Trideset dana bezviznog boravka u Srbiji, kratak izlet preko granice samo radi pečata u pasošu, a onda novih 30 dana bez vize u Srbiji – tako već mesecima žive mnogi Rusi koji su se doselili od februara, kada Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu.
Među njima je i Viktor* koji je došao iz Moskve.
Između marta i oktobra, šest puta je izlazio iz Srbije i vraćao se. Kaže da ga na granici „niko ništa nije pitao“.
„Granični policajci imaju razumevanja – i oni su ljudi“, priča tridesetšestogodišnjak za BBC na srpskom.
Vizaran – kratkoročni izlazak iz zemlje kom pribegavaju oni koji nemaju boravišnu vizu – postao je popularan na granicama sa Bosnom i Hercegovinom (BiH), najbližom državom za koju ruskim državljanima ne treba viza za turističku posetu.
Vizaran nije ilegalan, ali najčešće se toleriše tokom ograničenog perioda – u većini zemalja, to je 90 dana bezviznog boravka u periodu od 180 dana, objašnjava Dmitri Kočenov, profesor međunarodnog prava na Centralnoevropskom univerzitetu, za BBC na srpskom.
„Međutim, stvar političke odluke države je da li će to proveravati – u Evropskoj uniji (EU), gotovo da nema provera za ljude nekih nacionalnosti, dok se druge nacionalnosti striktno proveravaju“, kaže Kočenov.
Dodaje da je strancima „u nekim situacijama, lakše da odu na kratak put jednom mesečno, nego da se upuštaju u dugačke i kompleksne procedure viziranja“.
- Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
- Dvojica Rusa pobegla čamcem na Aljasku, traže azil u Americi
- Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
Pošto veliki broj Rusa traži način da se preveze do granice BiH, u Srbiji je procvetalo tržište vizaran usluga na ruskom jeziku.
BBC novinari pronašli su desetine oglasa na društvenim mrežama koje, uglavnom u zatvorenim grupama, objavljuju ljudi koji tvrde da su predstavnici turističkih agencija, taksisti i pojedinci koji pokušavaju da zarade.
Cena vožnje je između 2.000 i 3.500 dinara, a polasci su svakodnevni.
Pojedini oglašivači nude i više termina dnevno tokom vikenda.
Od februara, u Srbiju je stiglo nešto više od 12.000 Rusa, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić 26. septembra.
Međutim, krajem septembra ruski predsednik Vladimir Putin je naredio delimičnu mobilizaciju, što je pokrenulo novi talas emigracije.
Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila s kraja oktobra, broj ruskih državljana u Srbiji je mnogo veći.
„Više od 18.000 ljudi iz Ukrajine je prijavilo boravak u Srbiji od početka rata, dok je u istom periodu 104.000 ruskih državljana prijavilo boravak“, rekao je Radoš Đurić, direktor Centra za Juronjuz Srbija.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja BBC novinara o broju ruskih državljana koji borave u Srbiji, niti je dao procenu o udelu koji pribegava vizaranu.
BBC je pokušao da stupi u kontakt i sa ljudima koji nude usluge prevoza, ali niko nije pristao da govori.
Zašto neki stranci idu na vizaran?
Tridesetdvogodišnja Marina i tridesetšestogodišnji Viktor* iz Moskve žive u Srbiji od marta 2022. godine – ona u Beogradu, a on u Novom Sadu.
Međusobno se ne poznaju, ali dele isti problem – nemaju regulisan boravak u zemlji u koju su se doselili pre oko pola godine.
Državljani Rusije u Srbiji mogu da borave do 30 dana bez vize, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP).
„U Beogradu sam privremeno, ostala sam duže nego što sam planirala, ali nisam htela da se bavim regulisanjem papira pošto se definitivno selim dalje“, kaže Marina.
Viktor planira da ostane na duže staze, a ima i posao u jednoj srpskoj firmi.
Međutim, za sada radi na crno.
„Poslodavac trenutno nije spreman da mi pomogne da izvadim radnu i boravišnu dozvolu“, navodi.
Pošto nemaju regulisan boravak, Marina i Viktor već više od pola godine odlaze na vizaran u BiH.
„Ne brinem se, jer znam da to što radim nije nezakonito“, kaže Viktor.
Kočenov kaže da stranci nastoje da „smanje kontakt sa državnom birokratijom“ iz najrazličitijih razloga.
- Rusi koji rizikuju slobodu da bi protestovali zbog Putinove invazije
- Cena istine u Rusiji: Život u strahu ili zatvoru
I Marina i Viktor su do sada koristili usluge privatnih prevoznika.
„Putovanje traje oko dva sata u jednom pravcu“, kaže Marina.
Granicu su sami prelazili – pešaka, dok bi se prevoznik parkirao podalje od graničnog prelaza sa srpske strane.
Viktor, koji je putovao organizovanim kombi prevozom, kaže da se „niko nije ni pretvarao da zaista ide u Bosnu“.
Iz Srbije bi čitava grupa putnika prepešačila u BiH, a onda bi se odmah vratili nazad.
Osim usluga prevoznika, Marina je koristila i taksi, ili bi se sa prijateljima zaputila iznajmljenim automobilom.
U tim situacijama je, kaže, granicu prelazila vozilom.
„Ponekad su graničari ćaskali sa taksistom, ali nikada nije bilo problema“, dodaje.
Direktno su joj se obratili samo jednom, kada se preko granice zaputila sama sa prijateljicom.
„Policajac me je pitao da li volim Putina, nisam znala kako na to da reagujem, pa sam rekla da ipak neću odgovoriti i pustio me je“, odmahuje Marina rukom.
Dodaje i da je većina graničnih policajaca bila veoma ljubazna.
„Jednom kada sam ulazila u BiH, čak su mi na ruskom poželeli dobar dan“, priča.
Dolazak Rusa u Srbiju: „Šta da radim tamo, ni ne umem da pucam“
Kakva pravila važe za ruske državljane?
Ruski državljani turistički mogu da borave u Srbiji 30 dana.
Za putovanje u Evropsku uniju potrebna im je šengen viza.
Od početka rata u Ukrajini, pojedine evropske države uvele su dodatna ograničenja.
Finska, Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska zatvorile su granice za Ruse koji kao razlog dolaska navode turizam.
Nakon što je Putin objavio delimičnu mobilizaciju, evropska komesarka Ilva Johanson pozvala je na „pooštravanje kontrola na granicama EU“.
„Takav stav je izazvao podele u EU – Nemačka i dalje individualno razmatra slučajeve i vrata drži otvorenim za sve“, podseća Kočenov.
Zemlje za koje Rusima nisu potrebne vize, poput Srbije i Turske, zbog toga su mnogo popularnije destinacije.
Samo od početka oktobra, nakon što je u Rusiji objavljena delimična mobilizacija, u Srbiju je stiglo više od 45.000 ruskih državljana, rečeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za BIRN.
Šta kaže zakon u Srbiji?
Ulazak i boravak stranih državljana u Srbiji regulisan je Zakonom o strancima i Zakonom o graničnoj kontroli.
Prema Zakonu o strancima, granična policija dužna je da odbije ulazak stranca koji je već boravio u Republici Srbiji 90 od prethodnih 180 dana ukoliko nema vizu za duži boravak ili odobreni privremeni boravak, kaže Jelena Ilić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava.
„To znači da, kada iskoristi 90 dana u toku 180 dana, stranac mora da promeni osnov boravka i da se prijavi za vizu ili privremeni boravak“, objašnjava Ilić za BBC na srpskom.
Dodaje da Zakon o graničnoj kontroli predviđa da je policija „u obavezi da proveri da li je stranac prekoračio vreme odobrenog boravka“.
„Političko je pitanje da li će ljudi biti provereni, i koji su to ljudi“, smatra Kočenov.
Kočenov smatra da postupanje granične policije prema strancima ne bi trebalo da zavisi od pasoša putnika.
„Državljanstvo se dobija na rođenju, a ne prema zaslugama, i ne može biti osnov za diskvalifikaciju“, kaže stručnjak.
Podseća da je srž ideje ljudskih prava da svaki čovek dobije individualan tretman.
Dodaje da neke države u svetu tolerišu vizaran, a druge ne.
„Amerika računa svaki dan – ako prekoračite propisani rok, to kasnije može da vas diskvalifikuje kad se prijavljujete za vizu“, pojašnjava stručnjak.
Dodaje da politika EU varira u zavisnosti od državljanstva putnika.
„Britanci trenutno imaju gori tretman nego državljani drugih zapadnih demokratija, što je neka vrsta kazne zbog Bregzita“, ocenjuje.
Bregzit je odluka Velike Britanije da 2016. godine istupi iz EU.
Propisi u Srbiji ne odnose se samo na putnike, već i na prevoznike, kaže Ilić.
„Prevoznik može na granični prelaz dovesti samo stranca koji poseduje važeću putnu ili odobrenje boravka“, kaže.
Da li vizaran uvek uspeva?
Vizaranu pribegavaju i drugi strani državljani koji borave u Srbiji.
Prelazak granice im nekad uspeva, nekad ne, priča dvadesetdevetogodišnji Tunižanin Ahmed*, koji u Srbiji živi već tri godine.
Uz Indiju i Burundi, Tunis je na spisku država sa kojima bi Srbija uskoro mogla da ukine bezvizni režim, kako bi se smanjio priliv izbeglica i migranata iz ove tri zemlje u EU.
Ahmed se preselio u Srbiju 2019. godine, kako bi studirao na privatnom fakultetu.
„Tamo su mi rekli da ne mogu da mi pomognu sa prijavom za vizu, jer su privatna ustanova“, kaže Ahmed za BBC na srpskom.
U pasošu ima tri istekle dozvole za privremeni boravak, a vizaran koristi po potrebi.
„Situacija se menjala – nisam uvek mogao da sredim papire“, kaže.
- „Došli smo da ostanemo“: Zašto ruski IT stručnjaci otvaraju firme u Srbiji
- Od Burundija do Beograda u potrazi za boljim životom
- „Imali smo divan grad, ali ga više nema“: Kako izbeglice iz Ukrajine žive u Srbiji
- Mogu li žice i ograde na granicama da zaustave migracije
Kako bi regulisao boravak u Srbiji, registrovao je firmu kod Agencije za privredne registre, baš kao što to od februara rade i mnogi Rusi.
„Firma nije bila fiktivna, zaista mi je tu stizala zarada sa honorarnih poslova u industriji organizovanja događaja“, dodaje.
Međutim, tokom pandemije kovida je bankrotirao.
„Posao je presušio, ja sam zatvorio firmu i tako izgubio osnov boravka“, kaže.
Odlučio je da pokuša vizaran, baš kao što je to već radila njegova cimerka, Francuskinja.
Odleteo bi za Istanbul, pošto je Turska najbliža destinacija sa kojom Tunis ima bezvizni režim.
„Nekoliko puta je uspelo, ali sam na zimu 2021. godine ozbiljno nagrabusio“, priseća se.
Po sletanju iz Istanbula na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, na izlazu iz aviona zaustavila ga je granična policija.
Kaže da je u avionu bilo „nekoliko Tunižana i momak iz Gabona“.
„Pokazao sam ugovor za najam stana u Beogradu, dokaz da imam novac na računu u Srbiji, dokaz da studiram, kao i dokaz o stažiranju, jer sam tih meseci bio na praksi“, kaže.
Međutim, ništa od toga nije moglo da ubedi granične policajce koji su tvrdili da niko iz grupe „nema putno zdravstveno osiguranje“.
„Ja sam bio osiguran, ali kod sebe nisam imao papir da to dokažem“, tvrdi Ahmed.
Čitava grupa je privedena, oduzeti su im telefoni i laptopovi.
„Odveli su nas u jednu sobu sa metalnim krevetima, tamo su već bila dva momka iz Turske.
„Imali smo samo ćebad – toalet nije radio, nije bilo tuša, dobijali smo neki hleb koji je bio tvrd kao kamen, vodu smo dobijali, ali nije bilo čaša“.
Tako su proveli „pet ili šest dana“, čekajući deportaciju u Tursku.
„Pasoš mi je vraćen tek kada sam sleteo u Istanbul, tamo smo najnormalnije prešli granicu“, priseća se.
U Turskoj, Ahmed je čekao tri meseca, odnosno 180 dana, pre nego što je ponovo probao da uđe u Srbiju.
„Jedan prijatelj iz Beograda mi je napisao pozivno pismo, i uspeo sam da se vratim“, kaže.
Poslednji put je na vizaran išao u maju 2022. godine.
Tada je, kaže, zamalo odbijen.
„Zamolio sam ih da makar otvore i pogledaju pasoš – u njemu imam tri privremena boravka koja su istekla, u Srbiji sam već tri godine.
„Tako su me pustili, policajka mi se čak i osmehnula“, dodaje.
*Marina, Viktor i Ahmed nisu prava imena sagovornika. Njihova prava imena poznata su redakciji.
Istorijat neslaganja Ukrajine i Rusije
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
