Srbija i Severna Makedonija: Kako su se menjali odnosi dve države

Od sjaja do očaja – i nazad.

Odnosi državnih rukovodstava Srbije i Severne Makedonije mogli bi se na najjednostavniji način baš tako opisati.

„Iako smo imali kratko zahlađenje odnosa pre nekoliko godina, kao susedi smo našli zajednički jezik i sva otvorena pitanja rešavamo dijalogom i međusobnim poštovanjem“, kaže u pisanoj izjavi za BBC na srpskom predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Ono što Pendarovski opisuje kao „kratko zahlađenje odnosa“ delovalo je veoma uzavrelo – zvanični Beograd u avgustu 2017. godine povukao je celokupno osoblje ambasade iz Skoplja – ovakve poteze od potpunog prekida diplomatskih odnosa deli samo jedan korak.

• Stevo Pendarovski predsednik Severne Makedonije
• Ko su kandidati za predsednika Severne Makedonije
• Šta znači izbor Pendarovskog za predsednika Severne Makedonije

Zvaničnici u Srbiji su tada objašnjavali da su prinuđeni na takav potez zbog „ofanzivnog obaveštajnog delovanja Makedonije“.

Nešto više od dve godine kasnije, poseta Pendarovskog Beogradu i sastanak sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem samo je poslednji u nizu susreta visokih zvaničnika dve zemlje koji postaju sve učestaliji.

„Svaka zemlja u regionu ima puno unutrašnjih problema koji se uglavnom reflektuju na odnose sa komšijama“, opisuje uzroke ovih turbulencija novinar Nove Makedonije Dejan Srbinovski.

Ipak, on kaže da je poseta makedonskog predsednika još jedan dokaz da vlasti dve zemlje sada zajednički rade na vraćanju odnosa u pozitivnu fazu.

Tri godine od Ivanova do Pendarovskog

Stevo Pendarovski izabran je u maju 2019. godine za prvog predsednika Severne Makedonije. Novo ime je rezultat kompromisa sa Grčkom. Dve zemlje su decenijama bile u lošim odnosima sporeći se oko upotrebe imena Makedonija, a zvaničnici iz Atine su blokirali pridruživanje Severne Makedonije Evropskoj uniji.

Od posete prethodnog makedonskog predsednika Đorđa Ivanova Beogradu su prošle tačno tri godine. Iako se u međuvremenu mnogo toga na Balkanu promenilo, odnosi dve zemlje sada su ponovo na utabanoj stazi.

„Severna Makedonija i Srbija imaju odlične odnose u političkoj, bezbednosnoj i ekonomskoj sferi u kojima nemamo sporne tačke.

„Smatram da o bilateralnim pitanjima u kojima imamo različita gledišta treba da razgovaramo na konstruktivan način“, kaže Pendarovski za BBC na srpskom.

Skoplje i Beograd približila je i nedavna odluka Evropske komisije da ne otvori pregovore o članstvu Severne Makedonije u Evropskoj uniji, uprkos obećanju da će to učiniti posle dogovora oko promene imena sa Grčkom.

„Mi smo susedne zemlje, nekada smo bili deo zajedničke države, a evropske integracije su naš strateški cilj kojim se ostvaruje naša vizija za zajedničku budućnost“, ponavlja Pendarovski činjenicu da njegova zemlja nije odustala od evropskih integracija.

Ono što se takođe nije promenilo je da će i ovu posetu obeležiti razgovori o ekonomskoj saradnji – i Pendarovski sa sobom dovodi delegaciju privrednika.

Severna Makedonija je značajan trgovinski partner Beograda i osma je na listi zemalja u koje Srbija izvozi najviše robe.

Promena vlasti – promena klime

Tokom deset godina vlasti konzervativnog premijera iz redova stranke VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, menjale su se vlasti u Srbiji, ali dramatičnih momenata, poput onih iz 2017. godine, nije bilo.

Kriza iz oktobra 2008. godine, kada je Skoplje priznalo nezavisnost Kosova, završila se uskraćivanjem gostoprimstva makedonskom ambasadoru u Beogradu.

„Odnos dve zemlje je suštinski problematičan na političkom nivou jer je Makedonija od svog osamostaljenja uvek bila na strani svega što je protiv interesa Srbije i srpskog naroda“, kaže za BBC na srpskom Igor Stoilković, politički lider Srba iz Severne Makedonije.

Odnosi su bili manje-više skladni i po dolasku na vlast Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića, po političkoj orijentaciji stranke sličnoj partiji Nikole Gruevskog.

Ipak, stvari su počele da se menjaju posle političkih promena u Makedoniji na kojima je vlast Nikole Gruevskog smenjena posle nezadovoljstva građana koji su najpre demonstracijama, a onda i na izborima smenili vlast koja je optužena za korupciju, kriminal, pritiske na političke protivnike i medije.

Zbog ideološke srodnosti, a i političke bliskosti sa Gruevskim, zvanični Beograd nije bio oduševljen političkim usponom Zorana Zaeva i njegovog Socijaldemokratskog saveza Makedonije.

Kada su demonstranti VMRO-DPMNE u aprilu 2017. godine upali u zgradu makedonskog parlamenta nezadovoljni zbog dolazeće promene vlasti, prvu veliku diplomatsku pometnju izazvala je vest da je među njima bio i pripadnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i službenik srpske ambasade u Skoplju Goran Živaljević.

Iako je njegovo obrazloženje bilo da se tu zatekao jer je želeo da se uveri da li među demonstrantima ima srpskih državljana, vlasti Zorana Zaeva nimalo se nije dopalo to što se srpski obaveštajac našao među demonstrantima od kojih su neki fizički napali i povredili i samog Zaeva.

Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu

Nije mnogo pomoglo ni što je srpski šef diplomatije Ivica Dačić tada govorio da je među prisutnima bilo i diplomata velikih sila.

„Živaljević je obavljao svoj deo posla, ne može da vam smeta na osnovu novinskih napisa srpski predstavnik, a na osnovu drugih, da vam ne smetaju američki, nemački, francuski“, govorio je tada Dačić novinarima u Beogradu,

Pražnjenje ambasade kao najniža tačka

Kada su nove makedonske vlasti odlučile da podrže prijem Kosova u Unesko, zvanični Beograd upotrebio je snažan arsenal diplomatskih poruka.

Nakon što je novi premijer Zoran Zaev, koji je na dužnost stupio u maju 2017. godine, u prorežimskim tabloidima u Srbiji predstavljen kao neprijatelj Srbije, stvari su podignute na zvaničan nivo u nedelju, 20. avgusta 2017.

Te večeri, odlukom Ministarstva spoljnih poslova Ivice Dačića, celokupna ambasada Srbije povučena je iz Skoplja.

Ova snažna diplomatska poruka samo je korak do prekida diplomatskih odnosa, a primenjuje se isključivo u dubokim krizama u odnosima dve zemlje – često pred otvorene i neposredne sukobe.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je govorio da je osoblje povučeno zbog dokaza „o veoma ofanzivnom obaveštajnom delovanju protiv organa i institucija Srbije“.

Iz Skoplja nisu stizale oštrije reakcije na ovakvu odluku Beograda.

„Nova vlada Republike Makedonije je snažno predana i preduzima intenzivne mere u cilju rešavanja problema, a ne stvaranja, u cilju promovisanja saradnje i partnerstva sa Republikom Srbijom i drugim zemljama u regionu“, navelo je tada zvanično Skoplje u svojoj reakciji.

Iako je već tokom narednih dana deo osoblja vraćen u ambasadu, a ambasadorka Dušanka Divjak Tomić posle konsultacija u Beogradu ponovo vraćena na svoje radno mesto, snažna mrlja ostala je na odnosima dve zemlje.

Granice kao simbol odnosa

U čak tri navrata, granice su obojile odnose Srbije i Severne Makedonije u poslednjih godinu dana.

Najpre je u novembru 2018. godine bivši makedonski premijer Nikola Gruevski preko Srbije prebegao u Mađarsku, gde je postao politički azilant.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjavao je da Srbija nije imala osnova da zaustavi Gruevskog jer za njim nije bila raspisana međunarodna poternica.

I kada se očekivalo da ovaj slučaj granica ponovo uzburka odnose, pažnja se preselila na granični prelaz Preševo – Tabanovce.

U avgustu 2019. godine kontrole dve države na ovom prelazu su objedinjene, a novi režim zajednički su pokrenuli makedonski premijer Zoran Zaev i srpska premijerka Ana Brnabić.

Ko na Balkanu ne želi „Mali Šengen“

Konačno, granice su postala tema i u projektu „Malog Šengena“ koji su pokrenuli srpski predsednik, makedonski premijer i albanski premijer Edi Rama.

Srdačni susret u Novom Sadu, večernja neformalna šetnja gradom, pa sličan susret na Ohridu pokazali su da su odnosi Beograda i Skoplja sada u drugačijoj fazi.

„Narodi – najbliži i najbolji prijatelji“

Kada se politika stavi na stranu, Srbi i Makedonci nemaju o čemu da brinu, smatra to lider srpske manjine u susednoj državi.

„Odnos dvaju naroda su, zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji zajedničkog života, fenomenalni.

U svim anketama u obe zemlje, narodi se doživljavaju kao najbliži i najbolji prijatelji – na to možemo da budemo ponosni“, kaže predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković.

On kaže da, na političkom nivou, Srbi u susednoj državi polako popravljaju odnos sa vladom Zorana Zaeva, ali dodaje i da je pitanje promene imena duboko podelilo makedonsko društvo – što nikako ne prija manjinskim zajednicama.

„Deo Makedonaca smatra da im nešto oduzimate, a drugi deo Makedonaca smatra da smo svi Severnomakedonci i da nismo ništa posebno.

Bez pomoći EU i OEBS-a nećemo moći dugo da opstanemo kao nosioci duha srpske zajednice u Severnoj Makedoniji.“

Izvan politike, jedno pitanje nastaviće da opterećuje odnose dve zemlje, doduše manje nego u nedavnoj prošlosti.

„Jedini problem koji preostaje je pitanje autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve, koju Srpska pravoslavna crkva ne priznaje.

Ovaj spor traje od 1963. godine, ali i pored toga, Severna Makedonija u narednom periodu neće dozvoliti nikakve tenzije sa susedima, za šta konstantno dobija podršku od partnera iz EU i NATO-a“, zaključuje novinar Dejan Srbinovski.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]