Srbija i putovanja: Kako je srpski turizam procvetao u 2022. godini

Srpskom turizmu nikada nije bilo bolje.

Tako bar pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2022. godinu, a to je osetio i Željko Petrović, koji već gotovo 12 godina organizuje i vodi pešačke ture po Beogradu i strancima pokazuje znamenitosti srpske prestonice.

„Prošle godine sam imao zaista mnogo posla, sigurno može da se meri sa 2019. godinom, pre pandemije.

„Ono što je bilo drugačije jeste da sam imao više manjih, privatnih tura nego onih velikih, kada dođe ceo autobus turista“, kaže 35-godišnji turistički vodič rodom iz Valjeva za BBC na srpskom.

• Šta su vaučeri za letovanje u Srbiji i ko može da ih dobije
• Kako je blaga zima istopila skijašku sezonu u Srbiji
• U fotografijama: Čarolije odmora u prirodi širom Srbije

Broj turista u Srbiji bio je za 51,8 odsto veći nego 2021. godine, a zabeleženo je i rekordnih 12,2 miliona noćenja.

Očekuju se i rekordni prihodi, pošto se u prvih 11 meseci 2022. godine u zemlju slilo 2,2 milijarde evra deviznih prihoda od turizma, nadmašivši 1,6 milijardi iz 2021, rekla je Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije, za list Politika.

U Ministarstvu turizma i omladine ovakvu godinu ocenjuju kao „pozitivno iznenađenje“, pošto „nisu očekivali, ali su priželjkivali“ ovakve rezultate, kaže Uroš Kandić, državni sekretar u ministarstvu, za BBC na srpskom.

Dodaje i tri glavna uzroka ovakvog uspeha.

„Prvo, jedna smo od prvih zemalja koja se otvorila za strane goste tokom pandemije korona virusa, naravno uz poštovanje svih propisanih mera.

„Druga stvar je to što smo domaćim turistima dodelili 354.000 vaučera za odmor u Srbiji, što je direktno doprinelo da imamo 1,3 miliona noćenja više nego u rekordnoj 2019. godini.

„Treći razlog je što smo po broju stranih gostiju imali 20 odsto noćenja više, a imali smo veliki rast na tržištima Rusije, Turske, Nemačke, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine“, priča Kandić.

Beograd je bio ukupno najposećenija turistička destinacija u Srbiji tokom prošle godine, ali su domaći turisti najčešće birali da provedu odmor u Sokobanji.

Srbija se na međunarodnom tržištu prevashodno vezuje za „gradski i tranzitni turizam“, što su potvrdili i podaci za 2022. godinu, objašnjava Dobrica Jovičić, profesor na Odseku za turizmologiju Geografskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Rast turizma u prethodne dve decenije u Srbiji bazira se prevashodno na gradskom turizmu, odnosno posetama Beogradu i drugim većim gradovima – svi veći gradovi imaju povoljan saobraćajno-geografski položaj zbog položaja između srednjeg dela Evrope sa jugoistočnim i Malom Azijom“, dodaje.

Beograd kao zamajac, stranci najčešći gosti

Željko Petrović je dosad odradio više od 3.550 pešačkih tura po Beogradu sa turistima iz čitavog sveta, a tokom 2022. godine bio je prilično uposlen, priča on za BBC na srpskom.

Tokom 2022. primetio je „bum turista iz Indije, koji su se zadržavali od pet do 10 dana i koji su često koristili ture“, a u Beograd su mnogi od njih dolazili zato što im za ovo putovanje nije bila potrebna viza, opisuje Petrović.

„Prošle godine su počeli da se vraćaju i ljudi iz Zapadne Evrope i Amerike, koji su nam nedostajali 2020. i 2021. godine“, dodaje on.

Prvi put u istoriji zabeleženo je više od tri miliona noćenja u Beogradu – ukupno 3.180.977, preko milion noćenja više u poređenju sa 2021. godinom, pokazuju podaci Turističke organizacije Beograda.

U toj organizaciji su očekivali „isti ili malo bolji rezultat nego 2019. godine“, kada je u Beogradu ostvareno 2,7 miliona noćenja, kaže direktor Miodrag Popović za BBC na srpskom.

„Ali, ova brojka je otišla gore za gotovo pola miliona i nadmašila očekivanja.

„Beograd se uz Istanbul možda i najbrže oporavio od pandemije korona virusa od evropskih gradova“, dodaje on u pisanom odgovoru.

Srpski državljani su učestvovali sa 499.125 noćenja prošle godine, dok je većina turista dolazila iz inostranstva – rekordnih 2,68 miliona noćenja.

Beograd je posetilo ukupno 1,18 miliona ljudi, a stranaca je bilo čak 86 odsto.

Ovakva raspodela nije iznenadila Miodraga Popovića, koji kaže da je u Beogradu i prethodnih godina „uvek bilo 80 ili više gostiju iz inostranstva, a tek 15 do 20 odsto iz drugih krajeva Srbije“.

Popović opisuje Beograd kao „oazu sigurnosti“ u vreme pandemije i globalne nestabilnosti usled rata u Ukrajini, dodavši da su strance u srpsku prestonicu privukli i „dobri hoteli, dobra zabava i izuzetna gastronomska ponuda“.

„Strani turisti znaju da se iz Beograda mogu vratiti lako, brzo i jednostavno i tokom pandemije, a značajno je bilo i što nismo trpeli zbog Svetskog prvenstva u fudbalu, koje je ovoga puta održano u vremenu kada nema mnogo godišnjih odmora“, napominje direktor Turističke organizacije Beograda.

Svetsko fudbalsko prvenstvo odigrano je u Kataru na Bliskom istoku u novembru i decembru 2022.

Popović smatra i da je prebacivanje promotivnih aktivnosti u digitalnu sferu doprineo rastu, kao i veliki broj kulturnih, zabavnih i sportskih događaja u srpskoj prestonici, poput dočeka Nove godine ili završnog turnira Evrolige, najkvalitetnijeg košarkaškog takmičenja za klubove u Evropi.

Pogledajte priču o novobeogradskog arhitekturi:

Odakle dolaze stranci i kakav je uticaj rata u Ukrajini?

Od 2000. godine i političkih promena u Srbiji, kada je došlo i do otvaranja zemlje prema Zapadu, „prisutna je tendencija rasta inostranih turista u ukupnom turističkom prometu“, kaže Dobrica Jovičić.

„Na primer, 2008. je učešće stranaca u ukupnom broju noćenja bio 19 odsto, a 2022. je 40,3 odsto“, ukazuje profesor Geografskog fakulteta.

Najveći broj njih boravio je u Beogradu, gde su najčešće dolazili Rusi (87.998) i Turci (76.918), dok je najveći skok primećen kod gostiju iz Grčke, koji se gotovo učetvorostručio i dostigao 39.390.

Turisti iz Turske sada su već „konstanta“, a porast broja gostiju iz Rusije nije samo posledica rata u Ukrajini, napominje Miodrag Popović.

„Rast dolazaka turista iz Rusije krenuo je od 2021. godine, na tome smo uporno radili, jer je rusko tržište teško i gosti su vrlo zahtevni.

„Naravno, usled aktuelne situacije, broj noćenja ruskih turista je duži nego kod onih iz drugih zemalja“, kaže.

Godišnje povećanje broja turista iz Rusije iznosi 84 odsto, a oni su iskoristili i najveći broj noćenja od stranih gostiju u Beogradu – ukupno 414.406.

„To su samo Rusi koji u bezviznom režimu dolaze ovde kao turisti i vrate se kući ili odu u drugu zemlju, a ne oni koji ostanu duže od 90 dana i dobiju boravišnu dozvolu – oni nisu uračunati u ovu statistiku“, pojašnjava Popović.

I Ukrajinci su ove godine više posećivali Beograd, ukupno njih 18.811, gde su ostvarili 25.807 noćenja, što je 37 odsto više nego 2021. godine.

Iz turističke agencije Magelan travel, koja organizuje ture po Srbiji, kažu za BBC na srpskom da je tokom 2022. godine bio osetan povratak stranih turista, ali „ne u onoj meri iz 2019. godine“.

„Bilo je upita i rezervacija od Rusa, pretežno su bile žene, što mi je bilo posebno zanimljivo, a čula sam i od vodiča koji rade na ruskom jeziku da su imali dosta posla.

„Suočavamo se i sa velikom nedostatkom vodiča, jer je masa njih otišla da radi druge poslove tokom pandemije i mnogi se još nisu vratili, jer nisu sigurni da je situacija u turizmu stabilna“, kaže Biljana Marčeta, vlasnica ove agencije iz Novog Sada, u telefonskom razgovoru.

• Ko su Rusi koji stižu u Beograd dan po objavi o delimičnoj mobilizaciji
• Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
• Ruski emigranti koji su gradili i promenili Beograd – priča prva
• Kako funkcioniše „vakcina turizam“ u Srbiji – objašnjenje stiže iz Rusije

Kako inflacija i pandemija utiču na srpski turizam?

Dok je poseta turista srpskim destinacijama zvanično bila najbolja dosad tokom 2022. godine, očekuje se da i prihodi obore sve rekorde.

U prvih 11 meseci srpski turizam prihodovao je 2,2 milijarde evra, prema informacijama Turističke organizacije Srbije.

Iako rezultati posećenosti „pokazuju trend rasta“, prihodi ne moraju da idu pod ruku sa njima, ukazuje profesor Dobrica Jovičić.

„Mora se imati u vidu i inflacija kada govorimo o prihodima od turizma – rast u apsolutnim brojkama je tu, ali ne smemo zanemariti vrednost tog novca i kupovnu moć“, pojašnjava turizmolog.

Docent Bojan Vračarević, Jovičićev kolega sa Geografskog fakulteta u Beogradu, smatra da je inflacija „u značajnoj meri“ uticala na brojke.

„Ipak, kupovna moć evra je znatno niža odnosu na 2019. godinu, tako da bi trebalo biti oprezan u analizi ekonomskih efekata turizma.

„Ukoliko je zbog inflacije došlo do povećanih nominalnih prihoda u turizmu to ne znači nužno i povećanje profita jer su se istovremeno povećali i sami troškovi“, objašnjava stručnjak za ekonomiku turizma za BBC na srpskom.

Koliko će rast cena uticati na ukupan prihod zavisi velikim delom od osetljivosti tražnje, upozorava Vračarević.

„Kako je tražnja u turizmu veoma elastična (osetljiva) porast cena će u jednoj meri dovesti do smanjenja tražnje i pada ukupnih prihoda“, dodaje docent.

Međutim, smatra Vračarević, glavni razlog snažnog rasta turističkih poseta Srbiji su oporavak turizma na globalnom nivou nakon pandemije korona virusa, kao i promotivne aktivnosti u turističkom sektoru.

„Moguće je da postoji neki prolongirani efekat iz perioda pandemije i da su stanovnici i dalje više okrenuti domaćem turizmu.

„Kako se na globalnom nivou situacija bude stabilizovala, sva je prilika da će se trendovi domaćeg i inostranog turizma koji su bili prisutni do 2019. godine vratiti“, pojašnjava docent Geografskog fakulteta.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Sokobanja – najveći magnet za domaće turiste

U srpskim banjama prošle godine je bilo više od 700.000 turista, a na planinama 804.000, pokazuju podaci RZS.

Na ovim destinacijama tokom 2022. boravio je i Milan Petrić, 74-godišnji penzioner iz Pančeva, koji je sa suprugom posetio Zlatibor i Sokobanju.

Na Zlatiboru su proveli četiri dana, dok su se u Sokobanji zadržali sedam, priseća se on za BBC na srpskom.

„Kao mlađi nisam mnogo putovao po Srbiji, tada sam uglavnom išao po inostranstvu, a sad kao penzioner uživam u obilasku Srbije i razgledanju svih tih lepih mesta“, priča Milan.

Petrić je na Zlatiboru i u Sokobanji mogao da primeti ono što pokazuju zvanični podaci – na tim destinacijama bilo je više posetilaca nego ranijih godina.

„Sokobanja je bila baš puna, Zlatibor takođe, a ja više volim kad je praznije i kada mogu da uživam u divljoj prirodi, nego kad su velike gužve“, prepričava ovaj penzioner.

Za oba putovanja Petrić je koristio vaučere u vrednosti od 15.000 dinara, kojim Vlada Srbije podstiče penzionere, nezaposlene, studente i druge srpske državljane sa nižim primanjima da provedu odmor u Srbiji.

Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine, navodi da su slučajevi upotrebe vaučera poput Petrićevog brojni, te da su oni umnogome doprineli visokoj posećenosti Sokobanje.

Upravo je ovo mesto bilo najposećenija banja u Srbiji tokom 2022. sa 767.725 ostvarenih noćenja, od čega su 749.430 činila noćenja domaćih turista, što je najbolji rezultat od svih destinacija u Srbiji.

„Sokobanja je doživela procvat pošto je svaki treći domaći turista koji je bio korisnik vaučera otišao baš tamo.

„Ugostitelji u Sokobanji su se adekvatno pripremili, prepoznali su šansu u vaučerima i mnogi su prešli iz sive u belu zonu“, objašnjava Kandić.

Subvencije nisu imale pozitivan uticaj samo na rast prometa, već i na produžetak najposećenijeg dela turističke sezone, kažu iz Turističke organizacije Sokobanje za BBC na srpskom.

„To je ranije bio period od četiri meseca tokom juna, jula, avgusta i septembra, a sada traje od marta do kraja novembra.

„Ova akcija imala je uticaja i na produžetak proseka boravka turista u destinaciji, tako da Sokobanja ima najduži prosek boravka od najpopularnijih destinacija u zemlji od čak 5 dana, dok je u slučaju domaćih turista taj prosek viši i iznosi 7 dana“, pojašnjava direktor organizacije Ljubinko Milenković.

„Prosečni banjski gosti mogu da se opišu kao porodice sa decom (85 odsto od svih turista), koji dolaze uglavnom iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde, Smedereva, Pančeva, Niša, Kragujevca, Leskovca i ostalih gradova u Srbiji“, dodaje.

U 2022. godini uvećan je i broj inostranih turista, ponajviše iz susednih zemalja, bivših jugoslovenskih republika i Rusije, pokazali su podaci.

Milenković dodaje da su prognoze Turističke organizacije za prošlu godinu bile „optimistične“ pošto je banja od 2015. godine imala konstantan rast.

Tokom 2020. godine, kada se sektor turizma i ugostiteljstva našao na udaru zbog mera protiv širenja korona virusa, Sokobanja je bila i jedina među popularnim destinacijama u Srbiji koja je ostvarila rast u broju noćenja od čak 10 odsto, napominje Milenković.

• Da li je privatizacija lekovita za srpske banje
• Korona virus i domaći turizam: Mogu li jezera, banje i bare da zamene more
• Zimovanje tokom pandemije – morate li da nosite masku dok skijate

U ovom mestu nadomak Zaječara u istočnoj Srbiji, koje je po ukupnom broju domaćih i stranih gostiju u 2022. bilo na drugom mestu iza Beograda, turiste dočekuje i Nevenka Smiljanić.

Počela je da se bavi ovim vidom ugostiteljstva pre 12 godina, iz godine u godinu joj je posao napredovao, a prošla godina bila je „najuspešnija dosad“, priča ona za BBC na srpskom.

„Primećujem veći broj ljudi nego ranije, dosta dolazi mladih i roditelja sa mladom decom, čega ranije nije bilo u toj meri – ipak ima pomaka.

„Sezona počinje negde oko 1. maja i taj nalet traje do Uskrsa, pa onda sledi zatišje dok ne počne letnji raspust, jul, avgust i septembar su uglavnom dobri meseci, a ove godine je i u oktobru i prvoj polovini novembra bilo puno zbog lepog vremena“, kaže Smiljanić.

Većinu njenih gostiju čine domaći turisti, od kojih su mnogi zadržali naviku da putuju po Srbiji koju su razvili tokom pandemije, dodaje Nevenka.

„Nisam primetila veći priliv stranaca u banji, a najčešće su među njima gosti iz Bugarske i Severne Makedonije“, ističe.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]