Prosedi muškarac sedi na staroj, drvenoj klupi ispod improvizovanog šatora i pokušava da založi vatru.

Baca cepanice drveta na gomilu i gleda u daljinu.

„Prvih dana nas je bilo oko 300, prosto neverovatno, vremenom se broj smanjivao, ali je uvek neko tu, dolazi nam i policija, pa nas prebrojava.

„Branimo našu reku, život nam znači, tu smo odrasli, tu smo se kupali, tu smo stoku čuvali, odatle uzimamo vodu za piće“, priča Borivoje Krstić, meštanin sela Dadince za BBC na srpskom.

Poslednjih mesec dana, glavna tema u ovom selu na jugu Srbije su barikade kojim meštani, zajedno sa ekološkim aktivistima grupe Bitka za Vlasinu, pokušavaju da spreče privatnog investitora da izgradi mini-hidroelektranu (MHE) na njihovoj reci.

Kompanija Water Green Energy dobila je 2019. dozvolu da gradi MHE Besko na Rupskoj reci, za koju meštani tvrde da je nezakonito izdata.

Pozivaju lokalnu vlast da ukine dozvolu za gradnju i da iz Prostornog plana grada obriše sve predviđene lokacije za izgradnju mini-hidroelektrana.

• Zašto se minira planina iznad Majdanpeka i ko su ‘gerilci’ sa Starice
• O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica“ razboleti Homoljske planine
• „Buna protiv mafije“, kamp na Šodrošu i Novi Sad na vodi – zašto je napeto u Srpskoj Atini

Ovo selo je jedna od mnogih tačaka u Srbiji gde se meštani okupljaju da bi sprečili izgradnju MHE, tvrdeći da one uništavaju reke i životinjski svet.

Pojedini stručnjaci ukazuju da MHE nisu ni ekonomski ni ekološki opravdane jer daju tek mali procenat električne energije, a prave mnogo veću štetu.

Najviše protesta do sada je održano u selu Rakita, u opštini Babušnica na jugoistoku Srbije, kao i u Pirotskom okrugu.

Tamo je bilo i incidenata i fizičkih obračuna meštana i predstavnika investitora.

Ko daje dozvole, a ko ih poništava

Odeljenje za urbanizam opštine Vlasotince izdalo je dozvolu za izgradnju mini hidroelektrane još 2019. godine.

Bratislav Petrović, predsednik opštine Vlasotince, sada kaže da Ministarstvo građevine treba da odluči ko je nadležan za poništavanje odluke.

„Jesmo li mi kao niži organ ili Ministarstvo, koje je u ovom slučaju drugostepeni organ.

„Zato smo mu i uputili zahtev“, govori za BBC na srpskom i pokazuje na uvid dokument kojim se opština obratila Ministarstvu.

Do objavljivanja teksta, Ministarstvo građevine nije odgovorilo na pitanja BBC-ja povodom sporne građevinske dozvole.

BBC je pokušao da stupi u kontakt sa investitorom šaljući poruku na imejl adresu koja je zvanično navedena u registraciji na sajtu Agencije za privredne registre, kao i pozivom na dostupne brojeve telefona.

Na poziv je odgovorio Branislav Pešić, koji za BBC kaže da su njegovi sinovi formalni vlasnici firme Water Green Energy, da on nije povezan sa projektom, ali da još, nada se, „ima uticaja na decu“.

„Nastavak radova se neće desiti sve dok se ne ispitaju validnosti svih tih papira, dozvole koje su izdate, a to može da traje i šest meseci i do godinu dana, nekoliko meseci, tako savetujem sinove“, kratko je rekao u telefonskom razgovoru.

Dodaje da je sve urađeno po zakonu, ali nije želeo da omogući kontakt novinara sa formalnim vlasnicima preduzeća.

U iščekivanju odgovora nadležnog Ministarstva, 13. januara meštani i ekološki aktivisti grupe Bitka za Vlasinu pregovarali su sa lokalnim zvaničnicima.

Bitka za Vlasinu je ekološki pokret koji se protivi izgradnji mini hidro-elektrana na reci Vlasini i njenim pritokama.

Na stolu je bio sporazum kao vid garancije da se radovi neće početi sve dok Ministarstvo ne odluči o zakonitosti dozvole.

Sporazum, koji je trebalo da potpišu predsednik opštine, investitor i predstavnici sela, nije dogovoren, a meštani su najavili protest.

Sporazum nije želeo da potpiše predstavnik grupe Bitka za Vlasinu, sa obrazloženjem da nisu svi članovi grupe saglasni sa sadržajem sporazuma, navodi se u saopštenju kabineta predsednika Opštine Vlasotince dostavljeno BBC-ju u elektronskoj formi.

Dva dana posle protesta iz kabineta predsednika opštine saopšteno je i da i investitor mini-hidroelektrane odbija da potpiše dokument, iako je prvobitno hteo.

Pogledajte kako je bilo u selu Topli Do 2019. godine:

‘Ko vodu brani, na dobroj je strani’

Plato ispred zgrade Skupštine Vlasotince, još ukrašen novogodišnjim rekvizitima, počeo je da se puni hladnog 16. januara.

Zvuci pištaljke mešali su se sa muzikom koja je odzvanjala sa glomaznih zvučnika.

Stariji čovek sa šubarom na glavi, u raskopčanoj braon jakni, duva u metalni rog.

Nekolicina okupljenih maše transparentima: Ne damo reku, Ekološki genocid, Ko vodu brani, na dobroj je strani.

Dadinčanima su se priključili i stanovnici okolnih mesta i gradova.

Žarko Krstić, hidroinženjer u penziji, rodom je iz Dadinca, živi u Leskovcu, 20 kilometara od rodnog mesta.

Nosi upečatljivu kapu roze boje i nije mnogo raspoložen za razgovor.

„Brani se važna reka, žila kucavica jednog mesta“, odgovora kratko i odmahuje glavom.

Među stotinak okupljenih je i Nevena Živković, više od sedam decenija meštanka sela.

Pridržava se za prijateljicu i pokušava da nadglasa žamor.

„Bila je to velika reka, prali smo veš, sve se tu dešavalo“, priseća se sa setom u glasu.

Nekoliko puta je bila na barikadama, ali se zbog godina brzo umara, te više ne dolazi – umesto nje idu sin i snaja.

Tu je i Goran Stojiljković, predsednik mesne zajednice Dadinci.

„Svi mi koji smo ostali sa porodicom, ostali smo zbog reke.

„Nemamo pijaću vodu, imamo bunare koji se napajaju vodom sa te reke, izgradnjom hidroelektrane, voda bi se stavila u cevi, to bi bilo pogubno za nas“, priča za BBC na srpskom.

Šta su mini hidro-elektrane?

Izgradnja pojedinih MHE izazvala je burne proteste ekoloških udruženja, a bilo je i incidenata proteklih godina.

Na ekološkom protestu u januaru 2019. godine u Beogradu rečeno je da je u Srbiji planirano je da bude više od 800 mini-hidroelektrana za koje su iz raznih pokreta i udruženja za zaštitu prirode rekli da su „ubice prirodnog sveta“.

Tadašnji dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je tada da je obišao 46 od do 90 do tada izgrađenih MHE i da njegov utisak je da je to što je učinjeno prirodi – strašno.

Procenat električne energije koja se dobija kroz ovakva postrojenja je mizeran – 2-3 odsto ukupne električne energije Srbije, ukazao je Ristić.

„Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju“, kaže profesor Ristić.

Ističe da bi njihova izgradnja dovela do uništenja kako rečnog korita, tako i živog sveta, remećenja režima podzemnih voda i slabljenje izdašnosti izvora.

Većina malih hidroelektrana koje su izgrađene u Srbiji ili koje se tek grade su derivacionog tipa.

Grade se u brdsko-planinskim predelima, kod vodotoka sa velikim padovima, a pojedine su napravljene u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode.

U zemlju se ukopaju cevi i u njih se „uteruje“ voda, čime se isušuje rečno korito, kažu stručnjaci.

Dešava se i da 80 odsto ili 90 odsto vode ulazi u cevi.

Ako bude napravljeno 500 mini hidrocentrala sa cevima dužine tri kilometara, Srbija će izgubiti 1.500 kilometara reka, upozorili su stručnjaci.

Nacionalno udruženje investitora MHE ranije je saopštilo da su sva takva postrojenja u Srbiji izgrađena „u skladu sa svim važećim zakonima i podzakonski aktima koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU“.

Naveli su da su napravljena prema Nacionalnom Akcionom planu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Naveli su i primere iz drugih evropskih zemalja – Švedska ima 1.900 MHE, Norveška 2.250, Slovenija 350, Austrija 3.100, Švajcarska 1.000.

Mesto vinove loze i lekara

Do mesta u kom je nekada živelo 500 ljudi, dolazi se krivudavim makadamom.

Sveže je i mirno.

Po koja trošna kuća, plastenik, improvizovane klupe od panja blizu reke i rastinje dominiraju selom.

Smešteno u podnožju planine Čemernik, Dadince je, prema rečima meštana, nekada bilo poznato po vinogradima.

Sa ponosom dodaju i da je u selu bio veliki broj školovanih ljudi, a da su se posebno izdvajali lekari.

Vremenom se broj stanovnika smanjivao, te u njemu danas živi između 60 i 70 ljudi.

Škole odavno nema, a pauci već duže vreme pletu mreže u prostorijama nekadašnje ambulante.

Tokom vikenda i za vreme letnjih meseci mesto oživi – posebno je živahno pored reke, koja vodom snabdeva više od 15.000 stanovnika Grdelice i okoline Vlasotinca.

Ali, ako se izgradi mini-hidroelektrana, ni toga više neće biti, zato, kako kažu, ne prestaju da se bore.

„Ljudi su svako veče tu, ima dosta ljudi sa strane, u Toplom Dolu su bili 120 dana, nadam se da mi nećemo toliko biti“, priča Nikolić dok se krećemo ka mestu gde je investitor poslao mašine.

„Sve je ovo bila šuma, a pogledajte sada“, pokazuje na blatnjavu opustošenu površinu.

Od četiri koliko ih je bilo u početku, ostala je samo jedna barikada.

Nekoliko metara dalje od nje živi Goran Stojanović.

„Ovde sam rođen, ovde živim, nikad ne bih hteo da napustim ovo mesto samo zbog te reke, a mogao sam, ali nisam hteo zbog te mile rečice“, govori Stojanović.

Usled mimoilaženja sa pojedinim ljudima sa barikada, jer smatra da treba primeniti drugačiji način borbe – da se isključivo selo pita – odlučio je da se više ne pojavljuje.

„Boriću se do poslednjeg daha, da očuvam ovu reku i nisam za izgradnju hidroelektrane, ali se meni čini da je sve ovo velika ujdurma.

„Moje dvoje dece me prozivaju da sam izdajnik, ali sa nekim ljudima ne mogu“, govori za BBC na srpskom.

Pogledajte video o bici za zelenu oazu u Beogradu:

Kako je sve počelo?

Investitor Water Green Energy iz sela Kumarevo kod Leskovca, za gradnju mini hidroelektrane Besko na Rupskoj reci sa mašinskom zgradom na parceli broj 2491 i 2493 opština Dadince, podneo je zahtev Odeljenju za urbanizam opštine Vlasotince, potvrđuju iz ovog odeljenja za BBC na srpskom.

U pisanom odgovoru navode da je investitor imao sve potrebne dozvole za podnošenje tehničke dokumentacije.

Dodaju da je dozvola izdata 2019. u skladu sa zakonom.

„Tu godinu je obeležila borba sa dokumentima koje smo više puta osporavali, tražili smo javnu raspravu koja se takođe nekoliko puta odlagala“, priča Miloš Nikolić, aktivista organizacije Bitka za Vlasinu koja je podržala meštane sela u borbi protiv izgradnje MHE.

Sredinom marta 2021. odbornici lokalnog parlamenta izglasali su zabranu izgradnje MHE na teritoriji opštine Vlasotince.

Meštani su predsedniku opštine pisali krajem 2021. i tražili da poništi sve date dozvole i stane u njihovu odbranu.

Godinu dana kasnije, u noći 13. na 14. decembar 2022. na parceli su se pojavili bageri, ali su meštani sprečili početak radova i od tada dežuraju na barikadama.

Prvi čovek opštine Vlasotince Bratislav Petrović posetio je barikade i poručio aktivistima i meštanima da će pokušati da se na zakonski način poništi rešenje privatnog investitora, pošto se proveri celokupna dokumentacija koju je poslalo Odeljenje za urbanizam.

„Zamka je bila u tome što je investitor podneo zahtev pre donošenja odluke (lokalnog parlamenta da se zabrani izgradnja MHE na teritoriji opštine Vlasotince). Kažu, odluka ne važi.

„Da li je tako, videćemo kroz sve ove provere, jer moj cilj je bio da tom odlukom zaštitimo Rupsku reku“, rekao je tada Petrović.

• Zašto su borci za opstanak reka Srbije spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu
• „Hoću reke neću cevovod“
• Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji“

Stanovnici ovog sela ukazivali su i da nije izrađena Studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine.

Prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, ovim dokumentom „analizira se i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti“.

Investitor je 2019. podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu.

Iz Odeljenja za urbanizam opštine Vlasotince navode da se ovaj projekat ne nalazi na listi projekata za koje je obavezna procena uticaja, niti je na listi projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.

Kako navode u pisanom odgovoru, na toj listi su postrojenja za proizvodnju energije iz hidropotencijala snage više od dva MW, a navedenim projektom je predviđena proizvodnja električne energije iz hidropotencijala snage od 480 KW, što je daleko ispod kriterijuma navedenih u listi.

Borivoje Krstić ne želi ni da pomišlja šta će se desiti ukoliko Ministarstvo kaže da je dozvola validna i da se sa radovima može nastaviti.

„Neću da se pomirim sa tim, pa skupljali bi kišnicu, drugog načina ne bi bilo da dođemo do vode“, kaže ovaj 70-godišnjak i nastavlja da gleda u daljinu.

Dragiša Milić je na barikadama među najmlađim članovima.

„Bez obzira na odluku Ministarstva i odluke opštine – reku ne dajemo.

„Reka za nas predstavlja život i mi ćemo se boriti do kraja da je odbranimo, ne odustajemo“, govori odlučno ovaj 24-godišnjak.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]