„Ovo je tumor“, rekao je iskusan urolog 40-godišnjem Nemanji* posle ultrazvučnog pregleda testisa početkom 2018.
Kratka rečenica, izrečena gotovo u prolazu, stavila je tačku na neuspele terapije antibioticima i višemesečno lutanje u potrazi za objašnjenjem zašto ima neobičan oblik testisa i oseća tvrdoću u skrotumu.
Par reči su ujedno označile početak novog pohoda na zdravstvene ustanove, ovog puta zarad lečenja koje je podrazumevalo operaciju i dva ciklusa hemioterapije.
Između hirurškog zahvata i lečenja citostaticima, pred Nemanju je postavljena još jedna mogućnost – krioprezervacija, odnosno zamrzavanje sperme, o kojem do tada ništa nije znao.
- Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
- Beba koju su začele tri osobe rođena u Grčkoj
- Rođena beba iz embriona starog 27 godina
Iako podaci pokazuju da je rak bolest starih ljudi, pojedini pacijenti suoče se rano sa ovom dijagnozom.
„Oko osam odsto obolelih od malignih bolesti, karcinom dobije pre 40. godine“, navodi Milan Milenković, specijalista reproduktivne medicine, za BBC na srpskom.
Pojedini tumori, ali i samo lečenje tokom kog se koristi hemioterapija, mogu dovesti do gubitka plodnosti, zbog čega pojedini pacijenti zamrzavaju reproduktivni materijal koji kasnije mogu da iskoriste u procesu vantelesne oplodnje.
Istraživanja otkrivaju da je upravo mogućnost da izgube priliku da postanu roditelji za mnoge mlade pacijente ogroman izvor straha i tuge.
„Gubitak plodnosti po pojedinim skalama distresa (psihološke patnje) skoro je ujednačen sa dijagnozom kancera“, kaže profesorka Katarina Jeremić iz Nacionalnog centra za onkofertilitet klinike u Višegradskoj u Kliničkom centru Srbije.
Iako je prošlo skoro šest godina, Nemanja retko priča o mesecima koji su usledili pošto je dodatnim ispitivanjima potvrđeno da zaista ima tumor testisa.
Dok se priseća tog perioda, govori o lekarima, sestrama i drugim pacijentima koje je sretao, a veoma malo o tome kako se osećao.
Samo kratko kaže da je bio uplašen.
Da li je razmišljao o budućnosti i deci?
„Jesam. Dosta.
„Bilo mi je važno da jednog dana mogu da budem roditelj. Valjda je to prirodan osećaj, potreba.“
Do nedavno, oboleli od malignih bolesti mogli su da zamrznu biološki materijal u privatnim ustanovama, plaćajući iz sopstvenog džepa.
Od maja 2023. godine čuvanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona moguće je i u državnim i u pojedinim privatnim ustanovama o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Hiljade misli, a malo vremena
Kada je Nemanja saznao da ima rak testisa, bio je jedan od 349 muškaraca koji su te godine dobili ovu dijagnozu, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije o malignim tumorima.
Katarina Jeremić objašnjava da, pored maligniteta testista, najčešće se među mlađima pojavljuju „hematološki maligniteti, leukemije, limfomi, maligniteti dojke, i ginekološki tumori“.
Poslednji dostupni podaci za 2020. godinu pokazuju da je kod 1.405 muškaraca i žena starosti od 20 do 39 godina otkriven rak.
Mladi pacijenti, koji žele da budu roditelji, trebalo bi da odu kod specijaliste reproduktivne medicine, preporuka je međunarodnih stručnih udruženja.
Katarina Jeremić objašnjava da pre početka lečenja, specijalisti procenjuju takozvani „rizik za gubitak plodnosti“.
„Nakon toga se timski sa lekarom koji leči – hirurgom, ginekologom, radiologom – donosi najoptimalnije rešenje za očuvanje plodnosti.
„Metoda očuvanja plodnosti ima više, u zavisnosti od godina, starosne rezerve tkiva jajnika, vrste raka i njegove prirode, stadijuma bolesti“, objašnjava Jeremić.
Pored zamrzavanja ćelija, važne su i ginekološke operacije, dodaje ona.
Nemanja se lečio u Nišu.
Od trenutka kada mu je rečeno da ultrazvuk pokazuje tumor dok je saznao za mogućnost zamrzavanja sperme, prošlo je nekoliko nedelja.
Da može da sačuva polne ćelije, Nemanji je rečeno tek kada je stigao do Klinike za onkologiju.
„Na Klinici za onkologiju u Nišu, naišao sam na odnos pun razumevanja.
„Tek tamo me je jedan stariji lekar srdačno, ljudski, gotovo očinski, uputio na krioprezervaciju, odnosno zamrzavanje sperme“, priča Nemanja.
U tom trenutku, zamrzavanje sperme nije bilo pokriveno zdravstvenim osiguranjem i Nemanja je otišao u privatnu kliniku.
Ceo postupak morao je da uradi brzo, pre nego što počne sa hemioterapijom.
„Stres je bio ogroman.
„Jurite na sve strane, radite analizę, prikupljate medicinsku dokumentaciju, razmišljate o milion stvari, mislite i da li ćete imati dovoljno para“, objašnjava Nemanja.
On priča da, zbog lošeg stanja i stresa kojem je bio izložen, prvi uzorak koji je dao nije bio dobar.
„Morali smo da ponovimo ceo proces i drugi put je bilo dosta bolje“, kaže on.
Katarina Jeremić veruje da je zamrzavanje reproduktivnog materijala više od davanja mogućnosti mladim pacijentima da jednog dana postanu roditelji.
„To je i nada i motiv u dugotrajnoj borbi protiv jednog od vodećih uzroka smrtnosti u svetu“, kaže Jeremić.
Pogledajte video: Pet stvari koje treba da znate o raku grlića materice
Kako izgleda proces zamrzavanja?
Zamrzavanje sperme obično podrazumeva da muškarac daje uzorak masturbacijom na klinici.
Ponekad je neophodno da se hirurškom intervencijom izvuče sperma iz tkiva testisa, navodi se na sajtu Džon Hopkins Medicinskog fakulteta.
Zamrzavanju jajnih ćelija kod žena prethodi hormonska terapija.
„Hormonska terapija podrazumeva da se jajnici stimulišu istim hormonima koji se proizvode u hipofizi, kako bi se pomoglo da prežive one jajne ćelije koje su fiziološki predviđene da propadnu“, navodi Milan Milenković, specijalista reproduktivne medicine.
On ističe da se „time ne smanjuje rezerva jajnika, niti se žena uvodi u menopauzu“.
„Što više jajnih ćelija dobijemo, veće su šanse za trudnoću“, objašnjava Milenković.
Hormonska terapija prima se u proseku deset dana i, kako kaže doktor, nema nikakve dugoročne negativne efekte.
„Postoje kratkotrajni neželjeni efekti – nadutost, umor, glavobolja, što traje pet-šest dana“, navodi Milenković.
On ističe da je zamrzavanje jajnih ćelija uvek bolje uraditi pre 35. godine.
„Da bi šansa za trudnoću bila 100 odsto pre 35. godine, potrebno je da imamo 18 ćelija i kod nekih žena moguće je dobiti ovaj broj nakon jednog ciklusa hormonske terapije.
„Posle 35. godine, bez obzira na to koliko ćelija imate, uspeh ne prelazi 40 odsto“, kaže Milenković.
Jajne ćelije se vade dok je žena u kratkotrajnoj anesteziji nakon čega se zamrzavaju.
Pored jajnih ćelija i spermatozoida, moguće je i zamrzavanje embriona.
Ovome prethodi oplođenje jajne ćelije spermatozoidom u laboratoriji.
Specijalisti potom donose odluku koji od embriona ima najveće šanse da se dalje razvije kada se stavi u matericu, i oni se potom zamrzavaju.
Milan Milenković kaže da su najveće šanse za trudnoću kada se zamrzavaju embrioni.
„Sa embrionima imamo najduže iskustvo.
„S tim da su embrioni vlasništvo i muškarca i žene, što znači da dalje raspolaganje sa embrionom mora biti zajednička odluka oba partnera“, navodi Milenković.
Šta je onkofertilitet?
Onkofertilitet, relativno nova oblast medicine, svoj naziv dobila je 2006. godine.
„Onkofertilitet povezuje onkologiju i polje reproduktivne medicine.
„Kako očuvati plodnost, a izlečiti malignu bolest jeste cilj ove discipline“, kaže doktorka Jeremić.
Klinika na kojoj radi doktorka Jeremić pre par godina postala je Nacionalni referentni centar za Onkofertilitet i očuvanje fertiliteta.
„Više stotina pacijentkinja prošlo je kroz jedinstveni konzilijum na ovim prostorima, napravljen na inicijativu profesorke Vesne Kesić, koju je prepoznao profesor Aleksandar Stefanović, direktor ove ustanove“, navodi Jeremić.
Pored očuvanja fertiliteta, na klinici su praćene i trudnice kojima je kancer otkriven tokom trudnoće.
„Tokom dvadesetogodišnjeg perioda, oko 80 trudnica sa kancerom je bilo timski praćeno na Klinici, od kojih je veći deo i izneo trudnoću“, navodi Jeremić.
U Beogradu, pored odeljenja na KCS i na Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije, radi Savetovalište za onkofertilitet.
Rak dojke i roditeljstvo
Doktorka Snežana Šušnjar, sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, najveći deo karijere posvetila je istraživanju i lečenju raka dojke, koji je po njenim rečima „najučestaliji maligni tumor kod žena mlađih od 40 godina“.
„Mlade žene sa rakom dojke dele neke zajedničke probleme zbog kojih su one odvojene u posebnu grupu (engl. breast cancer young: BCY).
„Jedan od tih je i mogućnost rađanja posle dijagnoze raka dojke“, kaže Šušnjar.
Pored opasnosti koju rak dojke i lečenje nose po plodnost, postoje i zablude koje prati očuvanje fertiliteta.
Jedna od njih je da bi hormonska terapija u cilju stimulacija ovulacije mogla da utiče da se tumor dojke povrati.
Doktorka Šušnjar međutim ističe da za sada „nema dokaza da stimulacija ovulacije u cilju zamrzavanja jajnih ćelija, povećava rizik za povratak bolesti“.
Ona kaže da je do skoro i među pacijentkinjama i zdravstvenim radnicima postojala i dilema da li trudnoća može da podstakne povratak bolesti.
„Danas znamo da to nije slučaj i ova informacija je, čini mi se, stigla do naših žena“, kaže Šušnjar.
Sagovornica BBC na srpskom dodaje da izazovi postoje.
Posle operacije raka dojke, ženama se preporučuje da uzimaju hormonsku, antiestrogenu, terapija u trajanju od pet do deset godina, u zavisnosti od rizika za povratak raka dojke, navodi ona.
„Ako se ovaj period ispoštuje, onda će veliki broj žena ući u godine kada se trudnoća ne može više planirati.
„Mnoge žene se pitaju da li mogu ranije da završe sa terapijom radi trudnoće, ali se to ne savetuje“, kaže Šušnjar.
Ipak, nije sve crno-belo.
Doktorka Šušnjar kaže da je u prethodnom periodu naučna zajednica pokušavala da nađe odgovor na pitanje da li privremeni prekid sa hormonskom terapijom zarad trudnoće, ugrožava zdravlje žena.
„Prvi rezultati akademske studije pod nazivom Positive, u koju se uključio i naš Institut, ukazuju na to da ova strategija ne povećava kratkoročni (četiri godine od operacije) rizik za povratak bolesti“, kaže Šušnjar.
Ona međutim upozorava i da žene posle trudnoće i perioda dojenja treba da se vrate uzimanju hormonske terapije u preporučenom trajanju.
Eksperimentalni zahvat pomaže pacijentkinjama da zatrudne
BBC Svetski servis
Tridesettrogodišnja frizerka Anđelika Hodeker Azambudža dobila je 2020. godine dijagnozu raka grlića materice tokom rutinskog pregleda.
„Doktorovo prvo mišljenje bilo je da se uklone materica, jajnici i jajovodi, ali kako je rak bio samo na grliću materice, nije uticao na te organe. Uprkos tome, počela sam da razmišljam o alternativi“, priseća se ona.
Isprva je, kaže Anđelika, bilo veoma teško prihvatiti da joj se, pored toga što je bolesna, neće ispuniti želja da postane majka.
„Bila sam skrhana, jer žena može i da ne želi da postane majka – i to je savršeno u redu – ali kad vam neko kaže da nećete moći da imate decu, da nemate nikakvog izbora, to nas je stvarno uzdrmalo“, kaže ona.
Podvrgnula se zahvatu odstranjivanja dela grlića materice, a potom je došla teška odluka.
„Ili ću prekinuti tretman da zatrudnim ili gubim šansu da imam decu, zato što moram da idem na radioterapiju“, kaže ona.
Međutim, nije bila zadovoljna ponuđenim opcijama i potražila je alternativu.
Tada je saznala za transpoziciju materice.
Radi se o eksperimentalnoj metodi koju je razvio Rejtan Riberio, istraživač i onkološki hirurg sa brazilskog Instituta za robotsku hirurgiju u Parani.
Cilj je sačuvati plodnost kod žena na sesijama radioterapije kod lečenja kancera.
Medicinskim zahvatom koji se izvodi u sklopu istraživačkog protokola u bolnici Erasto Gertner na jugu Brazila, prebacuju se reproduktivni organi u gornje delove abdomena, kako bi bili zaštićeni tokom terapija.
Na kraju lečenja, materica, jajovodi i jajnici vraćaju se u prvobitni položaj.
„Ispočetka sam bila nesigurna, zato što je to bila veoma nova studija i nisam bila sigurna da će funkcionisati“, kaže Anđelika.
Ipak, otišla je na operaciju i posle petnaest dana podvrgnula se lečenju hemioterapijom i radioterapijom.
„Nedelju dana posle hemioterapije i radioterapije ponovo sam uradila transpoziciju i osećala sam se stvarno dobro, imala sam lagan oporavak“, kaže.
U oktobru 2021. godine dobila je dijagnozu da je bolest u remisiji i odlučila je da je vreme da pokuša da zatrudni.
Iznenadila se kada je zatrudnela prirodnim putem već naredne godine.
„Transpozicija materice bila je najbolja opcija koju sam imala i najbolja odluka koju smo moj muž i ja doneli“, kaže Anđelika, majka petomesečene Izabele.
Rejtan Ribeiro ističe da onkologija nije tu samo da izleči pacijenta, već i da obezbedi isti kvalitet života kao pre lečenja.
„Pre deset godina, pokušali smo da lečimo rak po svaku cenu, i čak odlazili predaleko. Danas ne želimo samo da izlečimo pacijenta od raka, želimo da ga izlečimo i da vodi normalan život.
„Na primer, ako imate tumor u nozi, mi ne želimo da amputiramo ud, želimo da se zaleči i da pacijent nastavi da hoda“, objašnjava istraživač.
Transpozicija materice je još u ranoj, eksperimentalnoj fazi ali su desetine pacijentkinja već podvrgnute ovoj proceduri, dvadeset njih u Brazilu.
Šta država finansira?
Republički fond za zdravstveno osiguranje objavio je u maju 2023. godine da će pacijenti oboleli od raka moći da zamrznu reproduktivni materijal pre početka lečenja o trošku države, pod određenim uslovima.
Čuvanje reproduktivnog materijala omogućeno je ženama koje nisu starije od 40, i muškarcima od 50 godina.
Takođe, potrebno je da pacijenti nemaju metastaze i im predstoji lečenje primenom hemioterapije.
Snežana Šušnjar kaže da je uvedeno ograničenje u godinama zato što se uspešnost procedura u cilju veštačke oplodnje značajno smanjuje nakon 40. godine života.
Zamrzavanje materijala moguće je kako u državnim, tako i u privatnim klinikama za vantelesnu oplodnju sa kojim Republički fond ima ugovor, objasnila je direktorka RFZO-a Sanja Radojević Škodrić.
„Reproduktivni materijal zamrzava se na neograničen period, a kada su u pitanju embrioni, rok je na pet godina“, rekla je ona za RTS.
Da bi se reproduktivni materijal zamrzao, potrebni su nalazi konzilijuma i specijalista, kao i različite analize.
Onima koji imaju dete u postojećoj zajednici, ili već zamrznute ćelije ili embrione, RFZO neće finansirati zamrzavanje reproduktivnog materijala.
Iskustva iz Srbije u pogledu trudnoća koje su iznesene zahvaljujući zamrznutom reproduktivnom materijalu, a posle lečenja raka su ograničena.
Snežana Šušnjar kaže da su njene kolege i ona na institutu ispratili 40 žena koje su zatrudnele posle lečenja raka dojke, „neke i više puta“.
Među njima su bile tri žene koje su pre lečenja zamrzle reproduktivni materijal.
„Dve ga nisu iskoristile, jer su spontano zatrudnele“, kaže Šušnjar objašnjavajući da je zapravo većina među praćenim ženama na kraju imala spontane trudnoće.
Pogledajte i ovaj video :
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
