Srbija i životinje: „Najmoćniji lešinar“ posle pola veka iznad Stare planine, „blago zemlji koja ih ima“

Danilo Penić, 30-godišnji biolog, pripremao se za još jedan izlazak na teren na Staroj planini, na istoku Srbije.

Sa kolegom je popisivao ptice koje se gnezde u tom kraju, kada im je pažnju privukla „neverovatna pojava“ na čistom, plavom nebu, kako opisuje za BBC na srpskom.

„Izvadili smo dvoglede i potvrdili pretpostavku – crni lešinar i još 11 beloglavih supova.

„Očaravajuće je i uzbudljivo da vidite takvu grupaciju koja dominira nebom – zaista neverovatno“, prepričava.

• Pomor zaštićenih ptica u Banatu – „ako one ne prežive, ni nama se ne piše dobro“
• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
• Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude

Crni lešinari nekada su bili čest prizor iznad planina na jugu, istoku i zapadu Srbije, ali je vremenom njihov broj opadao.

Iznad Stare planine, kaže Penić, nije ih bilo gotovo pola veka.

„Ljudi su se 1960-ih i 1970-ih bavili stočarstvom i strahovali da će im divlje životinje, poput lisica i vukova, pojesti stoku kada su na ispaši, i zato su ih trovali.

„Kako su se lešinari hranili otrovanim ostacima izumrlih životinja, to je dovelo i do njihovog istrebljenja“, objašnjava Penić.

Ove ptice vole tople krajeve i najviše ih ima u Španiji – oko hiljadu, ali naseljavaju i Sever Afrike, Bliski istok, sve do Himalaja.

Stručnjaci za ptice smatraju da bi njihovo prisustvo znatno pomoglo u borbi protiv afričke svinjske kuge koja je ovog leta pogodila Srbiju.

‘Ne zna za granice’

Danilo Penić, biolog iz Pirota, grada na jugoistoku Srbije, veliku crnu pticu, raspona krila do tri metra, prvi put je video pre dve godine, u blizini rodnog grada.

Jedinka koju su on i kolega uočili na nebu u pratnji 11 beloglavih supova doletela je iz Bugarske, što su im potvrdile tamošnje kolege zahvaljujući telemetriji, uređaju sa GPS-om koji prati kretanje ptica.

„Kao i svaka ptica, ni crni lešinar ne zna za granice, dnevno može da preleti i do 300 kilometara.

„Ni i u Bugarskoj ih nije bilo do pre osam godina, ali su kolege radile na njihovom vraćanju i sada imaju 15 gnezda, nadamo se da će se vratiti i kod nas“, dodaje optimistično.

Penić i njegov kolega videli su samo jedan deo grupacije, koja je doletela sa istoka.

Prema rečima bugarskih biologa, tog julskog dana odletelo je pet lešinara i 40 beloglavih supova.

Nekoliko jedinki ove životinjske vrste uočeno je u slično vreme i iznad specijalnog rezervata Uvac, na jugozapadu Srbije, okruženog planinama Zlatar, Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik.

„S vremena na vreme se pojave, ali nemaju više stalno stanište.

„Najbolje bi bilo da imamo neki par koji bi se ovde nastanio, jer imamo fantastične uslove, ali uglavnom svraćaju samo jedinke“, kaže Stevo Radovanović, iz rezervata Uvac za BBC na srpskom.

Gnezde se na drvetu, za razliku od drugih vrsta lešinara.

Biolog Penić veruje da crnog lešinara u naše krajeve privlače termali, slojevi toplog vazduha na kojima lebde, a nastaju tokom leta na nebu, na velikim visinama, odbijanjem sunčevih zraka od stena.

U svetu postoji 23 vrste lešinara, navodi Stevo Radovanović.

Pored crnog, u ovu životinjsku vrstu ubrajaju se beloglavi sup, bela kanja i orao bradan.

Beloglavi sup trenutno je jedina vrsta lešinara koja ima stalno stanište u Srbiji, baš u rezervatu Uvac.

To je retka vrsta koja je posle Drugog svetskog rata bila pred izumiranjem.

Danas ih u ovom delu Srbije ima oko 500, što je najveća kolonija ove jedinstvene ptičje vrste na Balkanu i jedne od najvećih u Evropi.

Radovanović kaže da ove ptice u proseku žive 25 godina, pet godina manje nego crni lešinar.

„Bela kanja je prelepa, mala, skromnih dimenzija, sa rokerskom frizurom, dok orao bradan, ima bradicu kao masku.

„Oni prave gnezda na litici ili krečnjačkim stenama“, dodaje vodič.

Poslednjih godina, kamere na hranilištu rezervata snimile su i nekoliko jedinki bele kanje.

„Sve vrste lešinara, bela kanja, beloglavi sup, crni lešinar, bradati orao, uglavnom se prate i ne ugrožavaju se međusobno.

„Crni lešinar je najmoćniji i može da probije kožu uginule životinje i slomi joj kost kako bi otvorio lešinu“, objašnjava Radovanović,

Dok kanja i beloglavi sup vole iznutrice lešina, orao jede kosti, i tako se odvija prirodna reciklaža, dodaje vodič u rezervatu Uvac.

• Specijalni rezervati, parkovi i priroda – koliko je Srbija zelena
• Hrabri let orlova od Srbije do Afrike – kako su Vid i Ognjenka raširili krila
• Veličanstvene ptice zabeležene kamerom

‘Blago zemlji koja ima lešinare’

Uloga lešinara u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva.

„Blago zemlji koja ima lešinare, jer zaustavljaju sve bolesti koje čovečanstvo poznaje.

„Oni se hrane samo uginulim životinjama i ne predstavljaju nikakvu opasnost po čoveka“, kaže Radovanović.

Ovog leta, Srbiju je pogodila najraširenija zaraza afričke svinjske kuge do sada.

Iako je bezopasna za ljude, od nje obolevaju i divlje i domaće svinje širom Evrope.

Ova zarazna bolest potvrđena je kod gotovo 2.000 svinja, a da bi se sprečilo širenje, eutanazirano je oko 26.000 životinja, podaci su Ministarstva poljoprivrede.

Danilo Penić smatra da bi situacija bila znatno drugačija da je više ovih životinjskih vrsta.

„Svi lešinari su čistači prirode, oni jedu sve te uginule zaražene životinje i na taj način sprečavaju da se zaraza dalje proširi, jer su poslednji u lancu ishrane.

„Kada ih nema, ostaci zaraženih vrsta se zadržavaju, a bolest dodatno širi“, objašnjava.

Pored trovanja, jedan od problema na koji ukazuje 30-godišnji biolog jeste sve manji broj ljudi koji se bavi stočarstvom.

„Sela su sve pustija, sve je manje stoke kojom se lešinari hrane, zato bi valjalo napraviti hranilišta gde se baca životinjski otpad.“

U Srbiji se pravi čak 250.000 tona klaničnog otpada, podatak je kojim raspolaže.

„Ako im to obezbedimo, možda ih češće i budemo viđali“, dodaje.

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]