Srbija i poštari: Sindikati i vlada postigli sporazum, ali poštari kažu da se „obustava rada nastavlja“

Uprkos sporazumu tri sindikata Javnog preduzeća Pošta Srbije sa vladom, višenedeljna obustava rada dela zaposlenih, pre svega poštara, izgleda neće biti prekinuta.

„Tamo (u Vladi Srbije) su bili predstavnici sindikata koji jesu reprezentativni, ali oni ni u jednom trenutku nisu učestvovali u obustavi, niti su je podržali. Oni ne zastupaju naše interese.

„Obustavu su samostalno pokrenuli radnici pošte i ona se nastavlja“, govori Srđan Popadić, beogradski poštar za BBC na srpskom, koji već dve nedelje ne odlazi na posao.

Oprečne informacije o prekidu obustave rada dela zaposlenih u pošti izazvalo je saopštenje Vlade Srbije u sredu, 15. novembra u popodnevnim satima.

Iz vlade je prosleđeno saopštenje, kao i fotografije sa sastanka premijerke Ane Brnabić sa tri sindikata, i objava sporazuma naslovljena: „Sporazum o nastavku rada“.

Ipak, oni koji štrajkuju, odnosno obustavljaju rad, kažu da za njih taj sporazum nema značaja.

„Mi ne prihvatamo to što nude i nastavljamo obustavu koja se širi.

„Oni očekuju da mi do 12 sati krenemo da radimo jer su objavili da neće biti sankcija, ali to se neće desiti“, dodaje Popadić.

• Štrajkovi glađu i protesti: Kako radnici u Srbiji traže prava
• „Nismo na rubu egzistencije, mi već padamo sa litice“: Novi protest poljoprivrednika u Srbiji
• Kako će štrajk u poštama uticati na isplatu penzija

Kuriri, poštari i pojedini šalterski službenici Pošte Srbije u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u zemlji, obustavili su rad 24. oktobra nezadovoljni uslovima rada, pre svega platom, a potom su im se priključile i kolege iz još nekih mesta u zemlji.

„Sistem se više od deset godina urušava, dovedeni smo do prosjačkog štapa.

„Ljudima možemo samo da se izvinimo, ali je ovo borba za golo preživljavanje“, rekao je ranije Popadić za BBC na srpskom.

Štrajkači su tražili povećanje plata za 30 odsto, kao i da se zaposli veći broj ljudi zbog uvećanog obima posla.

U nekoliko navrata, rukovodstvo Pošte Srbija, kao i ministar telekomunikacija i informisanja Mihailo Jovanović razgovarali su sa zaposlenima koji su obustavili rad, ali su njihove predloge za povratkom na posao glatko odbili.

Zoran Đorđević, vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije, rekao je posle razgovora 1. novembra da su im svi zahtevi ispunjeni.

Potom im je ministar Jovanović na sastanku u Novom Sadu 13. novembra ponudio povećanje plate za 10 odsto, ali su i to odbili.

Na tom sastanku u Novom Sadu pred ministra je istupio Stefan Mitrović, a njegov govor se danima deli na društvenim mrežama.

On je za BBC na srpskom rekao da im je jedino uplaćen novčani bonus iz dobiti preduzeća za 2022. godinu, što je jedan od njihovih zahteva, ali ne i ostala četiri.

„Ni ja ni moje kolege se ne vraćamo na posao“, potvrdio je Mitrović za BBC na srpskom.

Nije, međutim, poznato koliko je tačno poštara obustavilo rad, a njihovi predstavnici tvrde da ih je „oko 5.000″.

U Pošti Srbije zaposleno je oko 15.000 ljudi, prema sajtu ovog Javnog preduzeća.

Šta je saopšteno iz Vlade Srbije i ko je potpisao sporazum

U sredu, 15. novembra, Vlada Srbije je na sajtu objavila da je postignut sporazum sa tri sindikata o prekidu obustave rada u Pošti.

Dogovoreno je zapošljavanje novih radnika, isplata jednokratne pomoći svim zaposlenim, izuzev rukovodstvu, od po 20.000 dinara, povećanje plata od 1. novembra ove godine svim zaposlenima u tehnologiji od 10 odsto, kao i dodatno povećanje plata za 10 odsto početkom 2024. godine za sve zaposlene, osim rukovodilaca, navedeno je u saopštenju.

Zaposleni koji su obustavili rad neće biti sankcionisani ako ispune dogovor i vrate se na posao 16. novembra, piše u sporazumu.

Iz vlade su potom medijima prosleđene fotografije kao potvrda saopštenja o postignutom sporazumu:

Problemi sa penzijama i računima

Tomislav Mandić, poštar iz Novog Sada, među prvima je odložio plavu uniformu i torbu.

„Šalteri rade, ali se računi ne dele, a i penzije stoje, nema ko da ih deli“, govori on za BBC na srpskom.

Mandić tvrdi da ne radi deo poštara u Novom Sadu, Vršcu, Subotici i Beogradu.

Dušica Slavković, penzionerka iz Beograda, godinama zbog bolesti prima penziju na kućnu adresu i vest o štrajku poštara ju je uznemirila.

„Obično stiže posle 10. u mesecu, ali ako se ovako nastavi, bojim se šta će biti.

„Teško se krećem, deca nisu blizu da odu po penziju, nadam se da neće biti kašnjenja“, dodaje 70-godišnjakinja u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

I dok zaposleni koji štrajkuju najavljuju nastavak obustave posla, u Glavnoj pošti u centru Beograda, glavnog grada Srbije, atmosfera je radna.

Grupa ljudi strpljivo čeka pred šalterima za uplatu i isplatu.

„Pošiljke primamo, ali se ne raznose, trenutno je tako, ali sve može da se promeni za sat“, kaže jedna od šalterskih radnica koja nije želela da se predstavi.

Penzioneri su najuznemireniji, jer važe za najrevnosnije u plaćanju mesečnih računa, a uz to mnogi od njih podižu penzije u poštama.

Jedna od njih po imenu Jasna, pokušava da otvori teška vrata zgrade Glavne pošte u centru Beograda, provirujući kroz staklo.

„A pa oni rade, mislila sam da nema nikoga, čula sam da se štrajkuje, pa sam došla da podignem novac za svaki slučaj“, kratko kaže smeđokosa žena za BBC na srpskom.

Njen sugrađanin, Radoslav Filipović nije upućen da je deo zaposlenih u poštama obustavio rad.

„Iskreno, nisam čuo za štrajk, a računi mi uredno stižu na kućnu adresu, ne pamtim da mi je nekada nešto kasnilo“, dodaje u hodu za BBC na srpskom.

• „Osećam se kao guska u magli“: Masovni spor u Srbiji oko isplata regresa i toplog obroka
• Može li u Srbiji socijalni program da reši probleme u firmi
• Šta znači transformacija javnih preduzeća u Srbiji i da li je to put za njihovu prodaju

Kako platiti račune?

Zbog kašnjenja oktobarskih računa, komunalna preduzeća u Obrenovcu, beogradskoj prigradskoj opštini, omogućila su stanovnicima da za taj mesec plate iznos sa prethodnog računa ili da na njihovom sajtu provere sopstvene račune.

Javno preduzeće Infostan Beograd pomerilo je rok za plaćanje sa popustom do 30. novembra.

Iz Elektrodistribucije Srbije saopštili su da se računi od nedavno mogu platiti i elektronski na sajtu, uz prethodnu registraciju.

Šta traže zaposleni?

Glavni i osnovni zahtev radnika pošte je povećanje plate za 30 odsto, jer, kako kažu za BBC na srpskom, zarađuju oko 500 evra, što je za 300 evra manje od republičkog proseka.

Traže i zapošljavanje novih radnika, posebno kurira i poštara, dodatni novčani bonus iz dobiti preduzeća za 2022. godinu, kao i ostavku v.d. direktora Zorana Đorđevića, nabraja Tomislav Mandić koji gotovo 20 godina raznosi pošiljke po Novom Sadu.

„Oni ne reaguju na naše zahteve i smatraju da nanosimo štetu preduzeću i državi i ne žele da ponude rešenje.

„Ono što nude je neprihvatljivo za nas i ne odustajemo“, dodaje novosadski poštar o petom protestu zaposlenih u poslednje četiri godine.

Obustava rada dela zaposlenih nema karakter štrajka jer da bi on bio organizovan u skladu sa važećim zakonom iz 1996, neophodno je da ga podrži bilo koji sindikat bez obzira na broj članova ili više od polovine ukupnog broja zaposlenih.

Štrajk treba da bude prijavljen prema propisanoj proceduri.

U suprotnom je nezakonit i poslodavac organizatore i učesnike može da otpusti ili da im odredi neku drugu sankciju.

Iz Samostalnog sindikata Pošte, najvećeg u okviru ovog Javnog preduzeća, kažu da ne učestvuju u obustavi rada, ali je podržavaju.

„Zahtevi su opravdani, čak i skromni i ponavljaju se više godina unazad, ali da ih niko ne čuje“, navodi Jadranka Stankov, predsednica sindikata u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Možda nije zakonski i građanima se ovim putem izvinjavamo, ali ih i molimo da razumeju da je ovo jedini način da se zaposleni izbore za bolji položaj, za prava i bolje uslove rada“, dodaje.

Prethodni štrajkovi

Beogradski poštar Srđan Popadić je prošle godine sa dvojicom kolega štrajkovao glađu.

Prekinuli su ga posle 30 sati nakon što su razgovarali sa upravom pošte.

Godinu dana kasnije, Popadić ponovo protestuje, navodeći da se „ništa nije promenilo“ i da je „stanje sve gore i gore“.

„Mi znamo da je ovaj vid protesta nezakonit, ali ovde više ništa nije zakonito.

„Svesni smo svih posledica, ali idemo do kraja“, poručuje Popadić.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]