Srbija i poljoprivreda: Ima li rešenja za probleme u malinarstvu ili će ono „uvek biti muka“

U selu Stupčevići, na pet kilometara od Arilja u zapadnoj Srbiji, 33-godišnji Marko Jeremić obrađuje hektar i 20 ari malinjaka koji je nasledio od oca.

Ali naredne godine, njegov zasad će „definitivno“ biti smanjen na samo 20 ari, kaže on za BBC na srpskom.

Odluku je doneo jer „u ovom poslu nema sigurnosti“, a niska otkupna cena po kojoj hladnjačari i izvoznici preuzimaju malinu ne može da pokrije ni troškove proizvodnje, smatra Jeremić.

„Berač vam traži dnevnicu od 5.000 dinara, da ne pričam o ulaganjima u protivgradnu mrežu, đubrivo i preparate.

„Nije problem da platim ali kako, kada ne znam i dalje da li ću malinu prodati i po kojoj ceni?“, pita se Marko.

Jeremićevo nezadovoljstvo delili su malinari širom Srbije, pa su protesti i blokade puteva zbog niske otkupne cene ovog voća prethodnih nedelja održani u Brusu, Arilju i Bajinoj Bašti.

Srbija je treća u svetu po ukupnoj količini proizvedene maline, iza Rusije i Meksika sa 120.058 tona, a ove tri države obezbeđuju više od polovine ovog voća na planeti svake godine, pokazuju podaci specijalizovanog sajta AtlasBig.

Sa više od 17 kilograma maline po glavi stanovnika, Srbija je vodeći svetski proizvođač, a samo Rusija i Poljska imaju ukupno više hektara malinjaka od ove balkanske države.

• Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka
• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Koje muke more srpske zemljoradnike i ima li rešenja

Ovo voće treba da dobije status „proizvoda od nacionalnog značaja“ zbog retkosti i prihoda koji donosi Srbiji, što bi stvorilo mogućnost za različite vidove podrške poljoprivrednicima i prodavcima maline, smatra agroekonomista Milan Prostran.

„Malina kao proizvod donosi najveći prihod ovoj državi, ako se uzme u obzir površina na kojoj se obrađuje i broj ljudi koji to radi, a srpska malina je među najkvalitetnijim na svetu.

„Proizvođači bi, zajedno sa hladnjačarima i izvoznicima, trebalo da formiraju fond rizika, koji bi bio jedna vrsta osiguranja u godinama poput ove“, objašnjava Prostran za BBC na srpskom.

‘Preterana’ cena 2022, drastičan pad 2023.

Dok su proizvođači maline prošle godine za kilogram dobijali i više od 500 dinara, otkupljivačima je preporučeno da ove sezone ponude 240, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede 5. jula.

Iz Ministarstva nije stigao odgovor na upit BBC-ja o problemima malinara ove sezone i načinima na kojima bi oni mogli da se prevaziđu.

Do značajnog pada cene otkupa došlo je, između ostalog, zbog „ponude i tražnje, a u određenoj meri i kvaliteta“ ovogodišnje maline, kaže Svetislav Mlađenović, direktor užičke kompanije Master fud koja otkupljuje i izvozi malinu iz Srbije.

„Prošle godine smo preterali sa otkupnom cenom što se odrazilo na tržište koje smo napunili skupom robom i potrošnja se smanjila, a ove sezone je cena pala drastično.

„Jednim delom su cenu uslovile i vremenske neprilike, jer je celo proleće bilo kišno i to je uticalo i na kvalitet maline i manji rod“, tvrdi Mlađenović za BBC na srpskom .

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je ranije saopštila da „oko 40 odsto malih i srednjih hladnjačara“ nije isplatilo proizvođačima dugovanja iz 2022, pa je omogućien jednogodišnji moratorijum na otplatu kredita i mogućnost dobijanja dodatnih sredstava.

Ona kaže da Ministarstvo ne može da utiče na izvoznike jer cenu određuje isključivo tržište.

‘Do poslednje sekunde ne znaš koje pare radiš’

Miloš Mrlješević je pre 10 godina Švedsku zamenio selom Pavlje u okolini Novog Pazara.

Od tada sav novac ulaže u malinjak, poljoprivredne mašine i obnavljanje stare porodične kuće u kojoj danas živi.

„Zbog stresa sam otišao iz grada na selo, ali danas od stresa ne mogu da pobegnem.

„Ove godine sam uložio 10.000 evra u malinjak i sada sam u situaciji da ne mogu da platim berače, pa ću verovatno pustiti da propadne“, priča Mrlješević za BBC na srpskom.

Razlog je je, kako kaže, niska cena maline koju otkupljivači nude – ne dozvoljava mu da pokrije troškove, a kamoli da zaradi.

„Na 300 dinara (po kilogramu) bih imao nekakvu zaradu i entuzijazam da radim, sve ispod toga nema smisla“, smatra Miloš.

Neizvesnost je možda i veći problem od cene, kaže.

„Situacija bi se promenila kada bi se dala neka cena na početku godine, a ovako do poslednje sekunde ne znaš za koje pare radiš“, kaže.

Proizvođači „nemaju nikakav uticaj“ na cenu otkupa maline, već je formiraju veliki hladnjačari koji „crveno zlato“ izvoze u inostranstvo, ukazuje on.

„Izvoznici se dogovore koliko će plaćati na osnovu ugovorenih kvota za izvoz – koliko oni kažu, ti moraš da pristaneš ili da ne radiš sa malinom“.

Svetislav Mlađenović očekuje da će konačne cene maline u otkupu biti poznate 15. avgusta.

„Mi danas pišemo cenu od 200 dinara, ali ona nije i krajnja.

„Na kraju berbe određujemo konačnu cenu, po kojoj doplaćujemo svaki kilogram robe kupljen i ranije“, objašnjava.

Krajnju cenu maline je „nemoguće znati pre nego što se počne sa obradom voća“, kaže.

„Ne znamo kolike će zalihe ostati u Srbiji i kakvi će biti vremenski uslovi pošto se berba radi pod otvorenim nebom“.

Tu su i konkurenti, poput Poljske i Ukrajine, Čilea i Meksika – posle procene roda, zaliha i kvaliteta u ovim zemljama i uticaja na tržište, „određuje se otkupna cena kada se kupuje roba“, pojašnjava.

• Regenerativna poljoprivreda: Može li se živeti od zemlje koja se ne obrađuje tradicionalnim plugom
• „Ne smem ni da razmišljam o penziji“ – kako u Srbiji žive sezonske radnice
• Da li će u Srbiji biti dovoljno hrane

Zašto je malina dvaput jeftinija nego prošle godine?

Srđan Nikolić, 47-godišnji malinar iz Vlasotinca, gaji ovo voće na 15 ari zemlje.

Dok je prošle godine ubrao dve i po tone maline, ove očekuje „15 odsto manje, što je i dalje dobar prinos“, priča za BBC na srpskom.

„Najveći problem ove godine za mene nije rod nego cena, o kojoj se priča još od januara i ljudi su izgubili volju da rade i ulažu u malinu.“

Proizvodnja kilograma maline ga je 2022. koštala 160 dinara, a prodavao je za 530, što je bila „možda i nerealno visoka cena“.

Ovog leta će moći da se nada možda tek polovini te sume, kaže.

Jedan od glavnih problema gomilanje prošlogodišnjih zaliha kod hladnjačara, smatra.

„Prošle godine je ubrano u Srbiji oko 60.000 tona, izvezeno je ukupno 80.000 tona, a ostalo je u zalihama još 20.000 tona, što pokazuje da je taj višak došao od uvezene maline.

„Verujem da bi moglo da se nađe rešenje, makar da stopira uvoz dok se ne proda naša domaća malina – to je trenutno najveći problem“, tvrdi Nikolić.

Agroekonomista Prostran ukazuje da je u Srbiji „očigledno došlo do poremećaja tržišta“ ove sezone.

„To do bankrotstva dovodi pre svega primarne proizvođače i situacija nije jednostavna, jer malina nije berzanski proizvod poput kukuruza ili pšenice, koji su daleko standardizovaniji i ne menjaju mnogo kvalitet“, objašnjava.

Prostran se slaže da je problem „neizvezena roba iz prošle godine, čime je kapacitet hladnjača za novu robu smanjen.“

Prošlogodišnja cena maline bila je „prilično nerealna“, slaže se i Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodasto voće i viši naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku.

„Tržište takve oscilacije ne trpi, tražnja ga nije pratila i desilo se ovo što imamo danas.

„Tokom pandemije korona virusa tražnja je naglo skočila, što je stvorilo sliku da cena može da raste u nedogled, neki proizvođači su tu priču podržavali, što je stvorilo revolt kod dela kupaca“, ocenjuje Leposavić za BBC na srpskom.

Porasla je i cena radne snage, što uz druge troškove sada stavlja malinare u „nezavidnu situaciju“, ukazuje.

Svetislav Mlađenović kaže da njegova kompanija „ima određenu količinu zaliha maline, kao i svi ili većina hladnjačara u Srbiji“.

On međutim ukazuje da „poljoprivrednici ne gledaju na situaciju dugoročno“, zbog čega dolazi do nezadovoljstva.

„Nadam se da će se otkupna cena podići na neki pristojniji nivo da bi se ta proizvodnja održala, ali poljoprivrednicima sa kojima radim savetujem da uproseče cenu od ove i prošle godine.

„Kada se to uradi, dobijete cenu od 400 dinara za kilogram maline, što je mislim da je perfektno“, ocenjuje on.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

‘Kao da su polja pirinča, a ne maline’

Nebojša Radovanović, malinar iz sela Donji Vratari kod Aleksandrovca, ovu sezonu opisuje kao „mučnu“.

Na nisku otkupnu cenu i nenaplaćena sredstva od prošlogodišnje berbe nadovezali su se kišni kraj proleća i početak leta u Srbiji, nabraja u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

„Ova godina je počela… Daleko bilo!“, uzdiše poljoprivrednik.

Jun su obeležile neprospavane noći – izbacivala se voda iz dvorišta i malinjaka usled poplava koje su Srbiju zadesile.

„Bilo je mraza i snega kasno, pa smo dodatnom prehranom i đubrivom pokušali da izvučemo biljke, a onda su krenule kiše i grad.

Polja su ležala u vodi „kao da su pirinčana, a ne polja maline“, dodaje.

Vremenski uslovi su „prilično nepovoljno“ uticali „i na visinu i na kvalitet prinosa“ maline ove godine, objašnjava Leposavić.

Plodovi neujednačenog kvaliteta su sitniji i mrve se pri branju, a nagli prelazak iz vlažnog u sušni period doveo je do masovnog sušenja plodova i nadzemnih delova biljaka, kaže on.

• Može li sneg u aprilu da poremeti proizvodnju hrane u Srbiji
• Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina
• „Voda nam izbija iz zidova, jednom ćemo potonuti kao Titanik“: Poplave u Zemunu, dan kasnije

Mogu li malinari bez hladnjačara?

Dok još čeka isplatu dela novca iz 2022, Miloš Mrlješević iz Pevlja razmišlja šta da radi sa prinosom maline ove godine.

„Sada je jun, a još imam četvrtinu novca od prošle godine kod hladnjačara.

„Isplaćivali su mi dosad u nekoliko rata, a ako ne budem kukao i tražio taj novac, nikada mi neće isplatiti“, tvrdi poljoprivrednik.

Razmišljao je i kako da se smanji zavisnost proizvođača od hladnjačara i mogućnosti da se malinari samoorganizuju i sami skladište voće, ali je shvatio da bi to išlo „jako teško“.

„Nas 30 bi, recimo, moglo da podmiri potrebe, ali nas 30 nikako ne možemo da se dogovorimo ni oko čega“.

Pokušaja udruživanja je bilo, čak je i država nudila materijalnu pomoć, ali su „zbog neodgovornog odnosa proizvođača“ propali, kaže Aleksandar Leposavić.

Srđan Nikolić iz Vlasotinca koji sopstveno gazdinstvo smatra „relativno malim“, planira da prestane sa prodajom malina otkupljivačima.

„Imam ideju da proizvodnim samo hladno ceđene sokove, organske, bez ikakvih dodataka, a kapaciteti su takvi da možemo porodično da radimo“, pojašnjava.

Miloš Mrlješević je pokušao da proizvodi rakiju od malina 2018. godine – od 500 kilograma voća, dobio je 20 litara.

Računica ne ohrabruje: ako bi ove godine otkupna cena maline bila tri evra, za 20 litara rakije bi samo za voće morao da uloži 1.500 evra.

„Litar rakije bi me koštao 75 evra – za koliko bi trebalo da je prodam?“, pita se on.

Pokušao je i sa sokovima, ali se malina pokazala kao „jako nezgodna za preradu.“

Šta čeka malinare, a šta srpsku malinu u budućnosti?

Miloš Mrlješević je „veliki pesimista“.

„Kao pojedinac ne mogu ništa da promenim, a nemam nikakvu alternativu, jer živim isključivo od malina.

„Imao sam mnogo elana kada sam došao iz Švedske, ali sam sada demoralisan“, govori poljoprivrednik.

Država treba da prepozna malinu kao „proizvod od nacionalnog značaja i pruži joj podršku“, smatra agroekonomista Prostran.

„Ona je retka i specifična, proizvode je mali proizvođači na malim površinama, gde se dobija najbolji kvalitet, što treba da se podrži.“

Aleksandar Leposavić kaže da „malina nije samo jedan od glavnih poljoprivrednih, već najvažnijih privrednih proizvoda u Srbiji sa neto deviznim efektom od 90 odsto.“

Iako „ne može sva količina malina u Srbiji da se preradi u sokove, džemove ili farmaceutske proizvode“, postoje „dobri primeri niza proizvoda sa dodatnom vrednošću“ koji se plasiraju na tržište, kaže.

„Treba više raditi i na održavanju brenda srpske maline, koji nažalost nismo kreirali mi, već kupci, koji su razumeli kakav proizvod dobijaju iz Srbije.

„Kvalitet je ono po čemu se mi već 40 ili 50 godina razlikujemo od drugih proizvođača“, napominje stručnjak.

Dok malinari ne osete više sigurnosti u poslovanju, Marko Jeremić iz Stupčevića namerava da se vrati poslu autoelektričara.

„Od tog posla ću znati šta da očekujem, moći ću da školujem dete, a ne da se zadužujem da bih to mogao da priuštim, kao što je moj otac nekad morao“, kaže.

Malinu će gajiti samo za potrebe porodice i u prinosu koji „sami mogu da oberu“, bez plaćanja dodatne radne snage.

Za to će mu, ocenio je, biti dovoljno 20 ari – šestina dosadašnje površine pod malinom na njegovom imanju.

„Malinarstvo u Srbiji će uvek biti muka“, kaže ogorčeno.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]