Srbija i životna sredina: Šta znači kandidatura Beograda za nagradu Zelena prestonica Evrope 2023.

Beograd kao Zelena prestonica Evrope 2023? Za nadležne je to normalan korak ka želji da se Beograd svrsta uz rame sa drugim metropolama, dok za deo javnosti predstavlja nelogičan, pa i apsurdan potez u vreme kada grad mesecima ima jedan od zagađenijih vazduha u Evropi, a aktivisti često protestuju zbog uklanjanja zelenih površina.

Obrazlažući razloge za kandidaturu, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić u pisanom odgovoru za BBC na srpskom naveo da je „važno je da učestvujemo i da skrećemo pažnju na ekološke problemima.

„Želimo da iz godine u godinu ostvarujemo napredak i da ga pratimo“, napisao je Radojčić.

Pored problema sa zagađenjem vazduha, u Beogradu su prethodnih godinu dana stanovnici protestovali zbog krčenja šume, moguće gradnje u rezervatu prirode i planova da parkovi budu zamenjeni zgradama, dok se komunalne vode bez prečišćavanja ispuštaju direktno u Savu i Dunav.

„Sve dok javnost mora da brani javna dobra od onih koji su odgovorni za upravljanje gradom, Beograd nije spreman za titulu Zelene prestonice Evrope“, smatra Jasmina Šuša aktivistkinja Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ (NDMBG).

Zelena prestonica Evrope je prestižna nagrada u oblasti ekologije, koja se svake godine dodeljuje evropskim gradovima koji predvode borbu za zaštitu životne sredine.

• Reke plastike, divlje deponije, smrdljivi vazduh: Tako je počela 2021.
• Zagađenje vazduha u Srbiji – šta može da se popravi
• Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo

Šta je Zelena prestonica Evrope?

Ovu nagradu Evropska komisija dodeljuje od 2010. godine jednom gradu na Starom kontinentu, kao priznanje postignuća u zaštiti životne sredine.

Pobednik treba da bude inspiracija drugim gradovima i podstakne ih da teže urbanoj održivosti i ekološkim inovacijama.

Gradovi se kandiduju dve godine unapred, pa je trenutno u toku izbor grada koji će ovu titulu poneti 2023, a među kandidatima je i Beograd.

Ovo je drugi put da se Beograd kandiduje i dobija status kandidata, navodi gradonačelnik Beograda.

Beograd je pokazao ambiciju da stane u red sa norveškim Oslom nadomak kojeg se nalazi zakonom zaštićena šuma, švedskim Stokholmom gde 95 odsto stanovništva živi na manje od 300 metara od zelenih površina i portugalskim Lisabonom, koji se diči razvijenom biciklističkom infrastrukturom.

„Vizija koju ja imam za Beograd je da dostignemo evropske standarde po pitanju zaštite životne sredine i urbane ekologije, ali ljudi moraju da shvate da se stvari ne dešavaju preko noći – važno je da vredno radimo i da vidimo napredak“, kaže Radojičić.

Mirjana Jovanović, menadžerka projekata u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ) ističe da da se nagrada „dodeljuje gradovima koji dosledno, godinama i decenijama, unapređuju kvalitet svoje životne sredine i imaju ambiciozne javne politike u toj oblasti“.

Ona tvrdi da „takve javne politike vode ka tome da neki gradovi imaju izuzetno čist vazduh, odlično uređene sisteme javnog prevoza i inovativne načine za prilagođavanje na klimatske promene.

Poslednji u nizu pobednika je francuski Grenobl – Zelena prestonica 2022. godine.

Ovaj grad je nagradu osvojio zahvaljujući ulaganjima u ozelenjavanje grada, a između ostalog je lokalna vlast podstakla stanovnike da na neiskorišćenim gradskim površinama sami sade urbane bašte.

Osvajanje nagrade, pored veće medijske pažnje i podsticaja za turizam, može da donese i veća evropska ulaganja kroz grantove i projekte, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Pobednik dobija i 600.000 evra za projekte održivosti u oblasti životne sredine.

Od gradova u regionu, do sada ju je osvajala samo Ljubljana, koja se ovom titulom ovenčala 2016. godine.

„Ljubljana je više decenija radila, a nekoliko puta [od 2010. – prim. BBC] je aplicirala za titulu Zelene prestonice dok je konačno nije dobila“, podseća Radojičić.

„Proces je dug, posla imamo mnogo – želimo da Beograd učinimo zdravijim i lepšim gradom za sve nas“.

• Manji račun za smeće, veća šteta za životnu sredinu u Srbiji
• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
• Kako je srpski olimpijac čistio Divčibare od smeća

Šta su kriterijumi za dodelu nagrade?

Da bi poneli ovu titlu, gradovi treba da pokažu izvanredne rezultate u 12 oblasti.

To su:

• kvalitet vazduha;
• buka;
• upravljanje otpadom;
• upravljanje vodama;
• zaštita prirode i biodiverzitet;
• održivo korišćenje površina i zemljišta;
• zeleni razvoj i eko-inovacije;
• prilagođavanje na klimatske promene i ublažavanje klimatskih promena;
• održiva urbana mobilnost, energetska efikasnost;
• upravljanje gradom.

Prijave ocenjuje komisija od 12 stručnjaka.

Žiri vrednuje i mere koje su gradovi sproveli u prethodnih pet do deset godina, kao i dugoročne i kratkoročne planove, a upravo ovi kriterijumi su problematični u slučaju Beograda, tvrde kritičari.

„Beograd u protekloj deceniji nije radio ni na zaštiti, ni na unapređenju životne sredine, čime bi, pored ostalog, mogao da zasluži pomenutu titulu“, smatra Šuša iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.

Radojičić, međutim, kaže da „napredak definitivno imamo“ i ističe da se, u pogledu kvaliteta vazduha, taj napredak ogleda kroz Sistem za odsumporavanje Elektroprivrede Srbije i gašenje kotlarnica u javnim objektima u Beogradu (od 1.300 je ostalo samo 14, a u 2021. će biti ugašene još tri).

Radojičić navodi i da Beogradu predstoji usvajanje Plana kvaliteta vazduha za narednih 10 godina.

„Planiramo ambiciozne projekte u oblasti modernizacije javnog gradskog prevoza, realizacije sistema javnih bicikala, proširenje pešačkih i biciklističkih staza i intenzivan rad na energetskoj efikasnosti i gasifikaciji grada“, objašnjava gradonačelnik Beograda.

• Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor“
• Novi ekološki protest u Beogradu – „bez vode nema slobode“
• Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone

Zašto se Beograd kandidovao za ovu nagradu?

Radojčić tvrdi da želi da Beograd ima kontinuitet u zelenoj politici.

„Hoćemo da pokažemo građanima da imamo viziju, entuzijazam, da smo spremni da uložimo mnogo truda da bismo unapredili ekološki aspekt života u Beogradu, a na kraju i da stignemo do laskave titule“, navodi Radojičić u odgovoru BBC-ju.

Aktivistkinja NDMBG Jasmina Šuša, tvrdi da je „Grad Beograd mesto na kojem se već dugo donose štetne odluke po životnu sredinu“.

Ona smatra da „kandidatura nije tek nepromišljena ambicija gradonačelnika, već pokušaj da se javnost drži u zabludi da vodi računa o životnoj sredini“.

„Pokazatelji stanja životne sredine jesu višegodišnje aktivističke borbe za čist vazduh, javne zelene površine, racionalno upravljanje otpadom i mnoge druge koje i dalje vodimo“, kaže.

Šuša tvrdi da je „prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u Beogradu prekomerno zagađen više od pola godine“.

„Takav trend zagađenja prati glavni grad već deset godina, a da se nikakav značajan pomak nije dogodio u pravcu rešavanja tog problema, ova kandidatura deluje potpuno neosnovano“, ističe.

Kandidatura bi mogla da bude „iskrena namera uprave grada da unapredi kvalitet životne sredine za Beograđane“, smatra Mirjana Jovanović iz BOŠ-a.

Međutim, primećuje da „za postizanje tog cilja nije bila neophodna kandidatura“ i da Beograd već ima važan planski dokument – Plan generalne regulacije sistema zelenih površina.

„On daje odličnu osnovu za stvarno unapređenje životne sredine u Beogradu, pod uslovom da se zaista poštuju namere ovog Plana“, navodi.

Jovanović se nada da je „kandidatura izraz namere uprave Grada da se ozbiljnije i odgovornije bavi unapređenjem životne sredine“, ali kaže i da ne očekuje da Beograd dobije nagradu.

„Pomoglo bi ako bi uprava Grada dosledno sprovodila javne politike u oblasti životne sredine, ako bi polagala račune građanima o tome kakvi su rezultati tih politika i ako bi građane istinski uključivala u donošenje odluka“, kaže.

Ona podseća da je u toku priprema za izradu „najvažnije javne politike grada Beograda“ – novog Generalnog urbanističkog plana.

„To je prilika da uprava pita Beograđane o suštinskim odlukama – da li žele da Makiš bude vodoizvorište ili urbanizovana zona ili da Košutnjak ostane šuma ili postane stambeni kompleks“.

• Kako nastaje magla i zašto nas od nje podilazi jeza
• Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno

Ko su ostali kandidati za nagradu?

Beograd je za titulu Zelene prestonice Evrope 2023. u konkurenciji sa još 15 gradova.

Pored glavnog grada Srbije, učestvuju još tri grada sa Balkana – Zagreb, Skoplje i Sofija.

Među kandidatima su još Kaljari (Italija), Dablin (Irska), Gazintep i Izmir (Turska), Varšava, Gdanjsk, Ržežov i Krakov (Poljska), Helsingbor (Švedska), Košice (Slovačka), Talin (Estonija) i Logronjo (Španija).

Proglašenje finalista očekuje se u aprilu, dok će pobednik biti proglašen septembra 2021. godine.

Pogledajte video o ekološkom aktivisti koji se vratio iz inostranstva u rodno Skoplje

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]