Na trpezarijskom stolu hrpa papira, izveštaji od lekara, snimci sa magnetne rezonance umotani i spakovani u kesu.

Seća se svega, ali priča brzo, kao da se plaši da nešto ne izostavi.

„Bila je 2019. i napunila sam 53 godine kada su mi otkrili karcinom dojke.

„I dalje sam u fazi aktivnog lečenja, jer je tumor hormonski zavisan i pijem lek“, govori Vesna Miletić iz Vranja, grada na jugu Srbije, za BBC na srpskom.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, rak dojke je najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena u Srbiji.

Najčešće se otkriva u odmakloj fazi bolesti.

„Cilj je da se rak otkrije u početnoj fazi, jer je stepen izlečenja tada i do 95 odsto.

„Preventivne preglede treba obavezno raditi jednom godišnje, a važno je i odazvati se na skrining program koji država sprovodi za žene od 50 do 69 godina, kada se mamografija obavlja jednom u dve do tri godine“, priča dr Milan Žegarac, onkološki hirurg i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

• Svetski dan borbe protiv raka: Aplikacija koja pomaže pacijentima
• Reproduktivno zdravlje u Srbiji: Rak ne mora da bude prepreka za roditeljstvo
• Da li je zaslađivač aspartam mogući uzročnik raka

Ipak, izveštaj Državne revizorske institucije pokazao je da organizovanim skriningom karcinoma dojke nije obuhvaćeno 75 odsto ciljane populacije.

Razlozi su nađeni u nedostatku opreme, manjku kadra, propustima u organizaciji rada, ali i pandemiji korona virusa.

Izveštaj DRI ukazuje da, u periodu 2017-2022. godine, organizovani skrining nije sprovelo čak tri četvrtine domova zdravlja u Srbiji.

Iz Ministarstva zdravlja BBC na srpskom nije dobio komentar na izveštaj DRI.

Skrining podrazumeva pregled zdravih žena, bez simptoma i znakova bolesti kojim se mogu otkriti rane promene u tkivu dojke, kada je efikasno lečenje moguće.

Podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“ pokazuju da se u Srbiji godišnje u proseku registruje 4.529 žena novoobolelih od raka dojke.

Prosečno, od ove maligne bolesti godišnje umre 1.730 žena, kažu u „Batutu“ za BBC na srpskom.

Nema lekara, a ni opreme

Državna revizorka Natalija Paušić, naglasila je da u domovima zdravlja nisu bili obezbeđeni potrebni kapaciteti za sprovođenje Nacionalnog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke.

„Organizovani skrining u posmatranom periodu nije se sprovodio ravnomerno na teritoriji Srbije, a domovi zdravlja obuhvatili su na godišnjem nivou mamografskim snimanjem do deset odsto žena ciljne populacije“, objasnila je Paušić.

Uz lekare, nedostaje i oprema potrebna za efikasno sprovođenje skrininga i uključivanje novih zdravstvenih ustanova, navodi DRI.

„Dodatni problem predstavlja i činjenica da, iako su pojedine zdravstvene ustanove zvanično uključene u organizovani skrining, zbog kvara mamografa, nisu ga obavljale“, piše u izveštaju DRI.

Tokom pandemije virusa korona, mobilni mamografi su se pokazali mnogo efikasnijim, ali nisu bili pravilno raspoređeni po gradovima, zameraju revizori.

„Država je odvojila velika sredstva za skrining na karcinom dojke, ali ona nisu iskorišćena.

„Moramo da imamo bolju organizaciju“, govori doktor Žegarac.

Objašnjava da su od kolega iz Francuske čuli da je kod njih odziv žena oko 50 procenata, ali da ni time nisu zadovoljni, dok se u Sloveniji se odazove 80 odsto žena.

„Mamografija je zlatni standard za pregled dojki i retko kad se radi magnetna rezonanca, pre ultrazvuka i mamografa“, objšanjava Žegarac.

Od 2013. do 2022. ukupno je pozvano 913.974 i pregledano 411.146 žena u okviru Nacionalnog programa organizovanog skrininga raka dojke, navode u „Batutu“ za BBC na srpskom.

Otkriven je 1.201 karcinom dojke.

Novi ciklus pregleda je u toku, trajaće do kraja ove godine i do sada je pregledano 39.401 žena i otkriveno je 79 karcinoma dojke, podaci su „Batuta“.

Dvostruka borba heroine iz Vranja

„Ako je do prevencije, uradila sam zaista sve.

„Bila sam oprezna jer mi je i 2011. otkriven karcionom debelog creva i već sam prošla kroz lečenje“, priča Vesna.

Karcinom dojke joj je otkriven na vreme, a lečenje i dalje traje.

Šok, stres, prilagođavanje i onda borba, ovim redosledom Vesna opisuje bolest.

„Sećam se da sam potpuno rasterećena otišla na pregled kada su mi rekli da su nešto pronašli i to je bilo kao da sam lupila glavom o zid“, kaže Vesna.

Znala je šta je čeka, „od hemoterapije do zračenja“.

„Opala mi je kosa, odstranili su mi dojku i sve to nekako prođe, ali ožiljci koji ostaju su zaista veliki“.

Vesni su prvo ugradili implant. medicinski uređaj koji zamenjuje prirodnu dojku ili je koriguje, a onda, u sred pandemije, rana se otvorila i morala je ponovo u bolnicu.

„Gledala sam implant svojim očima i, dok me nisu primili u bolnicu da to srede, sama sam morala da previjam ranu.

„Posle operacije počela je hemoterapija koju nisam mogla da izdržim, a u isto vreme kreće i uzimanje hormona“, seća se Vesna.

Najveća podrška bila je – sama sebi.

„Prijatelji i rodbina dođu u posetu i odu, jer i oni imaju svoj život.

„Bolest sam shvatila kao opomenu da nešto što sam radila nije valjalo“, kaže Vesna.

Kako je bolest naučila da kaže ‘ne’

Bilo je tmurno oktobarsko jutro 2018. u Švedskoj, a teški olovni oblaci nadvili su se nad gradom.

Nadvili su se i nad sudbinom tada tridesetdvogodišnje Suzane Iveljić, rodom iz Banja Luke, grada u Bosni i Hercegovini.

„Ceo svet mi se okrenuo naglavačke.

„Doslovno sam na kolenima išla do kupatila da povraćam, koliko mi je bilo muka od straha, jednostavno nisam imala snage da se ispravim“, priseća se Suzana za BBC na srpskom trenutka kada je saznala da boluje od karcinoma dojke.

Mamografija je jasno pokazala promene u grudima, a biopsija je posle 12 dana potvrdila sumnju lekara.

„Na vrhu bradavice sam jednog dana primetila malu žućkastu krastu, veličine zrna šećera.

„Posle tuširanja bih je uklonila, ali bi me to mesto kasnije neizdrživo svrbelo“, govori Suzana.

Zakazala je mamografiju.

„Sećam se da su me posle pregleda uveli u sobu za ultrazvuk gde je bilo četiri lekara i isto toliko sestara.

„Kada sam saznala dijagnozu, ne znam čega sam se više bojala: pomislila sam na najgori scenario i rekla sebi ‘zamisli da imaš još dva meseca života'“, kaže Suzana.

Čekanje je pretvorila u život kao da joj je poslednji dan, u kojem želi da udahne miris kose trogodišnje ćerke, oseti mekoću i toplinu njenih ruku i primeti koliko je predivna plava boja neba.

„I šest godina kasnije, sećam se svakog detalja, jer nikada pre, a verovatno ni posle, nisam bila prisutnija u sopstvenom životu.

„Jednostavno, sećam se trenutka kada su mi saopštili da imam karcinom, sećam se stolice na kojoj sam sedela i sećam se ruke muža na mojim leđima“, govori Suzana.

Tumor je bio neinvazivan a bolest u ranoj fazi.

Vrteška se opet pokrenula onog trenutka kada ju je, kako se priseća, doktorka na onkologiji pitala da li planira da ima još dece.

„U sebi mislim, nisam sigurna ni da ću preživeti, a vi me pitate planiram li još dece.

„Savetovala me je da zamrznem jajne ćelije, što sam prihvatila, jer su me tokom hemoterapije stavili u privremenu menopauzu“, kaže Suzana.

Ceo proces je izuzetno skup, ali je za nju, kao obolelu od karcinoma, bio besplatan i brzo dostupan.

„Onda sam pomislila, ako su oni spremni da toliko ulože u moju budućnost, porodicu, ko sam ja da verujem da se neću izvući i tako mi je to pomoglo da verujem u ozdravljenje“, govori Suzana.

Pogledajte video: Kako izgleda mamografski pregled

Borba uz igru

„Od gubitka kose, trogodišnja ćerka i ja smo napravile igru u kojoj je ona ‘brala’ moje pramenove kao latice ruže, a kasnije joj je ćelava glava bila idealna podloga za bojenje temperama i vodenim bojama.

„Pila sam šaku tableta pre hemoterapije da ublaže neželjene pojave, pa nemam loše iskustvo sa tim“, kaže Suzana.

Takvom doživljaju doprinela je i medicinska sestra koja joj je na prvom pozivnom pismu sa onkologije nacrtala cvet, što je čitav proces učinio „ljudskim“.

„Najveća podrška i najbolji prijatelj, ali i najcrnji neprijatelj, bila sam sama sebi.

„Najveća podrška u prihvatanju mog obogaljenog tela bio je muž, jer se sećam šoka kada sam ugledala odraz u ogledalu, prvi put posle operacije“, iskrena je Suzana.

Tokom lečenja je bila u borbenom načinu funkcionisanja, ali su potom iznova počeli strahovi i brige.

Postala je preobazriva na svaki simptom koji se pojavi i samo je čekala da se nešto opet dogodi.

„Razvila se anksioznost, pa sam potražila pomoć psihologa.

„Na kontrole idem jednom godišnje, a pet godina od dijagnostifikovanog karcinoma dobila sam pismo sa onkologije da više nisam njihov pacijent“, kaže Suzana.

Rane faze raka dojki su izlečive

„Tumor u ranoj fazi može da se otkrije samo mamografom, čak ne ni opipavanjem“, kaže doktor Žegarac.

Čak i ako se pronađe u periodu između dva pregleda, uvek će biti maltene u početnoj fazi.

„Odluke o načinu lečenja donosi tim lekara, među kojima su radioterapeut, onkolog i hirurg.

„Svaka operacija prvo podrazumeva da se uradi biopsija, kako bi se utvrdilo da li je tumor benigni ili maligni.“

Pre terapije, mora da se zna „ime i prezime tumora“, objašnjava doktor.

„Na osnovu vrste tumora, određuje se i tok lečenja.

„Dojka se ne odstranjuje uvek u potpunosti, pa je i to jedan od razloga da je dobro otkriti rak u početnoj fazi“, ističe.

Zračenje se koristi i kada postoje metastaze na kostima, najčešće kod karcinoma dojke, da ne bi došlo do preloma.

„Ranije je bilo da, kad nekome kažete da ima metastaze karcinoma dojke, odmah pomisli da je to kraj.

„Nije, jer imamo pacijente koji žive 10 godina i cilj nam je da ih uvedemo u hroničnu fazu bolesti“, kaže onkolog.

Najveći problem prave „tripl negativni karcinomi“, koji su najagresivniji i za koje je država izdvojila novac za nabavku imunoterapije, objašnjava.

Na Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije dnevno se ozrači između 350 i 400 onkoloških pacijenata, kaže direktor.

Obavezni pregledi

• Posle 25 godine: jednom godišnje, u sklopu ginekološkog pregleda, kontrola dojki;
• Žene do 40 godine: obavezno ultrazvučni pregled;
• Prva mamografija sa 40 godina.

Faktori koji mogu da utiču na stvaranje karcinoma dojke

• Rana prva menstruacija, kasna menopauza;
• Upotreba hormonskih preparata posle menopauze;
• Gojaznost, alkohol, pušenje.

BRCA test

Test kojim se utvrđuje da li postoji nasledni faktor za obolevanje od karcinoma dojke i jajnika radi se i u Srbiji.

Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ove godine će biti testirano najmanje 500 žena.

Ukoliko se utvrdi pozitivan BRCA test, radi se preventivno uklanjanje dojke.

Sve žene mogu da urade test, posle popunjenog upitnika na Institutu.

„Svakog dana na Institutu bude operisano šest ili sedam žena sa karcinomom dojke.

„Samo u ovoj ustanovi, prošle godine je otkriveno 1.800 novih slučajeva ove maligne bolesti“, kaže doktor Žegarac.

Svaka osma žena u Srbiji oboli

„Karcinom dojke je po učestalosti broj jedan kod žena u Srbiji.

„Svaka osma žena u Srbiji oboli od ove maligne bolesti“, objašnjava Žegarac.

Podaci „Batuta“ pokazuju da je 28,5 odsto novoobolelih žena na teritoriji Vojvodine.

„U Srbiji godišnje bude operisano u proseku 6.500 žena“, kažu u „Batutu“.

Vesna, jedna od njih, objašnjava da se više ne nervira kao ranije.

„Zadovoljna sam što danas mogu da pričam sa vama, što mogu sa prijateljima da popijem kafu, jer život je lep.

„Dok se ovako nešto ne desi, ne primećujemo ni sunce, ni nebo, smeta nam kiša, ali bolest menja pogled na ceo život“, kaže Vesna.

Pogledajte video:Veslačice koje su se izborile sa rakom dojke

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]