Srbija i tehnologija: Da li je budućnost IT sektora u radu za strane kompanije ili u originalnim proizvodima

Za sedam godina rada u sektoru informacionih tehnologija u Srbiji, 34-godišnji Darko Pavlović prošao je kroz pet različitih kompanija.

Tri su razvijale originalne proizvode, dok preostale dve posluju po modelu autsorsinga, odnosno njihovi zaposleni obavljaju projekte ili zadatke za druge firme koje ih unajmljuju.

U firmama sa originalnim proizvodom je „pritisak manji, a rokovi dosta fleksibilniji“, dok radnici u autsors kompanijama potpuno određuju radno vreme i ukupnu dužinu rada na projektu prema potrebama klijenata, objašnjava on.

„Kada radiš u firmi sa sopstvenim proizvodom, uglavnom uvek je isti projekat, specijalizuješ se za jednu stvar i u njoj ćeš postati dobar, a u autsorsingu stalno imaš nove projekte, učiš nove stvari i upoznaješ druge ljude.“

• „Danas zaposleni biraju poslodavce, nekada je bilo obrnuto“: Ko najlakše pronalazi posao u Srbiji
• Kriza u IT sektoru: Ko je pogođen u Srbiji, za koga nema brige i gde je izlaz
• „Mi nismo bogovi, mi smo programeri”

Autsorsing kompanije su one koje „iznajmljuju“ zaposlene drugim firmama kako bi razvijali softverska rešenja za klijente, pa takva preduzeća nisu vlasnici proizvoda i kodova koje njihovi radnici izrađuju za klijente, objašnjava Mihailo Paunović, stručnjak za ekonomiku inovacija, za BBC na srpskom.

„One zarađuju na razlici u ceni koju plaćaju zaposlenima i ceni koju naplate za iznajmljivanje radnika drugim firmama.

„Proizvodne kompanije su inovativne, njihovi vlasnici su našli tržišnu nišu, spoznali da mogu da reše neki problem i razvili proizvod koji to omogućava“, priča naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka (IEN).

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji ima 5.811 aktivnih kompanija koje posluju u oblasti informacionih tehnologija.

APR, kao ni Republički zavod za statistiku (RZS) i kabinet premijerke Srbije Ane Brnabić, sa kojim je BBC na srpskom takođe kontaktirao, ne raspolažu zvaničnim podacima o broju kompanija sa originalnim proizvodima i onih koje posluju po modelu autsorsinga.

Iako nema zvaničnih podataka o udelima ova dva modela u srpskom IT sektoru, u njemu „definitivno posluje više autsorsing kompanija nego onih sa proizvodom“, dodaje Paunović.

„Osnivači firmi sa proizvodom moraju da budu kreativni, da imaju originalne ideje i snose veći rizik od neuspeha, što je mnogo teže nego iznajmljivanje ljudi drugima za rešavanje njihovih konkretnih problema“, pojašnjava on.

‘Iznajmljivanje’ radne snage i gotov proizvod

Jedna od kompanija koja u Srbiji razvija originalne proizvode u sferi informacionih tehnologija je Vebelinks, koja proizvodi igre i aplikacije za pametne telefone.

Osnovana je u Nišu pre 12 godina, a njeni proizvodi od ideje do isporuke stvaraju se u Srbiji.

„Pre svega, izbegavamo zavisnost od malog broja ili jednog velikog klijenta – umesto toga imamo milione krajnjih korisnika, sa kojima direktno radimo“, kaže Ivan Dimitrijević, šef marketinga niške firme, za BBC na srpskom.

Ta činjenica može da predstavlja i izazov.

„Pravimo proizvode ovde u Srbiji za tržište i igrače koji su jako daleko i fizički i kulturološki, pa je potrebno učiniti mnogo da se te distance razumeju i savladaju“, dodaje Dimitrijević.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Put kroz sektor informacionih tehnologija već 16 godina krči i Bojan Zrnić, 41-godišnji inženjer i programer iz Novog Sada.

Pre 12 godina je sa partnerom osnovao kompaniju IT Endžin, koja posluje po modelu autsorsinga.

„I partner i ja smo inženjeri, odnosno programeri, pronašli smo klijenta i počeli smo da radimo za njega, a kasnije smo došli i do gomile drugih.

„Danas imamo 50 zaposlenih i klijente širom sveta, najviše u Evropi“, počinje Zrnić priču za BBC na srpskom.

Zadatak njegove firme je, kako kaže, da uslužno izrađuje računarske softvere za druge kompanije.

„Finansije kod proizvodnih firmi stižu od korisnika ili investitora, a kod autsorsing kompanija direktno od klijenta, odnosno druge firme koja vas unajmljuje za taj projekat.

„Najveća vrednost autsorsing firmi su ljudi, a kod proizvodnih je to proizvod“, pojašnjava on.

• Pametni staklenik: Srpski inženjeri pronašli način da se povrće gaji iz fotelje
• Programeri najtraženija struka u Srbiji
• Srpska IT firma postala deo jedne od najvećih gejming kompanija na svetu

Između rizika i nagrade

One koji se odluče za samostalni put sopstvenog proizvoda čeka veći rizik na tržištu, ali i nagrada može da bude daleko izdašnija.

„Mnogo je teže voditi proizvodnu firmu jer je lakše naći projekat i uraditi ga, nego da pronađete korisnike za vaš proizvod ili platformu, kao i da dođete do investitora, pogotovo kada ste na početku.

„Nagrada i eventualna zarada sa sopstvenim proizvodom je veća, ali je početak daleko teži i mnogo je manja šansa da uspete u tom modelu nego u autsorsingu“, smatra Zrnić.

Za kompanije u autsorsingu, najveći deo posla je gotov kada pronađu klijente i za njega urade projekat, dok je za produktne firme to „tek pola posla“, kaže Ivan Dimitrijević iz firme Vebelinks.

Ekonomista Mihailo Paunović objašnjava da poslovanje u autsorsingu neretko pruža veću sigurnost preduzetnicima iz Srbije, dok rad na originalnom proizvodu ume da bude rezervni plan, makar u početku.

„Najčešće se dešava da ljudi u IT sektoru stiču iskustvo radeći za druge, zarađuju i istovremeno razmišljaju o sopstvenom proizvodu – imaju izvor prihoda, a sami ili sa kolegama mogu paralelno da razvijaju proizvod“, pojašnjava.

Mnogi stručnjaci iz Srbije su prošli baš tim putem.

„To su baš one priče kod kojih je posao kretao ‘iz garaže’, a dobar primer za to je i Nordeus, jedna od najuspešnijih srpskih kompanija“, navodi Marko Vučetić iz platforme Hello World.

• Od četa sa lekarima, do „zdravstvenog Bukinga“: Kako je telemedicina stigla na Balkan
• Ljudi prelaze na veštačku inteligenciju da bi naučili jezike
• Od Vukove azbuke do Majkrobit uređaja

Estonski primer: Putokaz razvoja IT industrije

Iako ima samo 1,3 miliona stanovnika i ne spada u vodeće ekonomske sile Evrope, Estonija, baltička zemlja i bivša sovjetska republika, izgradila je jedan od najuspešnijih IT sektora na ovom kontinentu.

Vlada ove zemlje usvojila je 2021. godine Digitalnu agendu 2030, koja predviđa državna ulaganja od 1,2 milijarde evra tokom ove decenije i ima za cilj školovanje novih kadrova u IT industriji, dodatno usavršavanje postojećih, ulaganje u istraživanje i razvoj u polju tehnologije i stoodstotnu prisutnost odraslih na internetu do 2030.

Javni sektor je potpuno digitalizovan, pa se birokratske i poreske obaveze, kao i poslovne transakcije, obavljaju uglavnom putem interneta.

Oko pet odsto radne snage u Estoniji zaposleno je u IT sektoru, koji učestvuje u stvaranju ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa sedam odsto, pokazuju zvanični podaci.

Sa fakulteta u toj zemlji godišnje izađe više od 1.000 stručnjaka za kompjuterske nauke, a u IT sektoru ih je zaposleno oko 30.000, navodi se u vladinom izveštaju.

U toj zemlji posluje više od 1.500 startapa, novoformiranih kompanija sa sopstvenim proizvodom, a godišnja ulaganja u te firme prevazišla su milijardu dolara 2022. godine, pokazuju podaci sajta Startap Estonija.

Neke od najuspešnijih su Skajp, aplikacija za video komunikaciju na internetu, i Bolt, aplikacija za transport i logistiku, koje se koriste širom sveta.

Te dve kompanije među 10 estonskih jednoroga, kako se nazivaju privatne kompanije koje dostignu vrednost veću od milijarde dolara, a ovaj izraz se u IT industriji najčešće upotrebljava za firme sa inovativnim proizvodima koji dovode do promena na tehnološkom tržištu.

Veliki značaj za ovaj privredni sektor imaju kompanije koje putem autsorsinga rade za tehnološke firme iz 130 zemalja sveta, među kojima su Amerika, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Australija i druge, navodi se na internet sajtu Mobiluniti.

Prema predviđanjima Statiste, nemačke kompanije za prikupljanje i tumačenje ekonomskih podataka, tokom 2023. godine investicije stranih kompanija u autsorsing firme u Estoniji premašiće 83 miliona dolara ove godine, a do 2028. biće gotovo udvostručene i dostići će 148,9 miliona dolara.

Industrija video igara orijentisana ka domaćem proizvodu

Dok u celokupnom IT sektoru nema zvaničnih podataka o raspodeli tržišta između autsorsinga i proizvodno orijentisanih preduzetnika, u srpskoj industriji video igara, koja je deo ovog sektora, podaci se beleže već pet godina.

Srpska gejming asocijacija (SGA) u godišnjem izveštaju ove godine objavila je da 60 odsto njenih članova stvara igre i druge proizvode, koji su „od nule osmišljeni i proizvedeni u Srbiji“, kaže Kristina Janković, izvršna menadžerka asocijacije, za BBC na srpskom.

„Preostalih 40 odsto se dele na one koje pružaju usluge i one koje su autsorsing firme, a samo osam odsto naših članova je u čistom autsorsingu – oni prave muziku, animacije ili trejlere za strane igre“, ističe.

Postoje i slučajevi da domaći proizvođači igara deo posla poveravaju drugim preduzećima, ali i tada se sve sprovodi na domaćem terenu, ukazuje izvršna menadžerka SGA.

• Ženska snaga u svetu video igara u Srbiji
• Kako igrice mogu da pomognu deci
• To su pravi šampioni – gejmeri svetske klase koji drže džojstik u ustima

Život u doba krize: Proizvod garantuje veću stabilnost

Globalna kriza u sektoru informacionih tehnologija početkom ove godine prelila se i na Srbiju, a domaće kompanije nisu se jednako uspešno snašle u tom periodu.

Na autsorsing kompanije ona „malo više utiče“, jer inostrani partneri mogu da odluče da deo posla, koji su prethodno delegirali njima, sada obavljaju sami, napominje Marko Vučetić.

„U težim trenucima poput ovog, bolje se snalaze produkt kompanije, jer imaju proizvod od kojeg kontinuirano zarađuju.

„Kada dođe do krize, prirodno je da imaju možda manji priliv novca od proizvoda, ali ipak postoji konstantan dohodak i imaju više vremena da unapređuju proizvod, pa kada se tržište stabilizuje, dobijaju priliku da ga prilagode tržištu i od njega još zarade“, opisuje ovaj stručnjak.

Ivan Dimitrijević iz kompanije Vebelinks kaže da tokom kriznih trenutaka u produktnim firmama, poput njegove, stvaranje, plasiranje i uspeh proizvoda „zavisi od vas samih“, daleko više nego što je to slučaj u autsorsingu.

„Kada vlada opšta kriza, to se odslikava na celu privredu i građane, tako da i autsors i produkt kompanije bivaju pogođene, ali ste u poziciji da se bolje prilagodite kada pravite svoj proizvod.

„On je namenjen brojnim klijentima na raznovrsnim lokacijama, pa ste time manje zavisni od uspeha jednog većeg individualnog klijenta ili nekoliko manjih, a dalji razvoj vaših proizvoda je u vašim rukama“, opisuje on.

Više o krizi u srpskom IT sektoru pročitajte ovde.

O budućnosti

Ni posle 16 godina rada sa stranim klijentima, a četiri manje u svojstvu vlasnika firme sa tim modelom, Bojan Zrnić ne planira da odustane.

Smatra i da izraz autsorsingviše nije prikladan za srpsko tržište, jer on predstavlja premeštanje projekata u zemlje gde je radna snaga značajno jeftinija, što je u Srbiji sve manje slučaj.

„Ovo sada je pre sorsing, jer strane kompanije dodeljuju projekte nama u Srbiji zato što ne mogu da nađu dovoljno stručnjaka kod kuće, a ne zbog cene radne snage“, objašnjava on.

Ipak, sa kolegama priprema i originalni projekat, pa će ta novosadska kompanija uskoro imati iskustva i u proizvodno orijentisanom poslovanju.

Taj put naziva „dobitnom i najsigurnijom kombinacijom“.

„Čak i ako proizvod ne uspe, imate rezervnu varijantu sa kojom možete da nastavite da radite.

„To ne mora da znači da će ta strategija biti najuspešnija, ali vam daje priliku da iskoristite prednosti, a sakrijete mane oba modela“, kaže Zarić.

Dok ocenjuje da bi bilo „idealno“ da u Srbiji sve IT kompanije imaju originalne proizvode finansirane domaćim investicijama, ističe da to nije realno.

„Ni Amerika nema samo proizvodnu scenu, već veći deo čine uslužne kompanije – to nije tipičan autsorsing, ali one rade uslužni softver za veće firme“, priča 41-godišnji inženjer.

I Marko Vučetić, stručnjak iz platforme Hello World, zalaže se za „ravnotežu“ između dva modela.

„Trenutno je najbitnije da se uveća broj startapa, kojih je oko 500 u ovom trenutku i potreban nam je dvostruko veći broj njih.

„Trebalo bi da gradimo kompanije sa sopstvenim proizvodom, jer je ova kriza pokazala da smo tako stabilniji i sigurniji, ali je autsorsing jako važan deo industrije i tako će ostati“, smatra Vučetić.

Ali, za veću orijentaciju ka originalnim proizvodima Srbiji nisu potrebne samo investicije i programeri, ukazuje Zarić.

„Ono što fali našem IT sektoru su ljudi u marketingu i prodaji koji bi taj proizvod znali da plasiraju i naplate, što je često i mnogo bitnije od samog proizvoda.

„Možemo da napravimo najbolji bicikl, ali ako ne umemo da ga prodamo, on će ostati u našem magacinu“, zaključuje ovaj stručnjak.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]