Hladno zimsko jutro uvuklo se kroz dugačak osvetljeni hodnik.

Žamor u čekaonici prekida poziv kroz zatvorena vrata.

„Šta mislite, kada može doktorka da me primi?

„Bila sam juče i nisam mogla više da čekam, sedela sam više od tri sata“, žali se pedesetosmogodišnja Svetlana Ivić iz Pančeva medicinskoj sestri lokalnog doma zdravlja kroz otvor na šalteru.

Čekanje je reč koja bi najbolje mogla da opiše zdravstvo u Srbiji.

Čeka se na sve.

Od pregleda, zakazivanja operacija, pa do podizanja recepta za redovnu terapiju.

„Muka me hvata kad treba da odem u Dom zdravlja, spremam se kao da idem na put“, kaže Dušica Nikolić, 76-godišnja penzionerka i dugogodišnja srčana bolesnica sa dva baj-pasa.

Njena izabrana lekarka u Domu zdravlja Zvezdara otišla je u penziju pre dve godine i još nema zvanične zamene.

„Ne znam šta je razlog, ali mene to i ne treba da zanima, ja samo želim uslugu koja mi pripada: da imam redovnu mesečnu kontrolu kod lekara koji me prati i zna da mi neki lek prija, a drugi ne“, otresito govori Nikolić posle još jednog neuspešnog pokušaja da zakaže posetu doktoru opšte prakse.

Sa njom je čekala i prijateljica i vršnjakinja Branka Mitrović, koja je na listi za operaciju kuka već dve godine.

„Na kraju neću ni dočekati tu operaciju, izgleda, jer nema ko da mi izda uput za novi pregled ortopeda“, ogorčena je Mitrović.

Specijalizacija za lekara opšte prakse traje četiri godine, kaže Biljana Stanojkov, dvadesetosmogodišnja doktorka iz Beograda.

„Mladi i dobri lekari ne žele da budu doktori opšte prakse, jer hoće da napreduju i nemaju nikakavu motivaciju da ostanu na tom nivou“, priča Stanojkov, specijalizantkinja ginekologije.

Što bi se neko mučio, učio i kasnije radio isti posao, kada to može i sa fakultetom, jedino što je specijalisti nešto veća plata, pita se ona.

„Opštu medicinu nisam izabrala upravo iz tih razloga, ali i zato što bih mogla da radim samo u domu zdravlja ili hitnoj pomoći, a to nisam htela“, kaže Stanojkov.

(Ne)dovoljno lekara u domovima zdravlja

Na godišnjem nivou, u proseku bude odobreno 80 specijalizacija opšte medicine, kažu iz Ministarstva zdravlja Srbije za BBC na srpskom.

Zvanični podaci Ministarstva pokazuju da je pre tri godine podneto 27, a odobreno 25 zahteva za ovu specijalizaciju.

U domovima zdravlja u Srbiji prošle godine radilo je 3.557 lekara, navodi se u Zdravstveno-statističkom godišnjaku za 2022. Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Od tog broja, 2.008 su lekari opšte medicine, 244 doktori na specijalizaciji, a 1.305 specijalisti.

Na jednog doktora opšte prakse „ide“ 1.509 pacijenata, pokazuju podaci „Batuta“.

Najmanji broj lekara opšte prakse, manje od 40 doktora na 100.000 stanovnika, ima u južnoj i istočnoj Srbiji.

BBC na srpskom nije dobio odgovor iz Ministarstva zdravlja da li u Srbiji ima dovoljno lekara opšte prakse.

„Lekari opšte prakse, koji su završili samo fakultet, u svetu retko i da postoje.

„Najčešće odu na specijalizaciju za opštu medicinu ili porodičnog lekara“, objašnjava prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Upravnog odbora Komore zdravstvenih ustanova Srbije.

U Srbiji nema dovoljno doktora, pa ni lekara opšte prakse, upozorava on.

„Biti lekar bez specijalizacije nije neki stručni izazov i većina mladih doktora želi usavršavanje.

„Ne postoji materijalna i stručna satisfakcija da ostanu na tom nivou“, kaže profesor Konstantinidis.

Lekari sa specijalizacijom imaju bolju platu, ali i veću šansu da odu u inostranstvo, dodaje.

„Srbija izvozi specijaliste i to će pre ili kasnije doći na naplatu“, jasan je Konstantinidis.

Veliki broj lekara opšte prakse je otišao iz Srbije, upozorava Predrag Đurić, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ – sindikat zdravstva i socijalne zaštite

„Za specijalizaciju doktora opšte prakse ne vlada veliko interesovanje, pre bi uzeli pedijatriju ili nešto drugo“, kaže Đurić.

Zainteresovani za rad

Dom zdravlja Savski venac u Beogradu ima optimalan broj lekara opšte prakse – 27, kaže doktor Zoran Bekić, direktor ove ustanove, za BBC na srpskom.

Oni ne pokrivaju samo pacijente koji dolaze u centralnu zgradu Doma zdravlja, već rade i u zdravstvenim stanicama na opštini Savski venac.

„Po lekaru u proseku ima od 1.500 do 2.000 kartona, a uz izabrane doktore, tu su i oni koji rade u službi kućnog lečenja.

„Prethodnih godinu dana primili smo pet lekara mlađih od 30 godina, a kada se ukaže prilika, raspišemo specijalizaciju uz odobrenje Ministarstva zdravlja“, objašnjava doktor Bekić.

Nema mnogo onih koji su napustili ovaj Dom zdravlja, tvrdi on.

„Veće je interesovanje da ostanu, nego da odu.

„Više od 80 odsto zdravstvenih usluga obavlja se u domovima zdravlja, pa postoji veliki entuzijazam da rade“, ističe doktor Bekić.

Uskoro će dva lekara, tri medicinske sestre i nekoliko saradnika dobiti posao u ovom Domu zdravlja u skladu sa odlukom Vlade Srbije da u radni odnos na neodređeno vreme, budu primljeni svi zdravstveni radnici koji su radili tokom pandemije virusa korona.

Papirologija preča od razgovora

Doktori opšte prakse, ili izabrani lekari, prvi su medicinari na koje je pacijent upućen.

„Problem sa opštom praksom je administracija.

„Kad god se čuje za izmene nekih zakona ili dopune uredbi, za doktora opšte prakse to znači samo još više pisanja“, govori Marija M, doktorka u jednom novosadskom domu zdravlja.

Umesto da pričaju sa pacijentima o problemima, da ih detaljno pregledaju, oni moraju da se bave papirologijom, kaže.

„Dešava se i da nas pacijenti ne uvažavaju mnogo, naprosto dođu i odmah traže, kako kažu, uput za pravog lekara, kao da mi nismo doktori.

„Svi žele da idu samo kod specijaliste, više niko neće da se zadovolji pregledom lekara opšte prakse“, jada se doktorka Marija, koja već pet godina pokušava da dobije bilo koju specijalizaciju na konkursu, ali bezuspešno.

Ona kaže da joj često menjaju radno mesto.

Radila je u nekoliko domova zdravlja, brinula o zaposlenima u jednoj novosadskoj fabrici, a kada je dečije odeljenje ostalo bez doktora, prebacili su je da leči školarce.

Dodaje da ne stižu mnogo da se bave bolesnicima, pa su oni ljuti i nervozni.

Dušica Nikolić kaže da ne razume zašto lekari moraju da se bave birokratijom, a ne pacijentima.

„Nekada je to bio posao administrativnih radnika na šalteru, a sad, umesto da me sasluša i predloži lečenje, doktorka, ako uopšte uspem da zakažem pregled, više vremena provede kucajući na kompjuteru nego u razgovoru sa mnom“, žali se ona.

Svetlana Ivić je ovog puta uspela da dočeka doktora.

„Svaki put mi ode pola dana kad treba da dođem kod lekara.

„Ništa nije bolje ni kada imam zakazan pregled, uvek se nađe neko ko je hitan ili ima samo nešto da pita“, kaže, dok ulazi u ordinaciju.

Dušica Nikolić će morati ponovo do Doma zdravlja.

„Kažu, zakažite telefonom.

„Rado bih, kad bih mogla da dobijem nekog, a ne samo zauzet signal, a i kad bih znala ko je sada moj izabrani doktor“, ogorčena je penzionerka iz Beograda.