Neobičan hotel na tri sprata, okružen zelenilom u dvorištu kikindske Narodne biblioteke, nestrpljivo čeka toplije dane ovog proleća da ugosti prve posetioce.

Trideset malih renoviranih soba, a prethodno drvenih poštanskih sandučića, opremljeno je za boravak jedne od najrasprostranjenijih vrsti ptica – vrabaca pokućara.

Svrha hotela jeste da se oni u njemu gnezde, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).

„Ovakve akcije su izuzetno značajne za opstanak prirode u gradskim sredinama, kao i vrabaca koji od pamtiveka žive uz ljude.

„Njihov broj u odnosu na pre četrdeset godina je prepolovljen“, kaže on za BBC na srpskom.

Zamisao je potekla od porodice Kozomara iz ovog grada na severoistoku Srbije,

• Šta ubija podgoričke vrapce
• Mogu li ptice da poprave što su ljudi pokvarili
• Biljni i životinjski svet skriven u močvarama Srbije

Vrapci naseljavaju skoro sve krajeve planete koje nastanjuje i čovek.

Međutim, samo na teritoriji Evropske unije, od 1980. godine nestalo je više od 247 miliona jedinki.

Kako je nastao hotel?

Stanari zgrade u Hajduk Veljkovoj ulici odlučili su da zamene stare poštanske sandučiće.

Tada se jedna od stanarki setila da pozove koleginicu Radmilu Kozomaru.

„Pitala me je da li bi sandučići nekako mogli da se iskoriste za ptičice, pošto zna da smo suprug i ja ljubitelji ptica i da im ponekad pravimo kućice“, kaže Kozomara za BBC na srpskom.

Njen suprug ubrzo se upustio u rekonstrukciju.

Skidao je oštre delove, proširio otvor na vratima do veličine koja je prihvatljiva za vrapce i otvorio zaključane sandučiće.

„Ako je otvor veći od onog koji je potreban za vrapca, onda može da uđe neka ptica grabljivica“, objašnjava Kozomara.

Vrapci inače u proseku teže oko 30 grama i dugački su 16 centimetara.

Još jedan zadatak bio je da se vrata postave naopako.

„Otvori koji se nalaze na sandučićima su na donjoj polovini vrata, a vrapčićima je potrebna kućica koja je okrenuta za 180 stepeni“, navodi Kozomara.

Rotirali su i pločice sa prezimenima stanara, kako bi sandučići zadržali autentičnost.

Na onima koji nisu bili obeleženi, dopisali su imena prijatelja, rođaka ili poznanika.

Stanari zgrade su bili oduševljeni idejom, dodaje Kozomara.

„Kad smo završili rekonstrukciju, palo mi je na pamet da napravimo tablu na kojoj će pisati ‘hotel za vrapce’, kako to ne bi bile obične kućice.

„To je bila šala, pošto će vrapci doći bez obzira na to da li piše hotel ili ne“, kaže ona kroz smeh.

Sledeći korak – potraga za najboljom lokacijom za ovaj nesvakidašnji ugostiteljski objekat.

U susret je odmah izašao Brane Marijanović, direktor jedne od najstarijih ustanova u Kikindi, Narodne biblioteke „Jovan Popović“.

Pre svega je bio radoznao, kaže.

„Mi na taj način ne ružimo izgled našeg dvorišta, njega treba oplemeniti – a ovo je možda način da se to uradi.

„Mene inače zabrinjava što sve ređe viđam vrapce i druge vrste ptica, na primer lastavice“, kaže Marijanović za BBC na srpskom.

Razmišlja o postavljanju hranilica i pojilica pored hotela, kako bi se vrapci navikavali na novo mesto i osetili da su dobrodošli.

„Nadam se da ćemo s proleća saznati da li su oni prihvatili hotel ili ne“, navodi.

Razlika između kućice, hranilice i pojilice

Poput drugih ptica pevačica koje se gnezde u dupljama, odnosno kućicama, vrapci u njima neće tražiti hranu, kaže Slobodan Knežević iz DZPPS.

„Ljudi često greše i sipaju hranu u postavljene kućice, misleći da će tako privući ptice“, navodi.

Potrebno je razlikovati kućice od hranilica, koje služe da se u njih stavlja zrnevlje, dodaje.

„Tokom zime se u blizini hotela može postaviti hranilica sa žitaricama, a tokom leta pojilica sa vodom.

„To će biti prava oaza za ptice“, kaže Knežević.

Zašto su kućice važne?

Vrabac pokućar od pamtiveka živi uz čoveka i, zahvaljujući tom suživotu, uspeo je da naseli skoro sve krajeve planete koje nastanjuje i čovek, navodi Knežević.

„Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, poljoprivreda i industrija ubrzavaju se do te mere da priroda ne može da isprati promenu.

„Priroda kreće da bledi i nestaje iz našeg okruženja“, objašnjava.

Zbog toga su ovakve akcije izuzetno značajne za opstanak prirode u gradskim sredinama, dodaje.

„Vrabac pokućar je dobar primer drastičnog smanjenja brojnosti vrste za koju smo mislili da je česta, a ona se u odnosu na pre četrdeset godina prepolovila.

„Ovo je trenutak za ozbiljnu uzbunu, jer kada vrsta – za koju možemo uslovno da kažemo da je deo čoveka – doživi sunovrat, kako čovek da se nada svom opstanku“, zapitao se Knežević.

Na svetu postoji najmanje 50 milijardi jedinki divljih ptica, od čega 1.6 milijardi vrabaca pokućara.

Knežević dodaje da bi svi trebalo da slede primer porodice Kozomara.

„Hoteli za vrapce, kućice za druge vrste ptica, sadnja domaćeg žbunja i drveća, hoteli za insekte, kućice za ježeve, slepe miševe – ima pregršt primera kako možemo da podstaknemo oporavak prirode u našem okruženju“, kaže on.

Tome se nada i Marijanović.

„Ovo je prilika da pozovem kolege bibliotekare da urade isto ukoliko imaju volje, prostora i cene da mogu da izvedu ovakvu akciju.

„Na ovom primeru može da se vidi materijal i format hotela, a neko ko je vešt s rukama vrlo lako može da napravi kućicu po sopstvenoj zamisli“, navodi on.

Kućice mogu da se naprave od raznih materijala.

„Suprug i ja se ponekad šalimo da je svaka letva potencijalna kućica za ptičice.

„Svako ko ume i može da napravi kućicu i obezbedi joj mesto, pomoći će društvu, životnoj sredini i očuvanju ptica“, kaže Kozomara.

‘Mini eko-zona’ za beogradske vrapce

Kikindski hotel nije jedina kućica za vrapce koja se proslavila.

Prethodno je Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, otvorio prvu mini eko-zonu za beogradske vrapce krajem jula 2018. godine.

„Ovo je u skladu je sa jednom od naših osnovnih ideja, a to je razvijanje Beograda u pravcu zdravijeg grada.

„Vrapci su simbol Beograda, ali i dobro očuvane životne sredine“, izjavio je on tom prilikom.

Kakve su ocene hotela?

Iako će zvanično biti otvoren tek kada u hotel dođu prvi posetioci, Radmila Kozomara kaže da je reakcija bila pozitivna.

„Dobijali smo poruke podrške i pohvale, iznenađeni smo tolikom popularnošću hotela na društvenim mrežama.

„Ispalo je kao da smo otvorili pravi hotel, a ideja nam je bila da smestimo veliki broj ptica na jedno mesto“, navodi ona.

To je još jedna od prednosti ovih kućica, ističe Knežević.

„Vrabac pokućar je izuzetno druželjubiva ptica koja se gnezdi tamo gde može da se gnezdi više parova.

„Osim toga, na taj način obaveštavaju jedni druge kada naiđe opasnost i komuniciraju unutar jata“, objašnjava.

Zbog toga je ovaj hotel, kaže, idealan.

Dodaje da je postavljen na zid dvorišta zato što je vrabac – kako mu ime kaže – pokućar.

„To je vrsta koja češće nastanjuje duplje i šupljine na ljudskim objektima nego u drveću ili negde gde inače očekujemo da se ptica poput vrapca gnezdi“, navodi.

Simbol Kikinde – sove utine

Kako se za vrapce kaže da su simbol Beograda, tako su sove utine obeležje Kikinde.

Ovaj banatski grad je najveće urbano zimovalište sova na svetu.

Nekoliko stotina sova tu provodi zimu, a krajem novembra DZPPS je izbrojalo 244 jedinki.

Najviše su ih zabeležili u decembru 2009. godine – čak 743.

Knežević kaže da je lokalna samouprava u Kikindi uradila dve stvari kojima se zaista može pohvaliti.

„Čitav jedan mesec u godini posvetila je sovi utini, takozvani Sovembar.

„Grad je odlučio da gradi imidž na prirodi i jednoj značajnoj ugroženoj vrsti“, navodi.

• Otkud majstorica noćnog lova, sova utina u Kikindi
• Malena sova preživela put u Njujork i spuštanje sa božićne jelke
• Zašto ova ptica dobija najviše lajkova na Instagramu

Drugi gradovi mogu da prepoznaju njihove prirodne vrednosti i slede put koji je Kikinda utabala, dodaje.

„Druga važna stvar je da ovaj grad ne iskorišćava sove utine u marketinškom smislu.

„Otišli su korak dalje i zaštitili centar grada koji predstavlja njihovo zimovalište“, navodi.

Umesto lampica i svetiljki pred novogodišnje praznike, drveće u centru Kikinde ukrašavaju upravo ove ptice.

„One ne samo da ukrašavaju grad, već daju jednu duhovnu vrednost tom gradu, a to je da Kikinđani vole i štite sove.

„Podsetiću da postoje brojna sujeverja vezana za ove ptice, poput toga da donose bolest i smrt“, kaže.

Dodaje da ih zbog toga u drugim krajevima zemlje proganjaju i seku drveće na kojima one zimuju.

„Međutim, Kikinđani su prepoznali u tome svoju posebnost, čak i u turističkom smislu.

„Sada imaju možda najpoznatiji hotel za vrapce u Srbiji, a njihovo razumevanje za prirodu je dobar primer i za ostale lokalne samouprave kako se treba odnositi prema okruženju“, zaključuje.

Kako je ribar Moca spasao orlove belorepane na Tisi:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]