Srbija i pravosuđe: Kako je biti sutkinja u Srbiji – diskriminacije nema, izazova ima

„Kao da sam došla kući.“

Ovako Miljana Belić, sutkinja Privrednog suda u Pančevu, opisuje osećaj koji ju je preplavio kada je pre tri godine zvanično dobila zvanje sudije, posle višegodišnjeg studiranja, usavršavanja i stažiranja.

„Ne postoji drugi posao koji bih više volela da radim, oduvek sam u karijeri imala taj jedan cilj“, priča ova sutkinja za BBC na srpskom.

Belić je jedna od ukupno 2.704 sudija u Srbiji, a najviše ih je zaposleno u Prvom osnovnom sudu u Beogradu (141), dok najmanje sudija radi u nekoliko prekšajnih sudova u manjim opštinama (tri), prema podacima sa sajta Visokog saveta sudstva.

Žene čine „oko dve trećine“ ukupnog broja sudija u Srbiji i ni po kom osnovu nisu u podređenom položaju u odnosu na muškarce, kaže Anja Zrelec, predsednica Asocijacije žena sudija Srbije, za BBC na srpskom.

„Nisam nikada imala slučajeve diskriminacije samo zbog činjenice da sam žena, ali ima i stvari koje bi mogle biti bolje – pre svega visina primanja, koji ne mogu obavljati druge poslove osim toga“, napominje Zrelec.

• Hapšenja u EPS-u i smene u Višem javnom tužilaštvu u Srbiji – šta znamo do sada
• Šta je Vrhovni kasacioni sud i zbog čega je važan
• Da li pravosuđe na Balkanu strogo kažnjava zločin silovanja

Pored opšte brojnosti, ženama su poverene i neke od najvažnijih funkcija u sistemu pravosuđa, što je još jedan dokaz da su poštovane, smatra Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije.

„Predsednice Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda su žene, kao i mnogih Osnovnih sudova, u najužem rukovodstvu Društva sudija Srbije su takođe žene, što je i logično, jer one čine najveći deo sudija“, ističe za BBC Bjelogrlić, koja obavlja i funkcije predsednice Osnovnog suda u Ivanjici i članice Visokog saveta sudstva.

Zašto žene vode srpsko pravosuđe?

O ovom pitanju razmišljala je i Bjelogrlić, a u potrazi za odgovorom „vratila je film“ na 1990-te, kada je počinjala karijeru u Ivanjici.

Hiperinflacija, građanski rat i sankcije Ujedinjenih nacija koje su SR Jugoslaviji uvedene imale su negativan uticaj na pravosuđe, a plate sudija i drugih zaposlenih u ovoj oblasti bile su „niske i kasnile su“, kaže ona.

„Dobar deo vremena od 1995. do 2002. nismo ni primali zarade, već samo minimalne naknade sa kojima smo preživljavali uz pomoć roditelja, pa su muškarci često napuštali pravosuđe u potrazi za nekim bolje plaćenim poslom“, prepričava sutkinja.

„Danas je 60 odsto muškaraca u advokaturi i samo 25 odsto među sudijama“, ukazuje na posledice članica Visokog veća sudstva.

U ovom razdoblju karijeru je započinjala i Anja Zrelec, koja smatra da je pravosuđe je tih godina „opstalo na ženskim plećima“.

„Imali smo odliv sudija u advokaturu trbuhom za kruhom i muškarci tada nisu bili spremni da rade težak i odgovoran posao, a da za to ne budu adekvatno plaćeni.

„Žene u ovom poslu sklonije su nekoj sigurnosti koju posao sudije nosi, pa su ostale sutkinje“, tvrdi Zrelec.

Priseća se i da su uglavnom žene dolazile na pripravnička mesta u tom periodu, što se kasnije odrazilo na njihov broj među sudijama.

„Trenutna prevlast“ žena u srpskom sudstvu mnogim pravnicima iz inostranstva deluje zanimljivo, ističe Dragana Boljević, sutkinja Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Ne jednom sam razgovarala sa kolegama sudijama iz inostranstva, svima je njima bilo „egzotično“ da vide te sudije iz Srbije i verujte mi, do kraja svakog od tih razgovora taj pomalo podsmešljivi odnos postao je odnos respekta“, kaže Boljević.

Posao i majčinstvo: Karijera ‘postaje sve’, dok porodica trpi

Pravnike pre izbora u zvanje sudije čekaju „veliki izazovi i najmanje 10 godina ozbiljnog posvećivanja karijeri“, kaže Anja Zrelec.

„Prvo idu četiri godine fakulteta i očekuje se da imate visok prosek, onda vas prime u sud kao pripravnika na dve godine, pa pravosudni ispit, koji se smatra jednim od najtežih na svetu u ovoj oblasti.“

Potom sledi još tri godine neprekidnog rada na mestu stručnog saradnika u sudu.

Posle toga, polaže se još jedan ispit za sudije i tek onda se stiče pravo da se konkuriše za sudiju, ali nema garancija da će kandidat biti izabran.

„Bila sam saradnica 11 godina pre izbora u zvanje sudije“, kaže Zrelec.

• Ko je Zagorka Dolovac i zašto je to tako teško saznati
• Slučaj Vesne Medenice: Šta znači hapšenje „prve žene crnogorskog pravosuđa”
• Ko je Ejmi Koni Beret, Trampov izbor za sutkinju Vrhovnog suda

Pravila su ista i za žene i za muškarce, napominje Zrelec, ali ovakav put nema podjednak efekat na osnivanje porodice.

„Za žene to veći problem i dolazimo do toga da imamo sve veći broj žena u pravosuđu kojima je karijera sve, ne uspevaju da formiraju porodicu ili se na to odlučuju posle 35. godine“, dodaje.

Kada se na ovaj korak odluče, čekaju ih novi izazovi, koji im mogu otežati napredak u karijeri, prevashodno zbog zakonom propisanog načina evaluacije sudija i pripravnika.

„Kandidate za sudije ocenjuju na šest meseci, a žene koje ostanu u drugom stanju bivaju neocenjene i samim tim padaju na listi konkurenata u izboru za sudije.

„Kada postaneš sudija, ukoliko želiš da napreduješ, takođe od ocenjivanja zavisi dalje napredovanje, a ako odeš na trudničko ili porodiljsko bolovanje ostaješ neocenjena“, pojašnjava Zrelec.

Njena koleginica Snežana Bjelogrlić ipak ukazuje da sutkinje danas uživaju veću zaštitu prilikom zasnivanja porodice nego ranije.

„Za razliku od naših majki, danas imamo mnogo bolje uslove što se tiče porodiljskog i trudničkog odsustva, a kada se sutkinje vrate na posao ne gube funkciju koju su imale“.

Sutkinja Belić iz Pančeva ima 15-godišnjeg sina i kaže da može da pronađe ravntežu između posla i majčinstva.

„Kada sam postala sudija, moje dete je već bilo veliko i to nije promenilo naš odnos, ali jeste se malo osetilo da nemam dovoljno pažnje da mu posvetim, jer sam posao donosila kući.

„Sin mi je rekao posle toga da, ukoliko upiše prava, zna da sudija sigurno neće biti, jer vidi da ima mnogo posla, koji je težak i nosi veliku odgovornost, pa kaže da nikada za ovu platu ne bi to radio“, priča kroz smeh Belić.

Niske plate najveći problem sutkinja

Diskriminacije sutkinja u Srbiji u odnosu na muške kolege nema ni kada su u pitanju primanja, ali ona nisu adekvatna u poređenju sa drugim državama u Evropi, tvrdi Snežana Bjelogrlić.

Potrebno je poboljšati materijalni položaj sudija uopšte, a posebno žena, navodi ona.

„Neophodno je i da sutkinje imaju pomoć u kući, kako biste mogli da se usavršavate i potpuno posvetite poslu, a sa ovim primanjima to baš nije moguće platiti“, dodaje predsednica Društva sudija Srbije.

Anja Zrelec kaže da bi sutkinjama trebalo pružiti olakšice prilikom odlaska na bolovanje i porodiljsko odsustvo zbog činjenice da su im primanja ograničena.

Prosečna zarada sudija u Srbiji iznosi 7.645 evra na godišnjem nivou, a među 49 zemalja za koje su objavljeni podaci u samo osam su prihodi sudija bili niži, pokazalo je istraživanje Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (CEPEJ) iz 2020.

Materijalni položaj ima veliki uticaj na sudije, ali i one koji bi mogli da se opredele za ovaj poziv u budućnosti, upozorava Dragana Boljević.

„Ako želimo da zadržimo mlade pravnike i imamo kvalitetnu bazu iz koje ćemo birati sudije, celo sudstvo mora da bude mnogo atraktivnije, prvenstveno finansijski“, smatra.

Pored primanja, Miljana Belić tvrdi i da u drugim zemljama u Evropi sudije i sutkinje imaju veći društveni ugled nego u Srbiji.

Status pravosuđa oslikan je i na sudskim kancelarijama, koje „izgledaju kao da ste pustili seriju ‘Bolji život’ (popularna TV drama iz vremena socijalističke Jugoslavije), jer isti takav nameštaj i dalje postoji u sudovima kod nas“, smatra sutkinja iz Pančeva.

„Sudstvo je jedno od stubova države i mislim da zaslužuje bolji tretman“, zaključuje Belić.

Koliko ima sutkinja u drugim zemljama Evrope?

U zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropske unije udeo žena u ukupnom broju zaposlenih u pravosudnom sistemu dostigao je 61 odsto 2018, pokazuju podaci koje je prikupio OECD.

Letonija je prednjačila sa 81 odsto žena koje su deo sistema, dok je taj udeo bio najmanji u Velikoj Britaniji (33 odsto).

Međutim, broj žena koje su te godine radile na višim pravosudnim funkcijama u ovim državama bio je proporcionalno manji od njihovog učešća u nižim sudovima.

Udeo sutkinja u vrhovnim sudovima bio je 36 odsto, u sudovima druge instance 54 odsto, a u sudovima nižih instanci 63 odsto, pokazuju podaci.

„Ovakva praksa mogla bi da se objasni nekolicinom stalnih prepreka za žene u pristupu pravosudnim pozicijama poput rodnih stereotipa, netrpeljivosti i izazova usklađivanja privatnog života i posla“, navode iz OECD.

Kako se menjao položaj žena u sudstvu?

Kada je 1984. počela pripravnički staž u Petom opštinskom sudu u Beogradu, Dragana Boljević kaže da je imala jednaku šansu da radi i napreduje kao i muškarci.

„Ja sam u porodici bila prva sa završenim fakultetom, otac mi je bio moler, a majka domaćica, i bez veza sam izabrana za sudiju.

„Ni po kakvom osnovu nisam bila diskriminisana, i nisam bila jedina“, priča danas sutkinja Apelacionog suda u Beogradu.

• Pravda je slepa – šta sve može da utiče na sudije
• Izrečena prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji – za otmicu i zlostavljanje devojčice
• „Ne znam na čemu sam“: Kako sudska odluka menja sporove građana i banaka u Srbiji

Ali žene koje su želele da grade karijeru u pravosuđu nekoliko decenija ranije, pre Drugog svetskog rata, nisu mogle da računaju na takav tretman, kaže Boljević.

„Baba mog supruga, koja je završila Pravni fakultet pre rata, bila je diskriminisana.

„Tada nije mogla da bude sutkinja, što je postala odmah po završetku rata“, ukazuje oha.

Kako kaže, socijalistički društveni sistem posleratne Jugoslavije izjednačio je, „mnogo pre nego u drugim ‘naprednijim’ državama“ žene sa muškaracima.

„To je razlog što su žene osvojile mnoge dotad ‘muške’ profesije“, dodaje Boljević.

Snežana Bjelogrlić je provela prethodnih 27 godina u pravosudnom sistemu, a četiri manje obavlja funkciju sutkinje Osnovnog suda u Ivanjici, čija je i predsednica od 2014.

Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su žene u srpskom pravosuđu „potpuno ravnopravne“ sa kolegama muškarcima, tvrdi.

„Nikada nisam doživela neprijatnost zbog toga što sam žena – ni kao sutkinja, ni kao predsednica suda“, kaže članica Visokog saveta sudstva.

Dragana Boljević smatra da „odnos prema sudiji zavisi od njegovog ponašanja prema strankama, nepristrasnosti, savesnosti i stručnosti“.

„To stranke nepogrešivo osećaju i vrednuju. Ukoliko neka i pokaže nepoštovanje, to proizlazi iz strukture njene ličnosti, a ne zbog toga što joj smeta što je sudija žena“, tvrdi Boljević.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]