Tačno 90 dana pre isteka mandata predsednika republike, raspisani su i predsednički izbori u Srbiji za 3. april.
Prethodno su za taj datum zakazani vanredni parlamentarni i lokalni izbori.
Odluku o raspisivanju predsedničkih izbora potpisao je 2. marta predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić i najavio da rok za podnošenje kandidatura i prijava lista za ostale izbore ističe 12. marta u ponoć.
„Sa željom da izbori proteknu u demokratskoj i fer atmosferi, da daju doprinos političkoj stabilnosti i budućnosti Srbije i svih građana, želim svim učesnicima izbora puno sreće i naravno puno glasova“, poručio je Dačić.
Na Dan državnosti Srbije, predsednik Aleksandar Vučić raspisao je izbore za narodne poslanike za 3. april.
„Pred nama je nešto više od 45 dana, uveren sam, zanimljive, ozbiljne i odgovorne političke kampanje.
„Građani Srbije, učestvujte u izborima, učestvujte u izbornom procesu, jer to će da očvrsne i ojača demokratske kapacitete naše Srbije“, poručio je Vučić.
On je u uživo prenosu potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine, na predlog Vlade.
„Neka najbolji pobedi i neka su vam srećni izbori“, poručio je predsednik.
Istog dana glasaće se i za odbornike u gradovima Beogradu i Boru, kao i u više opština širom Srbije, saopštio je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić.
Biraju se predstavnici u Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Lučanima, Medveđi, Knjaževcu, Bajinoj Bašti, Doljevcu, Kuli, Kladovu, Majdanpeku i Sečnju.
Sve izborne radnje, suštinski, istovremeno počinju da teku, poručio je Vučić.
- Vodič kroz predizborne političke kolone u Srbiji
- Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
- Boris Tadić: „Ja nikad neću nestati iz politike”
Kakva je procedura?
Lokalne i predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine.
Dačić je podsetio da zakon ne predviđa tehnički mandat za predsednika republike.
„Mandat predsednika je do kraja maja meseca i on će biti u punom mandatu, u tehničkom mandatu je jedino Vlada Srbije, a parlament je raspušten zbog održavanja izbora“, rekao je on.
Oko 6,8 miliona ljudi ima pravo glasa na opštim izborima u Srbiji.
Imena birača se nalaze u jedinstvenom biračkom spisku – evidenciji državljana Srbije koji imaju biračko pravo.
Predsednički izbori
Predstojeći predsednički izbori su redovni jer mandat predsednika Aleksandra Vučića ističe posle pet godina.
Kandidate za predsednika mogu da predlažu političke stranke koje su registrovane na dan kad je objavljena odluka o raspisivanju izbora, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koje osniva najmanje deset birača.
Uz predlog kandidata, svaki podnosilac je dužan da dostavi i zakonom propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 sudski overenih izjava birača da sopstvenim potpisom podržavaju predloženog kandidata.
Ipak, za razliku od parlamentarnih izbora, brzina podnošenja kandidature ne određuje i broj na listiću – redosled kandidata određuje se žrebom koji organizuje Republička izborna komisija.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio više od polovine glasova birača koji su glasali.
Ako to ne uspe nijednom kandidatu, nakon 15 dana glasa se u drugom krugu izbora.
Tada se nadmeću dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, pri čemu će na glasačkom listiću prvi po redosledu biti kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova.
Više od dva kandidata učestvuju u drugom krugu ako ih više deli prvo ili drugo mesto.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je u drugom krugu izbora dobio najveći broj glasova.
Vanredni parlamentarni izbori
Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora za narodne poslanike ne može da protekne manje od 45 ni više od 60 dana.
Na parlamentarnim izborima glasa se za narodne poslanike, a većina poslanika kasnije će odabrati i novu vladu Srbije.
Narodna skupština se raspušta, a Vlada ulazi u tehnički mandat, ali će nastaviti da radi punim kapacitetom, u skladu sa ustavnim i zakonskim propisima, navedeno je u saopštenju.
Na parlamentarnim izborima bira se 250 poslanika čiji mandat traje četiri godine.
Pred građanima će na izbornom listiću biti niz stranaka i koalicija koje predlažu svoje poslaničke kandidate.
Broj mandata koji će stranke ili koalicije osvojiti srazmeran je broju dobijenih glasova.
Od februara 2020. godine, partije moraju da osvoje tri odsto glasova kako bi ušle u skupštinu.
Ovaj cenzus se ne odnosi na stranke koje predstavljaju nacionalne manjine.
Predsednik daje mandat za formiranje nove Vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova ili obezbedila većinu za sastavljanje vlade – najmanje 126 poslanika.
Parlament mora da potvrdi izbor premijera ili premijerke i kabinet.
U političkom sistemu Srbije, izvršna vlast je u rukama Vlade, dok predsednik, između ostalog, kao izraz državnog jedinstva, predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu i komanduje oružanim snagama.
Redovni beogradski izbori
Poslednji izbori u Beogradu održani su 4. marta 2018. i ovog proleća gradskim odbornicima ističe četvorogodišnji mandat.
Tada je glasalo oko 51 odsto upisanih birača, što je bilo 814.477 ljudi.
Iako je često praksa da proklamovani kandidat za gradonačelnika bude i nosilac liste za lokalne izbore, redno mesto na listi nema nikakav uticaj na kasniji izbor.
To može biti bilo koji odbornik koga većinom glasova izabere Skupština grada, na mandat od četiri godine.
Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad i predstavlja izvršnu vlast u Gradu Beogradu.
Vanredni lokalni izbori
Pored beogradskih, lokalni izbori će se vanredno održati u brojnim opštinama u Srbiji.
Vladajuća Srpska napredna stranka odlučila je da pojedinim lokalnim skupštinama skrati mandat, tako što su predsednici opština oko Nove godine sinhronizovano podnosili ostavke.
Gotovo svi su tu odluku obrazložili željom da građani jednom ove godine izađu na izbore, što bi predstavljalo uštedu novca, a ne da jednom glasaju u aprilu, a zatim ponovo kasnije za lokalne skupštine.
To se desilo u Sevojnu, Kuli, Majdanpeku, Lučanima, Bajinoj Bašti, Doljevcu, Medveđi, Kladovu.
Na listi je i opština Sečanj, piše lokalni portal Zrenjaninski, gde su na prošlogodišnjim izborima za savete mesnih zajednica na nekoliko mesta pobedili nezavisni kandidati.
Govoreći o talasu ostavki, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar ocenio je da se verovatno radi o političkoj taktici – da se očekivani nacionalni rezultat prenese i na lokalni nivo.
„Jedan od razloga za izbore može da bude i želja da se promešaju karte na lokalnom nivou i u igru uvedu novi ljudi“, rekao je Klačar za Blic.
Među zvaničnicima koji su podneli ostavke je i predsednik opštine Kula, ali je on to, kaže, učinio iz „ličnih i moralnih razloga“.
„Ako neko oseti da nema većinu unutar svoje skupštinske ili stranačke većine, šta drugo preostaje čoveku nego da šansu da nekom drugom, da se časno i pošteno skloni sa tog mesta“, rekao je Slađan Mančić, prenosi Dnevnik.
Izbori koji više liče na izbore
Aleksandar Miladinović, BBC novinar
Političko takmičenje u Srbiji ovog proleća donosi daleko neizvesniju borbu od one viđene na poslednjim parlamentarnim izborima pre dve godine.
Ovoga puta, učešće najavljuju gotovo sve vladajuće i opozicione stranke, pokreti, pa i organizacije koje nisu registrovane kao političke, poput različitih pokreta i udruženja građana.
Zbog toga se očekuje zanimljivija i dinamičnija politička utakmica, koja će neuporedivo više podsećati na neka ranija odmeravanja snaga vlasti i opozicije.
Sama činjenica da će se na biralištima odlučivati o najmanje dva, a ponegde i tri nosioca vlasti, dovešće do toga da akteri na teren izvedu svoje najjače adute, iako opozicija ne odustaje od primedbi na uslove za održavanje izbora.
I kada prođe mesec i po dana kampanje, moguće je da nas čeka ono što smo pomalo zaboravili – koalicioni pregovori o formiranju poslaničkih ili odborničkih većina, još jedna važna etapa u politici svakog društva.
Biračka mesta otvorena od sedam do 20 sati
Na dan izbora, biračka mesta se otvaraju u sedam časova, a zatvaraju u 20 sati.
U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
Ostvarivanje izbornog prava je apsolutno slobodno.
To znači da je svaki birač slobodan da odluči da li će izaći na izbore ili ne.
Stoga, niko nema pravo da sprečava ili primorava bilo koga da glasa, da poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od birača traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.
Zašto je Vlada trajala manje od godinu i po dana?
Lider vladajuće Srpske napredne stranke je u oktobru 2020. godine, prilikom najave formiranja nove Vlade, najavio i da će ona imati ograničeni mandat.
Nova Vlada i Skupština Srbije imaće mandat najkasnije do 3. aprila 2022. godine, precizirao je još tada Vučić.
- Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS i Spas
- Od petokrake do svatova: Kako se koristi zastava Srbije
Predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandar Šapić, koji je tokom prethodne godine postao potpredsednik SNS-a, izjavio je ubrzo potom da je logično da nova vlada Srbije bude ograničenog trajanja, sa ciljem da se prevaziđe situacija izazvana pandemijom korona virusa.
Šapić je rekao da nije karakteristična vlada koja je sastavljena iz svih partija koje su prešle izborni cenzus, a i da nije prirodno da u parlamentu nema opozicije, preneo je N1.
U skupštinske klupe posle prethodnih izbora seli su samo predstavnici stranaka koje su u prethodnom mandatu vršile vlast.
Socijalisti su bili deo vladajuće većine sa naprednjacima, dok je Šapićeva stranka SPAS bila na vlasti u beogradskoj opštini Novi Beograd.
Van parlamenta ostala je opozicija koja je trčala izbornu trku, baš kao i ona koja je izbore bojkotovala.
Taj sastav parlamenta je na sednicama od 3. avgusta 2020. usvojio 265 zakona, kao i izmene Ustava Srbije, saopštio je predsednik parlamenta Ivica Dačić.
Među usvojenim aktima je i set izbornih zakona, koji bi trebalo da poboljšaju izborne uslove i rezultat su međustranačkog dijaloga, podsetio je on.
Možda će vas zanimati i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.