vučić je nedavno napunio 53.

Pogledajte video o tome kako razgovarati sa ljudima koji veruju u teorije zavere

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]