litijum, ekološki protest u srbiji — Skup protiv iskopavanja litijuma u Beogradu u avgustu 2024.

Dok iz opozicije u Narodnoj skupštini Srbije zahtevaju da se spreči istraživanje i iskopavanje litijuma i bora u dolini Jadra, iz vlasti se zalažu da se ono omogući.

Istraživanje litijuma i projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto jedna je od glavnih društveno-političkih tema u Srbiji, a protesti ekoloških aktivista i opozicije nekoliko godina organizuju se širom zemlje.

„Bez litijuma neće ništa stati, bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine, a sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama“, kazala je Danijela Nestorović, poslanica opozicionog Ekološkog ustanka, na sednici koja je kasnila sat vremena zbog nedostatka kvoruma.

Ona je optužila kompaniju Rio Tinto i vlasti u Srbiji da nisu bili transparentni po pitanju projekta „Jadar“, tvrdeći da bi njegove posledice na vodne tokove, zemljište i vazduh o tom delu Srbije mogle da budu nepovoljne.

Zabrana bi „značila da tržište Republike Srbije nije otvoreno, a nije ni slobodno“, a argumenti opozicije nisu osnovani, tvrdi ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović.

„Navedenom zabranom bi kompanije, čija bi delatnost bila iskopavanje litijuma, bez razumnog opravdanja bile stavljene u loši položaj u odnosu na ostale kompanije koje se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja koja su već izvršena u ovoj oblasti bila bi potpuno besmislena.

„Istovremeno, kompanijama koje su u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije već izvršile određena ulaganja, navedenom zabranom bi bilo narušeno i njihovo ustavno pravo na imovinu“, rekla je ona.

Opozicione partije podnele su predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojima se traži trajna zabrana istraživanja i eksploatacije bora i litijuma na zapadu Srbije.

Vlast zagovara dalja istraživanja ovoj kompaniji, poručujući da je litijum „istorijska razvojna šansa Srbije“, i najavili su da neće podržati predlog opozicije jer je „manjkav“.

Dok poslanici raspravljaju o ovoj temi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Nemačkoj gde će, prema najavama, učestvovati na panelu o baterijama.

Prethodno je izjavio da je želeo da dođe na sednicu, ali da je opozicija bila protiv.

Ekološki aktivisti i opozicija nekoliko godina zahtevaju da se međunarodnoj kompaniji Rio Tinto zabrani da otvori rudnik na zapadu Srbije, smatrajući da će ugroziti ne samo stanovnike i životnu sredinu tog kraja, već i šire.

Sporenja oko mogućeg rudnika za iskopavanje litijuma na području Loznice na zapadu Srbije traju godinama.

Kompanija Rio Tinto je još pre 20 godina dobila dozvolu za istraživanje terena na području oko reke Jadar.

Pre tri godine, u Srbiji su organizovani veliki ekološki protesti zbog mogućeg iskopavanja litijuma, a nastavljeni su i u ovoj.

Prethodila im je odluka Vlade Srbije da poništi raniju sopstvenu uredbu da se ceo projekat stopira.

Pogledajte BBC Jutjub prilog o litijumu:

Šta kažu iz opozicije, a šta odgovara vlast?

Opozicione partije predlažu „da se rudarenje litijuma zabrani, ne do naredne vlasti, nego do narednih generacija“, ističe Danijela Nestorović.

„Da svoj našoj deci ostavimo čist vazduh, vodu i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano. Ako ikada dođe vreme (za to), neka zakon menjaju“, kazala je Nestorović.

Dok je Nestorović govorila, Aleksandar Jovanović Ćuta, njen kolega iz Ekološkog ustanka, držao je transparent sa porukom „nećete kopati“.

Ona je podsetila i da su članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) tokom naučnog skupa „Projekat Jadar – Šta je poznato?“ u maju 2021. doneli zaključak o nepovoljnom uticaju potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Srbiji.

„Ne bi Rio Tinto došao u Srbiju da im nisu širom otvorena vrata da rade kako im najviše odgovara i da se ponašaju kao da su gospodari prirodnih resursa.

„Bez obzira na to što se deklarativno najavljuje da će sve biti ekološki bezbedno, prečišćeno, i da će takva voda biti puštena u vodne tokove, da će vazduh ostati čist, ostaje niz pitanja koja sve to dovode u sumnju, pre svega zbog toga što je od početka ovog projekta sve bilo nedovoljno transparentno“, tvrdi Nestorović.

Kako kaže, u obzir nije uzeta vrednost svih prirodnih bogatstava u dolini Jadra, koja bi pokretanjem projekta kompanije Rio Tinto mogla da budu ugrožena, a među njima su zemljište, ekosistemi, vodni tokovi, poljoprivredne kulture i ljudski resursi.

„Obim devastacije površinskih prirodnih resursa se još uvek ne može sagledati, jer su podaci iz različitih zvaničnih izvora kontradiktorni“, kaže Nestorović.

Upozorila je i na zagađenje podzemnih i površinskih voda u toj oblasti, za koje navodi da bi se „u ogromnim količinama“ koristile u procesu ekstrakcije litijuma.

Danas je poznata samo „okvirna tehnologija“ planiranog rudarenja litijum-karbonata i borata, koja će podrazumevati upotrebu koncentrovane sumporne kiseline, smatra Nestorović.

Litijum: Ko je za, a ko protiv?

Posle izbora za republičku skupštinu i lokalne izbore, litijum je ponovo postao jedna od glavnih tema i političkih borbi u Srbiji.

Litijum je ujedinio ekološke organizacije i opozicione stranke različitih programa koje su izričito protiv projekta, a vlast im poručuje da rade na štetu Srbije.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, više puta je rekao da je „ispao glup“ pre par godina kada su ga ubedili da se obustavi projekat.

Vlast kaže da traži od kompanije Rio Tinto garancije da neće biti nikakvih posledica po ljude i životnu sredinu.

„Biću najgori mogući policajac za Rio Tinto. Gori ću im biti ja nego svi oni koji su se tobože borili protiv njih, a u stvari su želeli da se bez izbora dočepaju vlasti“, rekao je Vučić ranije.

Dodao je i da „barem još dve godine neće biti kopanja“ litijuma.

Pojedini iz Evropske unije i SAD podržavaju projekat iskopavanja litijuma u Srbiji.

Sredinom jula ove godine, samo nekoliko dana pošto je vlada odobrila kompaniji Rio Tinto da nastavi istraživanja na zapadu Srbije, nemački kancelar Olaf Šolc je u Beogradu rekao da „ima mnogo razloga da ovaj projekat bude urađen“ i da je to „dobro za Srbiju“.

Njegova izjava dodatno je raspirila vatru i bila povod za nove ekološke proteste širom Srbije.

Neposredno uoči sednice skupštine o litijumu, poslanik opozicije Miroslav Aleksić govorio je o kompaniji Rio Tinto, optužujući je da je uticala i na političke procese u afričkoj Gvineji kako bi dobila dozvolu za rad.

Iz kompanije Rio Tinto su najavili tužbu protiv Aleksića.

Aleksandar Jovanović Ćuta, poslanik u Skupštini Srbije i vođa stranke Ekološki ustanak, poručuje da će se od Rio Tinta odbraniti i fizički.

„Da mene pitate, ova stvar će se definitivno rešavati kad se pojave bageri Rio Tinta, ako se pojave.

„Dakle, ni u skupštinama, ni u salonu, ni po televizijama već kad ovde dođe neprijatelj. Zna se kako se tretira neprijatelj“, rekao je Jovanović posle sastanka opozicije sa ekološkim aktivistima područja gde je planiran rudnik, prenela je televizija N1.

‘Projekat Jadar’

Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.

Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.

Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.

Međutim, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.

Pogledajte snimak protesta iz avgusta 2024: