Srbija i životna sredina: Šta su biorazgradive kese

Na granama drveća, na ulicama i pored puteva u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, često se mogu videti – plastične kese.

Ni sitna slova na kesama da su biorazgradive, nisu dovoljne da odagnaju ružne slike.

„Da bi nešto bilo 100 odsto biorazgradivo, do netoksičnih delova, pre svega mora biti napravljeno od biomaterijala, odnosno od prirodnih sastojaka.

„Nijedna vrsta kesa koja je u širokoj upotrebi u Srbiji nije takva“, kaže Jasmina Nikodinović Runić, rukovodilac Grupe za Eko-biotehnologiju Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering u Beogradu, za BBC na srpskom.

Iako su postojale inicijative, pa i odluke o zabrani upotreba plastičnih kesa u Beogradu, one nikada nisu zaživele.

U prodavnicama je moguće kupiti i papirne kese koje se, prema procenama, pod uticajem spoljašnjih faktora i uz pomoć mikroorganizama i različitih zglavkara i crva, u prirodi razgrađuju između 10 i 100 godina.

• Uloga papirnih kesa u domaćinstvima Srbije – da li su bolje rešenje od plastičnih
• Zašto pored reka i jezera u Srbiji ima mnogo smeća i ko to čisti
• Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije, kaže da ni kese sa „okso-aditivima“, koje se prodaju u većim domaćim trgovinskim lancima, ne mogu biti biorazgradive.

„Posle njih, ostaje ‘okso aditiv’ koji je hemikalija.

„Takve kese nisu dobre, jer taj aditiv ne može tek tako da nestane, a prema važećem pravilniku Ministarstva životne sredine, piše da su one biorazgradive, što nisu“, ističe Stevanović.

To, međutim, ne znači da trgovci i proizvođači kesa krše važeći propis koji im dozvoljava da koriste i da prave kese sa „okso-aditivima“, dodaje Stevanović.

Srbija je, objašnjava, u raskoraku sa standardima i tumačenjima Evropske unije (EU), jer ono što se ovde vodi kao biorazgradivo, u zemljama evropskog bloka nije.

U EU je od jula 2021. godine zzabranjena upotreba proizvoda od okso-razgradive plastike.

Plastične kese su u Srbiji napravljene od materijala polietilen, a zabranjene su one čija je debljina od 15 do 50 mikrona, kaže Branka Pilić, profesorka sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, za BBC na srpskom.

„Mogu da se koriste samo ako imaju aditiv za takozvanu okso-razgradnju.

„Takve kese nisu biorazgradive, već samo okso-razgradive, što znači da ostavljaju mikročestice plastike i hemikalije u prirodi“, objašnjava.

Pogledajte video o plastičnim kesama:

Šta znači kad je kesa biorazgradiva?

„Da bi bila biorazgradiva, kesa mora da se potpuno razgradi, da nestane.

„Takve su samo kompostabilne kese, jer od njih na kraju ostane voda, ugljen-dioksid i suva materija biljnog porekla, dakle ništa što bi ugrozilo životnu sredinu“, kaže Dragan Stevanović.

Takve nisu okso-razgradive i plastične kese, dodaje on.

Stevanović kaže da bi i Ministarstvo životne sredine trebalo u pravilnik da doda i kompostabilne kese, jer one već postoje na tržištu, u pojedinim trgovinskim lancima.

To se, međutim, neće dogoditi, objašnjava Stevanović, sve dok Srbija ne dobije novi zakon o ambalažnom otpadu.

„Italija ima samo kompostabilne kese jer je vodeća zemlja u EU kada je reč o ekologiji.

„Srbija mora da se uskladi sa zakonima i propisima EU i tu nema dileme“, objašnjava Stevanović.

Profesorka Pilić kaže da su ove kese napravljene na poseban način.

„Na tržištima EU zastupljene su biorazgradive kese dobijene kompostiranjem, koje su izrađene od materija dobijenih iz kukuruza, šećerne trske ili repe.

„Ovakve kese mogu da se naprave od skroba, celuloze.“

Šta znači kad je kesa plastična i koliko se razgrađuje u prirodi?

Stručnjaci su saglasni da kese koje se prodaju u većini trgovinskih lanaca nisu ekološke, odnosno biorazgradive, iako na njima piše da jesu.

„Jedno od glavnih strukturnih svojstava plastike je da se sastoji od dugačkih molekulskih lanaca i zbog toga se ne razgrađuje u prirodi.

„Kada je propala ideja da se u polietilen ubaci skrob ili celuloza koju mirkoorganizmi vole da jedu, jer su pojeli samo to, došlo se na ideju da se ubace aditivi koji će u određenim uslovima uticati na njegovo razdvajanje i raspadanje kese“, kaže Pilić.

Ti aditivi, dodaje Pilić, nazivaju se okso-aditivi, a proizvođači tvrde da su takve kese „okso-biorazgradive“.

„Istina je da ovi aditivi jedino pospešuju rasparčavanje materijala koji se ne razgrađuju u potpunosti, već u prirodi ostaju delovi u obliku mikroplastike.

„Ne postoji sertifikacioni proces koji dokazuje uspeh okso-razgradnje kao biorazgradnje“, naglašava profesorka Pilić.

Dodaje i da se takvim obeležavanjem potrošači dovode u zabludu, jer mogu da shvate da je takva kesa biorazgradiva, što nije slučaj.

Jelena Lazić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže da se kese sa „okso-aditivima“ ne razgrađuju potpuno, već se polako raspadaju na manje komade, dok ne postanu mikroplastika i nanoplastika, koja je nevidljiva, ali i dalje prisutna.

Industrijski standard, kaže, zahteva da proizvođač mora da pokaže da plastični proizvod dostiže 90 odsto biorazgradnje posle tri meseca u laboratoriji, pre nego što može da se plasira na tržište kao „biorazgradiv“.

„Problem je što plastične kese ne završavaju u industrijskim pogonima za kompostiranje, već stignu do šuma, otvorenih deponija i obala, pa do potpune biorazgradnje i ne dođe.

„Da bi nešto bilo 100 odsto biorazgradivo do netoksičnih delova, pre svega mora biti napravljeno od biomaterijala, što nijedna vrsta kesa u širokoj upotrebi u Srbiji nije“, kaže Lazić.

Vrste kesa

• Plastične kese prave se od polietilena, vrste plastike koja se dobija od nafte i potrebno je više od 100 godina da bi se razgradile.
• Okso-razgradive kese, su plastične kese sa dodacima za bržu razgradnju.
• Biorazgradive kese su vreće koje mogu da razgrade bakterije ili drugi živi organizmi.
• Kompostabilne kese su biorazgradive i razlažu se na ugljen-dioksid, vodu i biomasu.

Šta Srbiji nedostaje?

U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da Srbija nema ni kompostane, mesta gde se prerađuje ovaj otpad, pa ne može u potpunosti da iskoristi kompostnu kesu.

To znači da u EU kompostne kese služe da se odloži i bio-smeće, koje u Srbiji čini 48 odsto ukupnog otpada.

„U Srbiji je to 100.000 tona bio-otpada godišnje.

„To ne bi smelo da ide na deponije, nego da se od njega pravi kompost i dobije se proizvod koji dalje može da se koristi“, ističe Stevanović.

On kaže da su u Srbiji ranije bile dve kompanije koje su pravile kompostabilne kese, ali kako nisu imali kome da prodaju robu, obustavili su proizvodnju.

Profesorka Pilić dodaje da Srbija prvo treba da obezbedi adekvatno sortiranje plastičnog otpada, ali i kompostiranje biorazgradivih kesa.

„Plastične kese u otpadu ne smeju da se mešaju sa biorazgradivim“, kaže.

• Kako je srpski olimpijac čistio Divčibare od smeća
• Da li i kako moje nove farmerke zagađuju prirodu

Zabrana u Beogradu samo na papiru

Beograd je pre tri godine pokušao da stane na put korišćenju plastičnih kesa, ali za sada bez većeg uspeha.

Doneta je odluka kojom se zabranjuje njihova prodaja i upotreba.

„Grad nije uspeo do kraja da sprovede ovu odluku i nikada nije počela da se primenjuje.

„Zaživelo je samo da trgovci zarađuju novac od prodaje kesa, jer one više u maloprodaji nisu besplatne“, smatra Stevanović.

Dodaje da se plastične kese svuda koriste, a odluka tehnički ne može da bude sprovedena.

„Inspekcija ne može samo na osnovu te odluke da kontroliše da li se plastične kese prodaju ili ne“, govori Stevanović.

Na pitanje BBC na srpskom da li se sprovodi odluka o zabrani korišćenja plastičnih kesa i kakvi su rezultati inspekcijskih kontrola, nadležni u Gradu Beogradu nisu odgovorili.

Objašnjenje je izostalo i od srpskog Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Niko u resornom ministarstvu nije odgovorio zbog čega nisu isti standardi u Srbiji i u EU po pitanju biorazgradivih kesa.

Osim u Beogradu, odluka o zabrani korišćenja plastičnih kesa postoji i u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji.

Iz Inspekcije za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada za BBC su rekli da je od donošenja odluke obavila ukupno 160 kontrola i nije bilo nepravilnosti.

Šta kažu kupci?

Kada je Irena Brodar iz Ljubljane, glavnog grada Slovenije, pazarila suvenire u centru Beograda, bila je neprijatno iznenađena jer su joj poklone upakovali u plastičnu kesu, koje su u bivšoj jugoslovenskoj republici gotovo potpuno nestale.

„Vrlo je ružna slika lepog Beograda, kada vetar duva i raznosi plastične kese po ulicama i drveću, a za to su samo ljudi krivi, niko više“, kaže Irena Brodar tokom posete glavnom gradu Srbije.

U Sloveniji, kaže, plastične kese gotovo i da ne postoje, a sortiranje otpada obavezno je i počinje još u kući.

„Sav otpad odvajamo, a posebno imamo posude i kompostabilne kese za bio smeće. Ako se to sve pomeša, kazne mogu biti paprene.

„Tačno se zna gde naši stanari odlažu otpad i ako nešto nije kako treba svima mogu da naplate kaznu, bez obzira na to ko je pogrešio“, objašnjava Brodar.

Slovenci se trude, dodaje, da nose sa sobom platnene kese kad god mogu, jer ne žele da bacaju novac na njihovu stalnu kupovinu.

„Kod nas su prvo obezbedili sve što je potrebno za sortiranje smeća i reciklažu, pa su onda počeli i da kažnjavaju, što je, mislim, najbolji lek“, kaže Brodar.

Beograđanka Petra Stanković trudi se da što ređe daje pare za plastične kese, ali nema naviku da nosi platnenu torbu, pa su joj računi uvek veći za 10 do 20 dinara, koliko inače koštaju plastične vreće.

„Nemamo mogućnost da kupimo ekološke kese, a veliki je problem što kod nas, čak i tamo gde postoji razdvajanje smeća, na kraju sve završi na jednoj deponiji, pa sortiranje kućnog otpada nema nikakvog smisla.

„Zaista se trudim da što manje kupujem plastične kese, naročito što se osećam prevarenom sa tim njihovim natpisima da su biorazgradive, ali verujem da samo dobar zakon i ozbiljna novčana kazna mogu da uvedu red“, govori Stanković.

BBC na srpskom pokušao je da nađe laboratoriju koja bi mogla da ispita koliko je potrebno vremena „biorazgradivim“ kesama proizvedenim u Srbiji da se razgrade, ali to nije bilo moguće.

Profesorka Pilić je objasnila da u Srbiji to niko ne radi, a da je u regionu najbolje uzorak poslati na Fakultet za polimerno inženjerstvo u Slovenj Gradecu u Sloveniji, jer su oni najbliže mesto gde bi to moglo da se ispita.

Šta kažu prodavci?

Iz nemačke kompanije „Lidl“ koja ima prodavnice i u Srbiji, u pisanom odgovoru za BBC su naveli da su razmatrali opciju upotrebe okso-razgradivih kesa u gradovima gde su plastične zabranjene, ali su se odlučili za korišćenje kompostabilnih za voće i povrće.

„Naši dobavljači kompostabilnih kesa su firme iz inostranstva koje dostavljaju odgovarajući sertifikat da su u skladu sa evropskim standardima.“

Kažu i da su od 2021. godine potpuno izbacili plastične kese iz prodaje, pa kupcima nude samo papirne kese ili trajne torbe.

Milenko Ilić, vlasnik jedne kompanije u Srbiji za proizvodnju kesa, kaže da rade u skladu sa zakonom.

„Postoje aditivi koje stavljamo u kese i, dok nam država ne kaže drugačije, mi ćemo da ih pravimo ovako.

„Radimo plastične reciklirane kese, a EU smatra da je biorazgradiva samo kompostabilna“, objašnjava Ilić.

Kada je reč o natpisima i žigovima na kesama, kaže da oni stavljaju biorazgradivo, ukoliko ubace hemikaliju za biorazgradnju, koja je po srpskim zakonima dozvoljena.

Kada je 2018. u Srbiji počela naplata kesa, proizvodnja je već naredne godine opala za 24,3 odsto, podaci su Privredne komore Srbije.

Dodaju da se godišnje u Srbiji preradi oko 300.000, a uveze 750.000 tona plastike.

Kada je reč o kesama, objašnjava Stevanović, na godišnjem nivou proizvede se 5.000 tona.

„Kompostabilni materijali iz bio osnove, uglavnom od skroba kukuruza ili krompira, ušli su u upotrebu u svetu.

„Njih treba zastupati ravnopravno sa ostalim vrstama materijala i zato su počeli rad na nacrtu novog pravilnika“, kaže Stevanović.

Pogledajte i ovaj video o plastičnom otpadu:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]