Srbija i visoko obrazovanje: Zašto malo đaka želi da studira za nastavnika matematike i srpskog

Srbija bi mogla biti zemlja programera i psihologa, ali đake neće imati ko da uči osnovnim predmetima – srpskom jeziku i matematici.

Statistike sa ovogodišnjih prijemnih ispita pokazuju da se na upis na Filološki fakultet, gde se, između ostalog, obrazuju nastavnici srpskog jezika i književnosti, prijavilo svega 50 kandidata, na smeru koji prima dvostruko više brucoša.

Na Matematičkom fakultetu, na smeru koji školuje profesore matematike i računarstva, prijavilo se samo osam kandidata.

„Deca neće da studiraju državni fakultet na kom znaju da će morati zaista da uče, a kada ga završe, dobiće papir sa kojim će moći da se slikaju“, objašnjava za BBC Aleksandar Milanović, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Od kada je 2014. stupila na snagu Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, Milanović dodaje da su na fakultetu „svesni da najbolji studenti sa generacije nikada neće da moći da se zaposle u školi.“

„Dobar deo mojih studenata radi po kol centrima“, kaže on za BBC.

Jedna od njih je i Ana Jovanović, koja je završila Filološki fakultet pre tri godine i nikako ne može da nađe posao u struci.

„Uvek sam sanjala da obrazujem decu i ulažem u neke mlade nade“, kaže Ana za BBC.

„Ali, za tri godine, nisam videla ni jedan poziv za posao nastavnika, što je jako demorališuće. Planiram da se prekvalifikujem i tražim posao tamo gde ga ima.“

• Ko je čovek koji je u Srbiju doneo besplatne udžbenike
• Može li se položiti matura bez privatnih časova
• „Zašto pišem seminarske radove za novac“

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prema dostavljenim podacima BBC-ju sa kraja 2021. godine, bio je 551 nezaposleni profesor srpskog jezika i književnosti, od čega su čak 502 žene.

„Kada deca biraju fakultete, presudna su im lična interesovanja, ali i razmišljanje o tome sa kojom bi profesijom imali što bolju budućnost“, kaže psihološkinja Dragana Sotirović iz Centra za procene i razvoj Simeks.

Sotirović sprovodi profesionalne orijentacije – skup testova i razgovora sa stručnjakom kako bi se đaci što uspešnije odlučili za odabir fakulteta, na osnovu vlastitih interesovanja i sposobnosti.

„Čak i oni koji bi želeli da postanu nastavnici, često odustaju jer osećaju da to nije cenjena profesija u društvu“, dodaje ona za BBC.

Da li se isplati biti nastavnik srpskog jezika?

Smer srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, kojem je prevashodno cilj da obrazuje profil nastavnika u osnovnim i srednjim školama, već 15 godina okuplja manje studenata nego ranije, kaže profesor Milanović.

„Broj studenata koji žele da budu nastavnici se nije smanjio ove ili prošle godine, već je to jedna tendencija koja traje već deceniju i po“, kaže on.

„Tako je i na drugim nastavničkim fakultetima u zemlji, poput Učiteljskog, Matematičkog i ostalih.“

Glavni razlog za osetno manje interesovanje Milanović, koji je tri godine radio kao nastavnik u gimnaziji, vidi u tome što društvo „ne ceni nastavnike, ni finansijski ni suštinski“.

Uredba o zabrani zapošljavanja, koja je 2014. godine stupila na snagu kao deo vladinih mera za štednju, podrazumeva da se u javnom sektoru ne otvaraju nova radna mesta.

„Uredba je zatrla nastavnički posao u Srbiji“, dodaje upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu.

Čak i ako neko od nastavnika ode u penziju, na njegovo mesto će doći nastavnik koji je proglašen za tehnološki višak na prethodnom radnom mestu, a opcija novih konkursa ne postoji.

To praktično znači, objašnjava Milanović, da ako se slučajno otvori pozicija nastavnika u Filološkoj gimnaziji u Beogradu – elitnoj ustanovi za đake koji žele da se bave jezicima – škola neće pozvati, kao ranije, Filološki fakultet i tražiti da im pošalju biografije pet najboljih diplomiranih nastavnika srpskog jezika.

„Ne, posao će pripasti nekom nastavniku koji je proglašen za tehnološkog viška“, dodaje on.

„Možda je on i sjajan predavač, ali možda i nije. Sistem ne dozvoljava da se to proveri.“

• Može li se položiti matura bez privatnih časova
• Zaostavština Velike škole u Srbiji – „motor razvoja države i društva“
• Ovi učitelji đake obrazuju, ali ih i voze u školu i sa njima igraju fudbal

Profesori i asistenti na Filološkom fakultetu pokušavaju đake da privole poslu nastavnika, obilazeći škole po zemlji i organizujući prezentacije kako bi ih upoznali sa tom strukom.

„Oni se ujutru na prezentaciji oduševe, ali uveče odu na portale za zapošljavanje i vide da od toga nema ništa“, kaže Milanović.

Početna plata zaposlenih nastavnika iznosi 66.000 dinara i to posle poslednjeg povećanja od 4.343 dinara, početkom 2022. godine.

I sa 19 godina, većina onih koji upisuju fakultet svesni su da je jako teško živeti u Srbiji sa ovom platom, kaže psihološkinja Sotirović.

„Deca razmišljaju u čemu bi bili dobri, ali se i konsultuju sa roditeljima“, dodaje ona.

Nastavnički posao je, dodaje ona, „za većinu njih okarakterisan kao profesija koja nema budućnost u zemlji“.

Ko će IT-jevce učiti matematiku?

Dok je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) veliki broj nastavnika srpskog jezika, na birou rada gotovo da nema nastavnika matematike.

Tako je tokom 2021. godine bilo svega sedam nezaposlenih nastavnika koji su kvalifikovani da predaju matematiku, pokazuju podaci NZS.

„Problem sa studentima matematike je što se oni gotovo isključivo okreću informacionim tehnologijama“, kaže Marko Vučetić sa sajta Startuj.

Portal Startuj nastao je kao deo projekta Infostuda, najvećeg privatnog portala za konkurse za zapošljavanje u Srbiji.

„Deci je, pokazuju naša istraživanja, pre 20 godina bilo zanimljivo da budu profesori matematike“, dodaje Vučetić.

Ipak, u ovoj jednačini iznos plate igra važnu ulogu.

„Nastavnici danas zarađuju najviše 70.000 dinara mesečno, a matematičari koji rade u IT sektoru 1.500 do 5.000 evra za jedan mesec. Tu se krije razlika“, kaže Vučetić.

Čak i oni koji imaju diplomu nastavnika matematike se, objašnjava on, brzo prekvalifikuju i okreću sektoru od koga mogu mnogo bolje da žive.

„Zato na konkursima i ne pišu da imaju diplomu nastavnika matematike, već traže posao u drugoj oblasti“, kaže Vučetić.

• Matematička gimnazija – škola za svetske šampione znanja
• Šta je matematika: Između brojeva i stvarnosti
• Kuća mudrosti – mesto nastanka savremene matematike

Dodatan problem, kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje, jeste i odnos prema nastavnicima u Srbiji.

„Često čitamo i čujemo o velikim poteškoćama u radu nastavnika u školi – o događajima na koje, i pored stručnosti, ličnih kvaliteta i motivisanosti za rad sa mladima, ne mogu uvek reagovati na pravi način, a i da ujedno održe nepromenjen kvalitet nastave“, dodaje se u pisanom odgovoru iz NSZ.

Psihološkinja Sotirović kaže da su „deca godinama primećivala kako se prema nastavnicima ophode roditelji, pa i njihovi drugovi u školi“.

„Nastavnički posao nije nimalo lak“, kaže ona.

„Nastavnici su stalno pod pritiskom, da povećaju ocenu, prete im i deca i roditelji, a mladi ljudi vide da su oni za to vreme bez ozbiljnije zaštite.“

Novi posao

Ana već dve godine radi u kol centru jedne strane firme, a iako joj se plata u međuvremenu povećala, kaže da planira da počne da se bavi kadrovskom politikom i ljudskim resursima.

„Dosta stvari koje su bitne za ljudske resurse (HR), za komunikaciju sa ljudima, mi smo već učili na Filološkom fakultetu“, kaže ona.

„Znam da su plate mnogo bolje, a i to je sve cenjenija profesija.“

I dalje sanja o tome da obrazuje mlade, ali, pomalo ironično, kaže da se nada da će možda „uspeti da edukuje u veštinama komunikacije neke odrasle u korporacijama“.

Većina studenata srpskog jezika, dodaje profesor Milanović, okreće se poslovima u velikim firmama i zato što ne mogu da nađu radno mesto u drugim strukama za koje su takođe kvalifikovani.

„Neko ko je završio srpski jezik i književnost može da radi i kao lektor“, dodaje on.

„Ali, medijske i izdavačke kuće nemaju obavezu da zapošljavaju lektore i ovaj posao rade prevodioci i novinari. A to je često kulturološki i jezički užas.“

Matematika može biti i jako zabavna:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]