Srbija i saobraćaj: Kako iz Zaječara doći do Sokobanje i zašto ne može autobusom

Ukoliko ste iz unutrašnjosti i želite da se autobusom odvezete do Beograda, uglavnom biste uspeli bez po muke, međutim ako ste iz Zrenjanina i hoćete do Guče na Sabor trubača, ili iz Majdanpeka na novosadski festival Egzit, ili i od Zaječara ka Sokobanji, bili biste u problemu.

Dalibor Isaković rođeni Zaječarac, nedavno se zaposlio kao šef kuhinje u jednom hotelu u susednoj Sokobanji.

Kada se zaželi roditelja, mora da sedne u automobil i da dotrajalim putevima preko Rtnja ili Knjaževca, prevali 80 kilometara do Zaječara ne bi li ih posetio.

Autobuska linija ne saobraća godinama, a druga vrsta prevoza ne postoji.

„A moji kad budu hteli da dođu da me posete, morao bih kolima da odem po njih, a ako se pokvare ili padne veliki sneg, onda nikako ne mogu da dođem do Zaječara“, objašnjava za BBC na srpskom četrdesetjednogodišnji kuvar Isaković.

• Železnice Srbije: Šta je obećano, a šta ostvareno na „brzim prugama Srbije“
• Autoputevi u Srbiji – radovanja i obećanja
• Zašto se gužva beogradski asfalt

Zašto je ovako?

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u pisanom odgovoru za BBC na srpskom navode da ako između „jedinica lokalne samouprave ne postoje uspostavljene linije međumesnog prevoza“, uzrok je obično „nepostojanje isplativosti prevozniku“.

„Ne postoji dovoljan broj putnika da bi se ostvarila zarada pružanjem usluge prevoza“, dodaju iz Ministarstva saobraćaja.

Ni na tamo, ni na ovamo

Sokobanja pripada zaječarskom upravom okrugu i njeni stanovnici većinu administrativnih procedura i obaveza koje ne mogu da završe u gradu, obavljaju u Zaječaru.

„Za bilo šta što treba da se odradi u opštini ili negde druge u Zaječaru, mi se organizujemo kolima.

„Imamo stalne potrebe da idemo tamo, kao na primer sanitarni pregled. Kada smo išli da ga obavimo, napunili smo pet automobila“, priča Dalibor Isković.

Kaže da bi im zbog toga makar jedan polazak dnevno u oba pravca olakšao muke.

Iz Sokobanje ka Zaječaru vode dva puta – preko Knjaževca i Rtnja, odnosno Boljevca.

Udaljenost je između 70 i 80 kilometara, zavisno od odabranog smera.

BBC na srpskom je kontaktirao kancelariju Republičkog zavoda za statistiku u Zaječaru, ali oni nisu imali podatke o tome koliko Zaječaraca radi u Sokobanji i obrnuto, kao ni za Bor.

Isaković se u Sokobanju preselio pre manje od dva meseca i u tom periodu je samo jednom išao kući.

Do Zaječara je vozio preko Knjaževca i trebalo mu je oko sat i trideset minuta.

• Koji su auto-putevi najneophodniji Srbiji
• Ni Miško više neće da vozi
• Vozač Ljuba oduševio Srbiju: „Nisam ja ništa posebno, samo sam… Normalan“

Pre više od 25 godina, tokom odrastanja i školovanja postojao je autobuski prevoz između dva grada.

Išao je jednom dnevno, ali isključivo tokom letnje sezone, priseća se.

Njegova baka ga je redovno koristila, jer je svake godine letovala u Sokobanji, inače drugoj najposećenijoj banji u Srbiji koja je ovog leta, prema pisanju medija, oborila dosadašnje rekorde, kada je samo u avgustu ugostila više od 29.000 turista.

Do ukidanja redovne sezonske linije je navodno došlo, kako su Isakoviću rekli iz sokobanjske autobuske stanice, pre nekoliko godina kada je putnike počeo da prevozi kombi koji je vozio ispred autobusa i „kupio“ ljude.

„Na kraju je, valjda, i taj što je preuzimao putnike odustao i sad nema ničega“, prepričava Isaković.

Iako ima automobil, smatra da bi uvođenje redovne autobuske linije „olakšalo život“ i njemu, i drugim građanima Sokobanje.

„Dok sam živeo u Nišu, moji su mogli vozom ili autobusom da mi pošalju torbu, sada je pošta jedina opcija“.

Dodaje da njegove koleginice, strane državljanke, takođe imaju problem kada treba da produže boravak i slično.

Takođe ga brine i zima koja dolazi, jer će tada moći da vozi samo kada bude suvo i bez snega.

Pogledajte video: Letite vozom

Koliko putnika, toliko autobusa

Za razliku od gradskog javnog prevoza o kojem odlučuju organi lokalne vlasti, međumesni prevoz uređuje Ministarstvo saobraćaja.

„Jednom godišnje se sprovodi postupak usaglašavanja predloženih redova vožnji, dok je sprovođenje postupka povereno Privrednoj komori Srbije“, kažu iz Ministarstva saobraćaja u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Domaći prevoznici tada podnose predloge reda vožnje, trase linija, celogodišnjeg ili sezonskog tipa prevoza, u skladu sa procenama o „potencijalu tržišta“, odnosno koliko ljudi putuje između određenih mesta.

Međugradski vid prevoza obavlja se u skladu sa potrebama tržišta i država ga ne subvencioniše, po čemu se razlikuje od gradskog koji najčešće jeste, dodaju iz Ministarstva.

Ako prevoznik utvrdi da će zaraditi od uspostavljanja određene linije i za to postoje zahtevi, moguće je njegovo ponovno uvođenje.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić objašnjava za BBC na srpskom da kada ne postoji veća zainteresovanost „ljudi bi dobili karte koje mogu da plate“ isključivo uz finansijsku pomoć iz budžeta.

„Ne može prevoznik da od cene karte nadoknadi sve troškove prevoza, jer bi onda ona bila vrlo skupa.

„Ako bi cena karte bila obračunata na osnovu stvarnih troškova, teško da bi se ljudi vozili bez obzira da im obezbediš taj prevoz“, kaže Vujanić.

Ipak, nemaju svi gradovi Srbije ovakav problem.

„Oko linije Beograd – Vrnjačka Banja se otimaju ko će da je uzme i ima dovoljno putnika da može da napuni autobus“, smatra Vujanić.

Dodaje da to nije slučaj na autobuskoj liniji Zaječar – Sokobanja.

„Relacije koje nisu u potpunosti atraktivne da mogu same sebe da izdržavaju, da napune vozilo, da ono ne ide prazno nego puno i da cena bude prihvatljiva, tu moraš da pomogneš sufinansiranjem onih zajednica koje su zainteresovane“, primećuje Vujanić.

Pogledajte video o hidrogenskim vozovima

„Sa presedanjima ti presedne put“

Direktna autobuska veza sa Novim Sadom postoji iz tri od osam opština Timočke krajine, među kojima nije Majdanpek.

Davor Stefanović, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, da bi stigao autobusom u rodni Majdanpek mora da presedne u Beogradu, putuje oko šest sati i plati više od 2.000 dinara za dve karte u jednom pravcu.

Zbog toga je od početka studiranja – oktobra 2019. godine, svega četiri puta išao kući.

„Kad jednom u tri meseca odlučim da se vratim u Majdanpek obično moram da izdvojim ceo dan za to.

„Ako imam časove tog dana, ne mogu da im prisustvujem, čak i kada su preko interneta. Taj dan jednostavno nije produktivan“, objašnjava dvadesetogodišnji Stefanović.

Do sada je kući putovao tokom praznika i ispitnih rokova, jer kaže da „ne vredi“ da ide vikendom pošto veći deo provede u putu.

„Ne isplati mi se da potrošim 4.000 dinara da bih manje od dva dana proveo u Majdanpeku, a ne bi ni bilo neko zadovoljstvo“, dodaje.

Pauza u Beogradu, do narednog autobusa, obično traje oko 45 minuta, ali mu se dešavalo da čeka i do dva sata.

„Jednom je naišao autobus koji se napunio na stanici, prepunio na Autokomandi, pa je mnogo putnika stajalo do Požarevca.

„Jedva smo disali i stvorila se izuzetno neprijatna atmosfera“, prisetio se.

• Treba držati socijalnu distancu i na drumovima
• Oči na drum: Ne možete da pišete poruku i vozite
• Zaklinjem se na… Bezbednost u saobraćaju

Srednju školu je takođe pohađao van rodnog mesta – u Zaječaru, koji je, za razliku od Sokobanje, sa Majdanpekom povezan prugom.

Iako je, kaže, postojala autobuska veza, putovao je vozom zbog jeftine đačke karte.

Međutim, tada je problem predstavljala udaljenost železničke stanice u Majdanpeku, koja se nalazi na više od 10 kilometara od grada.

Najpre su drugove i njega do stanice dovozili roditelji i prijatelji privatnim automobilima, dok se kasnije vozio taksijem, kada su prevoznici snizili cenu za pun automobil putnika.

Nove linije se ne naziru

Direktna autobuska veza između Novog Sada i Majdanpeka bi znatno olakšala put, smatra Stefanović.

Međutim, kaže da bi mu takav prevoz jedino odgovarao ukoliko bi cena karte bila jednaka ili približna sadašnjoj.

„Ako bi ta cena bila oko 2.000 kao što sada plaćam ili manja – da, značilo bi mi, ali ako bi bila mnogo veća, ne verujem da bi mi se isplatilo“, dodaje.

Ponovno uspostavljanje linije od Sokobanje do Zaječara se ni ne naslućuje, tako da će kuvar Dalibor Isaković još neko vreme biti prepušten sebi i kolima.

„Pitao sam i na stanici da li je možda u planu da se ponovo uvede autobus za Zaječar.

„Rekli su mi da niko ništa ne zna“, rekao je Dalibor.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]