Žuta, plastična kutija prepunjena je pošiljkama, hrpa pisama nagurana je u police, deo je na stolicama u pošti u Novom Sadu.

Ovakav prizor sačekao je Vesnu Ilić iz Novog Sada kada je pre dve nedelje došla da pošalje manji paket.

„Rekli su mi da mogu da ostavim pošiljku, ali da ne znaju kada će i da li će biti poslata, a pošto sam sličan odgovor dobila i u drugim poštama kutiju sam poslala autobusom“, govori ova 50-godišnjakinja, stanovnica drugog najvećeg grada u Srbiji, za BBC na srpskom.

Kuriri, poštari i pojedini šalterski službenici Pošte Srbije u ovom gradu obustavili su rad do daljeg nezadovoljni uslovima rada, pre svega platom, a potom su im se priključile i kolege iz još nekih mesta u zemlji.

Od 24. oktobra kada je počeo štrajk, sa nezadovoljnim radnicima razgovarali su i čelnici Pošte Srbije i ministar za informisanje i telekomunikacije Mihailo Jovanović, ali sastanci su završeni bezuspešno, rekli su predstavnici štrajkača za BBC na srpskom.

„Sistem se više od deset godina urušava, dovedeni smo do prosjačkog štapa.

„Ljudima možemo samo da se izvinimo, ali je ovo borba za golo preživljavanje“, kaže poštar iz Beograda Srđan Popadić, koji već dve nedelje ne odlazi na posao, za BBC na srpskom.

Štrajkači traže povećanje plata za 30 odsto, kao i da se zaposli veći broj ljudi zbog povećanog obima posla.

Sa njima je najpre razgovarao Zoran Đorđević, vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije, tvrdeći potom da su im svi zahtevi ispunjeni.

„Mi smo Pošta Srbije i moramo da radimo u interesu države. Nisu to samo paketi, tu su pozivi za operacije, laboratorijski nalazi, sudska pisma, niko ne treba da bude talac zbog obustava. Dajte da radimo, Srbija i građani su iznad svih nas“, poručio je Đorđević, čiju ostavku traže nezadovoljni radnici.

Potom je ministar Jovanović 13. novembra izjavio da im je ponuđeno povećanje plate za 10 odsto, što su zaposleni odbili.

Na sastanku sa nezadovoljnim radnicima u Novom Sadu, Jovanović je zatražio momentalni povratak na posao.

Rekao im je i da je spreman da, kada se vrate na posao, sa njima razgovara o planu povećanja broja zaposlenih u tehnologiji i uvođenju novih usluga kako bi se dostigao i prestigao republički prosek zarada.

„Nijedan dan više ne sme da se izgubi“, poručio je ministar, dodajući da će „dalja obustava rada imati ogromne posledice po finansijsko poslovanje“.

I ovaj predlog je glatko odbijen.

Nije, međutim, poznato koliko je tačno poštara obustavilo rad, a njihovi predstavnici tvrde da ih je oko 5.000.

U Pošti Srbije zaposleno je oko 15.000 ljudi, prema sajtu ovog Javnog preduzeća.

Šta će biti sa penzijama i računima?

Tomislav Mandić, poštar iz Novog Sada, među prvima je odložio plavu uniformu i torbu.

„Šalteri rade, ali se računi ne dele, a i penzije stoje, nema ko da ih deli“, govori on za BBC na srpskom.

Mandić tvrdi da ne radi deo poštara u Novom Sadu, Vršcu, Subotici i Beogradu.

Dušica Slavković, penzionerka iz Beograda, godinama zbog bolesti prima penziju na kućnu adresu i vest o štrajku poštara ju je uznemirila.

„Obično stiže posle 10. u mesecu, ali ako se ovako nastavi, bojim se šta će biti.

„Teško se krećem, deca nisu blizu da odu po penziju, nadam se da neće biti kašnjenja“, dodaje 70-godišnjakinja u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

I dok zaposleni koji štrajkuju najavljuju nastavak obustave posla, u Glavnoj pošti u centru Beograda, glavnog grada Srbije, atmosfera je radna.

Grupa ljudi strpljivo čeka pred šalterima za uplatu i isplatu.

„Pošiljke primamo, ali se ne raznose, trenutno je tako, ali sve može da se promeni za sat“, kaže jedna od šalterskih radnica koja nije želela da se predstavi.

Penzioneri su najuznemireniji, jer važe za najrevnosnije u plaćanju mesečnih računa, a uz to mnogi od njih podižu penzije u poštama.

Jedna od njih po imenu Jasna, pokušava da otvori teška vrata zgrade Glavne pošte u centru Beograda, provirujući kroz staklo.

„A pa oni rade, mislila sam da nema nikoga, čula sam da se štrajkuje, pa sam došla da podignem novac za svaki slučaj“, kratko kaže smeđokosa žena za BBC na srpskom.

Njen sugrađanin, Radoslav Filipović nije upućen da je deo zaposlenih u poštama obustavio rad.

„Iskreno, nisam čuo za štrajk, a računi mi uredno stižu na kućnu adresu, ne pamtim da mi je nekada nešto kasnilo“, dodaje u hodu za BBC na srpskom.

Šta traže zaposleni?

Glavni i osnovni zahtev radnika pošte je povećanje plate za 30 odsto, jer, kako kažu za BBC na srpskom, zarađuju oko 500 evra, što je za 300 evra manje od republičkog proseka.

Traže i zapošljavanje novih radnika, posebno kurira i poštara, dodatni novčani bonus iz dobiti preduzeća za 2022. godinu, kao i ostavku v.d. direktora Zorana Đorđevića, nabraja Tomislav Mandić koji gotovo 20 godina raznosi pošiljke po Novom Sadu.

„Oni ne reaguju na naše zahteve i smatraju da nanosimo štetu preduzeću i državi i ne žele da ponude rešenje.

„Ono što nude je neprihvatljivo za nas i ne odustajemo“, dodaje novosadski poštar o petom protestu zaposlenih u poslednje četiri godine.

Obustava rada dela zaposlenih nema karakter štrajka jer da bi on bio organizovan u skladu sa važećim zakonom iz 1996, neophodno je da ga podrži bilo koji sindikat bez obzira na broj članova ili više od polovine ukupnog broja zaposlenih.

Štrajk treba da bude prijavljen prema propisanoj proceduri.

U suprotnom je nezakonit i poslodavac organizatore i učesnike može da otpusti ili da im odredi neku drugu sankciju.

Iz Samostalnog sindikata Pošte, najvećeg u okviru ovog Javnog preduzeća, kažu da ne učestvuju u obustavi rada, ali je podržavaju.

„Zahtevi su opravdani, čak i skromni i ponavljaju se više godina unazad, ali da ih niko ne čuje“, navodi Jadranka Stankov, predsednica sindikata u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Možda nije zakonski i građanima se ovim putem izvinjavamo, ali ih i molimo da razumeju da je ovo jedini način da se zaposleni izbore za bolji položaj, za prava i bolje uslove rada“, dodaje.