„Kiša, sneg, vetar… Stalno si na ulici, glava ti non-stop u torbi.“

Tako Kristina iz Beograda opisuje sopstveni posao kurira za jednu od platformi za dostavu hrane.

Iako je na ulici i po 12 sati dnevno, ponekad i svih sedam dana u nedelji, ona kaže da ostaje na ovom poslu jer je zarada dobra.

„Nije kao što je bilo, ali u odnosu na plate kakve su trenutno u Srbiji, i dalje je to dobro“, priča Kristina.

Zarada koja prevazilazi prosečne plate i fleksibilnost je ono što privlači dostavljače, koji pripadaju široj kategoriji platformskih radnika.

Sve to međutim ima cenu – neuređeni ugovori zbog kojih ovi radnici ne mogu da ostvare osnovna prava, kao što su adekvatna zarada, naknada za bolovanje ili odmor, mogućnost sindikalnog organizovanja.

Ovo nije problem samo Srbije, već i Evropske unije, gde je 2022. radilo 28,3 miliona platformskih radnika, među kojima su dostavljači hrane činili četvrtinu.

Zato je EU započela izradu direktive koja bi trebalo da u određenoj meri poboljša položaj platformskih radnika, jasno definišući koju vrstu ugovora i prava radnici treba da imaju.

Ova direktiva nije dobro primljena među svim predstavnicima platformi koji upozoravaju da ako se novi propisi primene, 250,000 dostavljača bi moglo da napusti dostavu.

• Vi kliknete, oni donesu hranu, a šta je između
• Zašto žene u petoj deceniji života postaju nevidljive na tržištu rada u Srbiji
• Red slanine, red sira, red luka: Domaća hrana malih proizvođača osvaja Srbiju preko Fejsbuka

Iz Ministarstva rada nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom da li će se u Srbiji platformski rad dodatno uređivati.

Ipak, čak i ako Srbija ne usvoji nikakve mere, promene u EU mogle bi da se preliju i na ovaj prostor.

Branka Anđelković, programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika, objašnjava da je većina kompanija za dostavu iz EU zemalja.

„Kao zemlja kandidat, mi nemamo obavezu da se usklađujemo sa EU regulativom.

„Međutim, ako određena platforma koja je iz zemlje-članice Evropske unije počne da primenjuje nov način rada zbog novih pravila, i u Srbiji će biti isto“, kaže Anđelković.

Platformski rad

Platformski radnici su ljudi koji rade preko digitalnih platformi koje ih povezuju sa mušterijama i organizuju njihov rad.

Mušterija traži određenu uslugu, kao što su dostava hrane, prevoz, čišćenje prostora, a digitalna platforma je putem algoritma povezuje sa platformskim radnikom koji za obavljeni posao dobija određenu nadoknadu.

Ko su i kako rade platformski radnici?

Kristina je jedna od retkih žena među dostavljačima.

U Srbiji, platformski radnici su većinom muškarci starosti od 20 do oko 40 godina.

Tačan broj dostavljača u Srbiji nije poznat, ali indirektne procene pokazuje da se ovo tržište ubrzano širilo poslednjih godina.

Dok je 2020. godine oko 360.000 ljudi koristilo usluge dostave hrane, prošle godine ih je bilo skoro milion.

Većina platformskih radnika je napustila prethodni posao zbog bolje zarade na platformama, ali ima i onih koji su ranije ostali bez posla.

Kristina je zakoračila u platformski rad pre četiri godine, nakon što je zatvorena kladionica u kojoj je radila.

U početku, dostava je bila dodatni posao da bi ubrzo postao stalan.

U međuvremenu je promenila više platformi.

„Sve zavisi kako ko ima posla, i ko kako plaća pošto stalno menjaju obračun“, navodi Kristina.

Ona kaže da i kolege često menjaju kompanije, posebno kada se pojave novi igrači na tržištu koji na početku nude prilično dobru zaradu kako bi privukli radnike.

„Ti koji se pojave odmah daju mnogo bolje uslove i to treba iskoristiti neko vreme, jer će ubrzo postati isti kao ostali.

„Ima kolega koje su tu od samog početka, ali ljudi uglavnom gledaju da odu i da nešto stvore“, priča Kristina.

Razlog zašto ona ostaje u poslu jeste zarada, ali i to što voli da vozi motor.

U izveštaju FairWork (Pošten posao) projekta, koji koordiniraju Oksford internet institut i WZB Berlin centar društvenih nauka, beleži se da platformski radnici mogu da zarade više od prosečne plate u Srbiji koja je, prema zvaničnim podacima, u maju 2023. bila oko 85.000 dinara.

Ova zarada međutim znači da se radi i po 12 sati šest dana u nedelji.

I Kristina, i drugi kuriri koji su intervjuisani tokom izrade izveštaja FairWork, objašnjavaju da posao donosi dobru zaradu jedino ako se ostvare bonusi.

Da bi se ostvarili bonusi, potrebno je ispuniti određeni broj dostava, a za to je opet potreban celodnevni rad.

„Jedino se isplati tako, da radiš više od osam sati i vikendom“, kaže Kristina.

Ona, međutim, dodaje i da voli svoj posao.

„Ja volim da vozim skuter i ovo je za mene idealan posao.

„Volela bih naravno da plata bude veća i da imam radno vreme od osam a ne od 12 sati.

„Razmišljam da krenem nešto svoje privatno. Nisam više ni mlada. Vetar, kiša, sneg, sunce, stalno si napolju, sve to ima svoje“, priča Kristina.

Koji su problemi platformskih radnika?

Analiza organizacije FairWork za 2022. godinu pokazala je da platformski radnici ne mogu da ostvare niz prava koja bi trebalo da im budu dostupna zbog načina na koji su zaposleni.

Umesto da imaju standardne ugovore – ugovor na određeno ili neodređeno vreme – oni sklapaju ugovore sa platformama ili kao preduzetnici ili, još češće, uz posredovanje treće kompanije.

Kristina je registrovana kao preduzetnica i svakog meseca kao paušalac plaća poreze i doprinose u iznosu od 19,000 dinara.

Branka Anđelković, koja je učestvovala u izradi izveštaja FairWork za Srbiju, objašnjava da je većina dostavljača zaposlena preko posredničkih kompanija, koje nude različite vrste ugovora (od ugovora na određeno do ugovori o privremenim i povremenim poslovima).

„Ako imate standardan ugovor (na određeno vreme), imate sva prava koja taj ugovor sa sobom vuče.

„Međutim, posrednici misle da je to previše prava za bilo koga, pa se biraju drugi ugovori koji imaju manje doprinose i poreze i manji opseg zaštite radnih prava“, kaže Anđelković.

Iako platformski radnici rade kao i radnici sa ugovorima na određeno i neodređeno, a često i mnogo više, njima nisu priznata i ista prava.

Odnos u koji ulaze sa posredničkim kompanijama je siva zona, u kojoj su moguća različita krivudanja a na štetu radnih prava.

„Da bi zarada bila što veća, a porezi i doprinosi što manji, bira se ugovor koji je najjeftiniji.

„Ako recimo sklapate ugovor o privremenim i povremenim poslovima, dobijate ugovor sa najmanjim mogućim brojem sati, iako osoba zapravo radi 60 sati nedeljno“, kaže Anđelković.

• Preživljavanje uz dva posla: „Niko to ne radi iz ljubavi“
• „Danas zaposleni biraju poslodavce, nekada je bilo obrnuto“: Ko najlakše pronalazi posao u Srbiji
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“

Drugi problem je neobnavljanje ugovora.

„Niko ne nadgleda posredničke kompanije da li su obnovile ugovore ili ne.

„Radite za neku platformu, možda imate, možda nemate ugovor, ali vam isplata stiže redovno na svake dve nedelje. To je posao za inspekciju rada“, kaže Anđelković.

Radnici koji su zaposleni bez ugovora na određeno nemaju pravo na naknadu tokom bolovanja, godišnji odmor, nemaju pravo na porodiljsko ili slobodne dane u slučaju smrti člana porodice.

Pošto rade posao gde su nesreće i te kako moguće jedno od važnih pitanja je pitanje osiguranja.

Kristina objašnjava da ona sama nikada nije imala ozbiljnu nezgodu na poslu, ali njene kolege jesu.

„Kolega je zimus polomio nogu dok je izlazio iz zgrade.

„On i dalje ne može da radi. Dobio je osiguranje od 600 evra od platforme za koju je radio dostavu, ali to ne može da mu pokrije zaradu koju bi inače imao za ove mesece dok nije radio“, kaže Kristina.

Na kraju posao, umesto žive osobe „vodi“ algoritam koji uređuje dostavu i zaradu za radnike.

Branka Anđelković kaže da niko ne zna kako algoritam zapravo funkcioniše i koji su to sve parametri koji ulaze u obračun zarade.

„Mi stalno tražimo da nam se to objasni“, navodi Anđelković.

Kako su ocenjene platforme

FairWork izveštaj ocenjivao je rad platformi u Srbiji na osnovu pet kriterijuma – zarade, uslova rada, tipova ugovora, komunikacije sa zaposlenima, i mogućnosti zastupanja radničkih prava. Maksimalan broj poena je bio deset.

Izveštajem su obuhvaćeni Glovo, Wolt, Uradi-zaradi, CarGo, i Mr.D, koji je nova platforma, prvi put uključena u izveštaji za koju postoje ograničeni podaci.

Među platformama najviše poena su imali Wolt i Uradi-zaradi, po šest, Glovo je imao tri, a CarGo nula.

„Ovogodišnji izveštaj pokazuje da postoji određeni napredak u poređenju sa 2021. godinom… Ipak postoji još dosta prostora za dalji razvoj dostojanstvenih uslova rada“, navodi se.

Dragana Jovčić, koja je jedan od osnivača platforme Uradi-zaradi, i koja je bila uključena u istraživanje, navodi da je platforma koju vodi „prepoznala principe Fairwork-a još pre samog istraživanja“ i da je „ponosna što je Uradi-zaradi već imao principe poštenog rada koje je trebalo samo prilagoditi“.

„Bodovi su pokazali naš prethodni rad i potvrda su toga da smo na dobrom putu u svojim ciljevima i svojoj misiji.

„Nama kao platformi je bilo jako važno da čujemo ključne probleme koje radnici vide i šta bi oni unapredili i da utvrdimo na čemu još trebamo raditi kao platforma kako bismo unapredili uslove rada, procese i poboljšali kvalitet rada same platforme“, navodi Jovčić u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Pored Uradi-zaradi i Wolt je dobio šest poena.

Iz ove kompanije navode takođe da im je važan dijalog sa kuririma.

„Wolt podržava mogućnost samozaposlenih kurira da se organizuju, zastupaju svoje interese i učestvuju u dijalogu sa nama“, navode iz Wolt-a u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Iz Glova, koji je dobio tri poena, u pisanim odgovorima za BBC na srpskom podsećaju da su prošle godine u oktobru pokrenuli Obećanje kuririma (The Couriers’ Pledge) čiji je cilj da obezbedi „fer zaradu na sat i poveća socijalna prava i povlastice dostupne kuririma bez obzira na njihov radni status u kompaniji“.

Oni podsećaju da je „Obećanje kuririma“ napravljeno u saradnji sa Fairwork projektom.

Iz CarGo, koji nije imao nijedan poen, nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.

Koga zanimaju muke platformskih radnika?

Platformski radnici su svesni problema koje nosi njihov posao, ali ne misle da se mnogo može promeniti.

U nekoliko navrata u Srbiji su organizovani protesti, a Kristina je učestvovala u prvom od njih.

„Mi smo bili prva ekipa koja je štrajkovala u Glovu kada su promenili iznos zarade.

„Nije bilo nikakve reakcije. Poslali smo zahteve, oni su rekli prosledićemo Špancima, pošto je Glovo španski, i nije bilo ništa“, kaže Kristina.

Branka Anđelković kaže da radnici, uprkos svim problemima, biraju ove poslove zbog fleksibilnosti i zarade.

„Radnicima sami ugovori nisu ni bitni.

„Njima je najvažnije da imaju zaradu, osećaj da mogu da organizuju sopstveno vreme iako rade ogroman broj sati, i da nemaju šefa iznad glave“, navodi Anđelković.

U izveštaju FairWork preneto je iskustvo dvojice dostavljača.

Dok je jedan odlučio da napusti posao upravo zbog nemogućnosti da ostvari osnovna radna prava, kao što je nadoknada tokom bolovanja, drugi nastavlja da radi kao kurir ističući u prvi plan zaradu.

„Verujete mi, nemam alternativu.

„Moja supruga radi u javnom preduzeću, ima fakultetsku diplomu i njena plata je 60,000 dinara (što je više nego dvostruko manje od njegove)“, ispričao je jedan od dostavljača.

Pogledajte video o Uzbekistancima koji rade u Beogradu:

EU direktiva podelila platforme

Još 2021. godine Evropska unija počela je da radi na direktivi koja bi trebalo da reguliše oblast platformskog rada.

Jedan od osnovnih problema koji je prepoznat jeste to što se milioni platformskih radnika vode kao samozaposleni iako bi po načinu na koji objavljuju svoj posao trebalo da imaju status zaposlenog sa svim pravima koje to za sobom povlači.

Branka Anđelković kaže da EU ovom direktivom želi da reši pitanje lažnog zaposlenja „izbacujući posrednike iz igre“.

Dokument se takođe bavi i načinom na koji platforme rade, ističući da treba da postoji određeni ljudski nadzor nad algoritmom koji upravlja organizacijom rada i zaradom.

Pošto je konačan tekst direktive postao poznat u drugoj nedelji juna nisu svi reagovali sa prihvatanjem.

Udruženje platformi za dostavu Evrope (Delivery Platforms Europe) navelo je da je „zabrinuto zbog uticaja koji bi ovaj predlog mogao da ima na vozače, restorane, i EU ekonomiju“.

Oni ističu da bi prebacivanje onih koji se sada vode kao samozaposleni u kategoriju zaposlenih moglo da natera i do „ 250.000 ljudi da prestanu da rade dostavu zato što neće više imati fleksibilnost koju žele„.

Sličan stav ponavljaju i iz Glova, koji je deo udruženja, ističući da njihovo iskustvo pokazuje da „fleksibilnost i povlastice, unapređuju situaciju za osobe koje su istinski samozaposlene“.

Iz Volta poručuju da pozdravljaju „rad Evropske unije na direktivi“.

„Verujemo da će direktiva razjasniti pravila koja se odnose na klasifikaciju platformskih radnika i poboljšati njihov život kroz veću transparentnost algoritma“, kažu iz Volta.

Dragana Jovčić iz Uradi-zaradi smatra da „ciljeve koje je EU postavila imaju svoje dobre efekte“ ali i da ih treba „prilagoditi spram izazova koje nose različite vrste usluga a samim tim i platformskim radnicima“.

To znači, kako navodi, da „treba obratiti pažnju na korisnike i platformske radnike koji su najpogođeniji ovim tehnologijama i utvrditi šta je to što sve proizvodi loše efekte na njihov rad i život“.

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]