Ko čeka – dočeka.

Da će ova poslovica biti tačna, nada se i pacijent rođen 11. januara 1958. kome su 2. februara ove godine zakazali operaciju i ugradnju cementnog kuka za tačno četiri godine.

Za ovu intervenciju, na Institutu za ortopedske bolesti Banjica u Beogradu, glavnom gradu Srbije, on je 2.212. po redu.

Njegova bolest je samo broj.

Na operaciju kolena čeka Jasmina P. iz Pančeva, grada nadomak Beograda.

„Da sam imala para, sigurno ne bih ovako sedela više od tri godine.

„Na spisak su me stavili još krajem 2019, a sada jedva i da hodam – nešto malo do radnje, uz pomoć štaka“, kaže Jasmina za BBC na srpskom.

Višegodišnja čekanja na operacije jedan su od najvećih problema zdravstva u Srbiji.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO), 9. aprila na listi je 69.457 ljudi koji čekaju na neku zdravstvenu intervenciju.

Početkom 2024. RFZO je potpisao ugovore sa privatnim klinikama kako bi skratili čekanje na operaciju katarakte i vantelesnu oplodnju.

Spisak ustanova koje su uključene u ovaj program se često menja, a RFZO nije odgovorio na pitanja da li je u planu uključivanje dodatnih privatnih klinika, kako bi se smanjile liste čekanja i za druge intervencije.

„Situacija sa listama čekanja je loša, naročito kada govorimo o kukovima i kolenima.

„To su intervencije koje neće ubiti čoveka, ali će strašno da mu otežaju život i one predstavljaju ozbiljan izvor korupcije“, upozorava Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, u izjavi za BBC na srpskom.

U Ministarstvu zdravlja Srbije nisu hteli da komentarišu liste čekanja, već su rekli da je RFZO prava adresa.

Isti odgovor imali su i u Kliničkom centru Srbije.

Gužva za novi kuk i koleno

Teško se kreće, ima 54 godine, i vidno je neraspoložena.

„Sve češće sam na bolovanju i to je veliki izdatak za kućni budžet, ali ne mogu ni da sedim, ni da hodam.

„Nemam novac da privatno platim operaciju, a i što bih, kada ceo život odvajam za zdravstveno osiguranje“, kaže Jasmina.

Kada su joj krajem 2019. rekli da mora na operaciju, prvi slobodan termin bio je polovinom ove godine.

To sve deluje kao večnost, kaže ona, naročito što je sada u strahu kako se približava dan da bi i taj termin mogao da bude odložen.

„Ne bi bilo prvi put da nekog skinu sa liste i samo pošalju kući.

„Problem je i što mi posle operacije predstoji dug oporavak i rehabilitacija u nekoj banji, a to tek ne znam koliko ću da čekam“, jada se Jasmina.

Pokazuje papire i snimke, računa koliko je novca dala na pregled magnetnom rezonancom, ali i za gomilu krema i melema, ne bi li ublažila bol.

Spisak onih koji čekaju novo koleno na Institutu Banjica izgleda beznadežno dugo.

Trenutno je na njemu više od 7.000 imena, a onaj koga su upisali u februaru ove godine na red će stići tek 2028.

U privatnim klinikama u Beogradu, ova intervencija košta od 650.000 dinara.

Na zvaničnom spisku RFZO, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu postoje pacijenti koji su zakazali operaciju kuka još 2011. godine.

U salu će ući tek ove ili sledeće godine.

Za ugradnju veštačkog kolena, na VMA čeka 1.086 pacijenata, od kojih su pojedini stavljeni na spisak 2010, a planirani za operaciju 2025. godine.

Rasadnik korupcije

„Kada postoje liste čekanja, dešava se da imamo dve grupe pacijenata.

„Oni koji mogu da plate operaciju i traže vezu da bi završili preko reda, i oni što čekaju“, govori Pilipović.

Objašnjava da se na Banjici sada za operaciju kolena čeka između četiri i pet godina, a ranije je bilo sedam i više.

„Situacija je loša, ali to je odraz našeg zdravstva.

„Ne možete da imate siromašno društvo, a dobro zdravstvo“, kaže predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Pilipović smatra i da je srpsko zdravstvo obolelo od iste bolesti kao i društvo.

„To je veliki društveni problem o kome se relativno malo priča, ali kada ne bi bilo korupcije u društvu, ne bi je bilo ni u zdravstvu“, naglašava Pilipović.

Danica Grujičić, ministarka zdravlja u tehničkoj vladi, nedavno je izjavila za Radio-televiziju Srbije, da treba proveriti liste čekanja za ortopediju.

„Ne mogu da verujem da svim pacijentima treba veštačko koleno ili kuk“, rekla je ona.

Dug put do vida

Zoran B. iz Beograda na spisku je u Kliničkom centru Srbije za operaciju katarakte, problema koji dovodi do smanjenja vida.

Na red će stići krajem sledeće godine, a do tada će morati da se snađe sa već prilično oštećenim vidom.

Vid je počeo da mu se muti i sve teže gleda.

Dijagnoza: katarakta, zamućen deo u očnom sočivu, što je dovelo do smanjenja vida.

„Neko vreme je doktor odlagao operaciju, ali sad više nema kud.

„Deca su rekla da će platiti privatno, samo da ne čekam kraj 2025. kako bih došao na red“, kaže sedamdesetogodišnji Zoran.

U Kliničkom centru Srbije, na operaciju katarakte čeka 4.224 pacijenta.

Redovi su najduži u kliničko-bolničkim centrima u Beogradu, kao i u vodećim ortopedskim ustanovama u srpskoj prestonici.

Na pojedine intervencije, brže se dolazi u manjim gradovima.

Tako, na operaciju katarakte u Opštoj bolnici Kraljevo može da se stigne za nekoliko meseci.

I srce mora da čeka

Klinički centar Srbije, kao ustanova u koju dolaze pacijenti iz cele Srbije, ali i regiona, ima i najduže liste čekanja na pojedine intervencije.

Kome treba ugradnja bajpasa, a upisan je 12. februara 2024, u bolnički krevet će leći 8. aprila 2025. godine.

Za koronarografiju, proceduru kojom se otkrivaju bolesti kardiovaskularnog sistema, u KCS čeka 389 pacijenata.

Mnogi od njih, na red će doći za nekoliko meseci.

U Kliničkom centru Srbije nisu hteli da za BBC na srpskom komentarišu liste čekanja, već su rekli da se obratimo RFZO.

Da bi smanjili listu čekanja, niški kardiohirurzi su prošle godine za 100 dana operisali više od 248 pacijenata i utrostručili broj pregleda.

Klinički centar Niš tada je ispraznio listu čekanja za kardiološke intervencije, jer je deo tima samoinicijativno od decembra 2022. odlučio da radi i vikendom, bez nadoknade.

Pogledajte video: Pet stvari o porođajima u Srbiji