Nakon serije tragičnih događaja kakvu Srbija ne pamti, vlasti su pokrenule kampanju razoružavanja, ali stručnjaci očekuju „ograničene rezultate“.

U odgovor na dva masovna ubistva, koja su se prošle nedelje dogodila za manje od 48 sati, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije pozvalo je građane da između 8. maja i 8. juna predaju neregistrovano oružje, anonimno i bez ikakvih posledica.

Tokom prva dva dana kampanje, predato je 3.000 komada oružja,125.000 komada municije i 150 minsko-eksplozivnih naprava, navodi se u saopštenju MUP-a.

„Mislim da neće biti značajnog pomaka, jer istraživanja pokazuju da građani Srbije veruju da institucije rade u interesu vlastodržaca i tajkuna, pa su zbog toga ubeđeni da treba sami da se štite“, kaže Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), za BBC na srpskom.

• Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu
• U Srbiji počela predaja neregistrovanog oružja, u prvom danu doneto više od 1.500 komada u policijske stanice
• Moratorijum na oružje i bezbednost na internetu: Vlada Srbije usvojila niz mera posle tragedije u Beogradu

Procenjuje se da civilno stanovništvo na Balkanu ima devet puta više oružja nego vojska i policija, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.

Srbija i Crna Gora dele neslavno treće mesto u svetu po broju komada oružja u rukama civila, iza SAD i Jemena.

Da li kampanje za predaju oružja imaju efekta?

Prvog dana kampanje, na poziv MUP-a odazvao se Narcis Selimić, marketinški stručnjak iz Beograda.

Ovaj šezdesettrogodišnjak odlučio je da se odrekne pištolja, iako ima dozvolu za držanje oružja.

„Moj sin ide u četvrti razred osnovne škole i jako me je pogodila ova tragedija„, kaže Selimić za BBC na srpskom.

„Imao sam snažnu potrebu da nešto učinim“.

Otišao je u jednu policijsku stanicu na Novom Beogradu gde je, kako dodaje, zatekao veliku gužvu.

„Na red sam čekao duže od tri sata – bilo je mnogo ljudi, uglavnom starijih od 50 godina, a rekao bih da su polovina bile žene“, opisuje Selimić.

Kaže i da „nema papirologije“, a policijski službenici su „ljubazni i predusretljivi“.

• „Mediji nisu okidač, nego vodič“: Šta je efekat kopiranja zločina
• „Tuga, nemoć, strah, ogorčenost i ljutnja“: Tragedija u Beogradu, viđena očima profesora

Tokom protekle decenije, u Srbiji i zemljama regiona sprovedene su desetine kampanja za predaju neregistrovanog oružja.

Najmanje 171.000 komada oružja dobrovoljno je predato vlastima u Srbiji od 2012. godine, pokazuju podaci Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNDP).

Petrović podseća da je najuspešnija ovakva kampanja u Srbiji sprovedena 2003. godine, posle policijske akcije Sablja, kada su građani predali „oko 50.000 komada oružja“.

Radi se o akciji pronalaženja i hapšenja osumnjičenih za atentat na premijera Zorana Đinđića, ali i drugih za koje se sumnjalo da su pripadnici kriminalnih klanova.

„Sve kasnije akcije bile su znatno manjeg dometa, kada je predato svega nekoliko hiljada komada“, ističe Petrović.

Aleksandra Ilić, profesorka na Fakultetu za bezbednost u Beogradu, smatra da „rigorozne i kratkoročne mere“, poput ovakvih kampanja, „prevashodno imaju za cilj da umire javnost“.

„Šalje se poruka da je to ključni potez države u rešavanju problema – ako ima manje oružja, manja je šansa da se ovako nešto dogodi.“

Međutim, Ilić smatra da se „takvim merama ne postiže ništa na planu prevencije“.

Očekuje da će se na poziv MUP-a odazvati „pre svega građani koji ne predstavljaju značajan rizik po bezbednost“.

„U senci će ostati oni koji su povezani sa nekom vrstom kriminalne aktivnosti jer razotkrivanjem ilegalnog oružja postaju izloženi i za otkrivanje drugih oblika kriminala“, ocenjuje Ilić.

Zašto građani Srbije imaju toliko oružja?

„Ratovi u poslednjih 100 godina doveli su građane u uverenje da treba da drže naoružanje, kako bi se zaštitili u slučaju novog sukoba“, kaže Petrović.

Ocenjuje da su česti sukobi tokom proteklog stoleća doprineli razvoju „kulture naoružavanja“.

„Smatra se da je posedovanje oružja odraz moći, koja je faktor opstanka i tako dobijamo začarani krug“, navodi.

Selimić, koji dodaje da se dugo bavio streljaštvom, odrekao se pištolja koji je držao od 1991. godine, kada je počeo raspad Jugoslavije.

„Tada sam ga nabavio za ličnu zaštitu“, navodi.

Petrović kaže da je još jedan element slagalice nepoverenje u institucije.

Skoro dve trećine građana smatra da su „političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa“, kao i da najviše korupcije ima „u političkim partijama, vladi, pravosuđu, policiji i medijima“, navodi se u istraživanju BCBP iz 2022. godine.

„Naša istraživanja takođe pokazuju da građani Srbije osećaj bezbednosti pripisuju pre svega sposobnosti da sami sebe zaštite, što ih podstiče da se naoružavaju – i legalno i nelegalno“, pojašnjava.

Pretpostavlja se da se oružje gomila još od Balkanskih ratova 1912-1913. godine, a procene o količini variraju.

„Najskromnija procena je da na svaki komad legalnog dolazi jedan komad nelegalnog oružja, a najšira da ima triput više nelegalnog oružja nego legalnog“, kaže Petrović.

U zemlji ima oko 1.1 milion komada legalnog oružja, podatak je BCBP iz 2018. godine.

• Tragedija u Beogradu, dan kasnije: Suze, igračke, poruka „Razgovarajte s decom“ i tišina ispred škole
• Zločin kod Smedereva i Mladenovca: Dva momka u šok sobi, devojčici predstoji „ozbiljna operacija“

„Podaci pokazuju da, u slučajevima ubistva, prednjači korišćenje ilegalnog vatrenog oružja“, dodaje stručnjak.

Jelena Lakićević, načelnica Odeljenja za oružje u Upravi za upravne poslove MUP-a, opovrgnula je istraživanja po kojima je Srbija na vrhu liste vatrenih oružja po broju stanovnika.

„Do tih podataka se došlo tako što je 2017. sprovedeno istraživanje jedne nevladine organizacije.

„Prilikom prikupljanja podataka su korišćeni neažurni podaci o broju komada registrovanog oružja i proizvoljni podaci o broju komada nelegalnog oružja.

„Nekom njihovom metodologijom su došli do podatka da je Srbija na vrhu liste“, navela je Lakićević za TV Prva u januaru 2023. godine.

Međutim, nije iznela nove podatke.

Pogledajte video: Dan kada je Beograd zanemeo

Predaja i zaplene oružja na Balkanu

Od 2012. godine, stanovnici Zapadnog Balkana su vlastima predali skoro 190.000 komada oružja koje su držali bez dozvole, pokazuju istraživanja UNDP-a.

Od tog broja, nešto više od 171.000 komada predato je u Srbiji.

Od 2000. godine, vlasti u Srbiji uništile su najmanje 159.450 komada oružja, navodi se u Mapi puta za usklađivanje zakonodavnog okvira u zemljama Zapadnog Balkana sa evropskom regulativom.

Za to vreme, na Zapadnom Balkanu uništeno je skoro 630.000 komada oružja, podatak je globalne Ankete o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.

Od 2018. godine, na granicama Srbije zaplenjeno je skoro 8.000 komada oružja, pokazuje Mapa puta.

Ali, uprkos ovim naporima, u rukama građana i dalje ga ima „previše“, ocenjeno je u istraživanju BCBP-a iz 2018. godine.

Prema njihovim podacima, oko 90 odsto oružja na Balkanu je u rukama civila.

Koliko ima oružja u regionu?

Procenjuje se da u Bosni i Hercegovini, na svakih 100 stanovnika ima 31 komad oružja – ilegalnog i legalnog zajedno.

U Severnoj Makedoniji dolazi 30 komada na 100 stanovnika, a na Kosovu je taj broj 24 na 100.

U Hrvatskoj i Albaniji ima ga višestruko manje.

U Hrvatskoj ga ima dva komada na 100 stanovnika, a u Albaniji je 1,5 komad na 100 ljudi.

Izvori: Anketa o lakom oružju i World Population Review

Pogledajte video: Dubona i Malo Orašje, dan posle tragedije

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]