Srbija i Rio Tinto: Skupština odbacila predlog opozicije da se zabrani kopanje litijuma

Nema opravdanih razloga da se stane na put istraživanju i rudarenju litijuma u Srbiji, odlučili su poslanici u Narodnoj skupštini.

Posle četvorodnevne parlamentarne rasprave nije usvojen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istraživanjima, koji je opozicija podnela sa ciljem da se zabrani eksploatacija tog metala u Srbiji.

Za izmene zakona glasalo je 84, a protiv 128 poslanika.

• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
• Rio Tinto u Srbiji: Buna protiv rudnika litijuma – uhapšeni aktivisti oslobođeni
• Sve što treba da znate o boru, pratiocu litijuma u dolini Jadra

Opozicija je tokom rasprave uporno ukazivala na negativne posledice po ljude i životnu sredinu usled najavljenog rudarenja u Zapadnoj Srbiji, a vladajuća koalicija, koja ima većinu u parlamentu, tvrdila da je to istorijska razvojna šansa.

„Ovi ljudi (opozicija) žele da zaustave bilo kakav razvoj Srbije, ne da ne može rudnik litijuma, nego ne mogu ni oni koji već rade. Dakle, rudari, ovi će da vam uzmu hleb iz usta“, rekao je Milenko Jovanov, šef poslaničkog kluba vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Pozivajući se na neke studije ekonomista, iz opozicije su tvrdili da Srbija neće imati nikakve koristi od rudnika i iskopavanja litijuma, već samo štetu.

Litijum se neće kopati u Srbiji, jer nezavisni stručnjaci kažu da taj projekat ima velike negativne posledice i da bi otpad bio veličine zgrade koja u osnovi ima površinu 30 fudbalskih terena, a visoka je 15 spratova, rekao je Dragan Đilas, lider najveće opozicione stranke u skupštini.

„Ideju da Evropa bude zelena, a mi da budemo crni ne može da prihvati niko.

„Svima iz Evropske unije koji to od nas traže kažemo odlučno ne. U Srbiji nećete kopati litijum“, poručio je predsednik Stranke slobode i pravde.

Ministarka rudarstva Dubravka Đedović Handanović u više navrata tokom rasprave pozvala je narodne poslanike da glasaju protiv usvajanja izmena zakona, koje „ne bi bile u skladu sa Ustavom i strateškim i ekonomskim interesima“ zemlje.

Rasprava u skupštini prethodna četiri dana na momente je prerastala u svađu, prepirke i uvrede, a danas je zaličila i na atmosferu sa fudbalskih stadiona.

Za nju je zaslužan poslanik desnog opozicionog bloka NADA, posle čijeg govora su mu ostali čestitali, pozdravljali se i uzvikivali: „Nećete kopati“, što je sveopšti slogan demonstracija protiv potencijalnog rudnika međunarodne kompanije Rio Tinto.

„Desila se istorijska stvar da se ovako ideološki šarenolika opozicija ujedinila u odbrani interesa naroda i donela mu tračak nade i radosti.

„Radost bi bila velika kada biste i vi to prihvatili, a narodu bi pao kamen sa srca“, rekao je uzbuđeni Dušan Radosavljević, poslanik koalicije NADA, na šta su kolege iz drugih opozicionih stranaka ustali i oduševljeno mu aplaudirali.

Pogledajte BBC Jutjub prilog o litijumu:

Skupštinskoj raspravi prethodili su veliki ekološki protesti prethodnih godina i protivljenje projektu kompanije Rio Tinto da u dolini Jadra na zapadu Srbije otvori rudnik i eksploatiše mineral jadarit iz kojeg se dobija litijum.

Opozicija optužuje vlast da je postala „lobista Rio Tinta“, da bi rudnik uništio životnu sredinu ne samo lozničkog kraja, već i šire.

Pozivajući se na procene pojedinih ekonomista, opozicija tvrdi da bi Srbija za 40 godina od Rio Tinta dobila samo 700 miliona evra.

Iz vlasti odgovaraju da bi od rudnika i iskopavanja litijuma Srbija imala velike ekonomske koristi.

„Otvoriće se hiljade radnih mesta od visoko kvalifikovanih do srednje kvalifikovanih, a i do niže kvalifikovanih radnih mesta“, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike u skupštinskoj raspravi.

Poslanica Marinika Tepić iz opozicione Stranke slobode i pravde tvrdi da „postoji dokaz da su iz Rio Tinta usred Evropske komisije rekli da su imali sastanak sa Vučićem i da su dogovarali projekat Jadar u proleće 2021. godine“.

„Posle toga kreće Vučićeva kampanja za rudnik litijuma, onda se priključuje slovačka kompanija Inobat sa fabrikom baterija u Ćupriji i, pomenuću treći put jer je ovo jeziv podatak, građani Srbije treba da daju za tu fabriku pola miliona evra“, navela je Tepić.

Kompanija Rio Tinto je još pre skoro 20 godina dobila dozvolu za istraživanje terena na području oko reke Jadar.

Pre tri godine, u Srbiji su organizovani veliki ekološki protesti zbog mogućeg iskopavanja litijuma, a nastavljeni su i u ovoj, pod opštim sloganom: ‘Nećete kopati’.

Prethodila im je odluka Vlade Srbije, čija je predsednica tada bila Ana Brnabić, da poništi raniju sopstvenu uredbu da se ceo projekat stopira.

Dok su poslanici raspravljali o litijumu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Nemačkoj dao saglasnost da zemlja postane članica Globalne alijanse za baterije.

Pojedini iz Evropske unije i SAD podržavaju projekat iskopavanja litijuma u Srbiji.

Sredinom jula ove godine, samo nekoliko dana pošto je vlada odobrila kompaniji Rio Tinto da nastavi istraživanja na zapadu Srbije, nemački kancelar Olaf Šolc je u Beogradu rekao da „ima mnogo razloga da ovaj projekat bude urađen“ i da je to „dobro za Srbiju“.

Njegova izjava dodatno je raspirila vatru i bila povod za nove ekološke proteste širom Srbije.

Šta zamera opozicija i šta odgovara vlast?

Posle izbora za republičku skupštinu i lokalne izbore prošle godine, litijum je ponovo postao jedna od glavnih tema i političkih borbi u Srbiji.

Litijum je ujedinio ekološke organizacije i opozicione stranke različitih programa koje su izričito protiv projekta, a vlast odgovara da ovakvu šansu Srbija ne sme da propusti.

Ipak, za sada nije izvesno da će rudnika biti jer vlast kaže da traži garancije od Rio Tinta da neće biti ugroženo ni zdravlje ljudi ni životna sredina.

„Rudarenje litijuma treba da se zabrani, ne do naredne vlasti, nego do narednih generacija“, rekla je Danijela Nestorović, poslanica opozicionog Ekološkog ustanka, obrazlažući predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Opozicija kaže da sumnja u tvrdnje da će „sve biti ekološki bezbedno“ i da neće biti posledica po životnu sredinu, kritikujući i vlast i kompaniju Rio Tinto da su „nedovoljno transparentni“.

U obrazloženju, Nestorović se pozvala i na raniji zaključak Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o nepovoljnom uticaju potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Srbiji.

„Obim devastacije površinskih prirodnih resursa se još ne može sagledati, jer su podaci iz različitih zvaničnih izvora kontradiktorni“, dodala je.

U odgovoru, ministarka energetike je rekla da se „otvaranjem rudnika neće stvoriti pustinja“.

Ako studije (procene ugroženosti životne sredine) koje još nisu ni izrađene dokažu da postoji i jedna jedina bojazan da će se to desiti, projekta biti neće, tvrdi ministarka.

• Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta“, saglasni Vučić i Šolc
• London za rudnik litijuma u Srbiji, stipendisti Velike Britanije zabrinuti
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog

‘Projekat Jadar’

Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.

Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.

Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.

Međutim, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.

Pogledajte snimak protesta iz avgusta 2024:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]