Srbija, internet i kupovina: Koje lične podatke trgovci smeju da traže prilikom naručivanja

Bojana Vuletić često naručuje stvari preko interneta zbog čega mora da ostavlja lične podatke.

Do sada se nije desilo da joj prodavnica traži broj lične karte ili jedinstveni matični broj građana (JMBG).

„Da se to dogodi, upalila bi mi se lampica“, kaže ova 27-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Iz institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navode da trgovci prilikom onlajn kupovine smeju da traže samo osnovne lične podatke kupca kao i informacije neophodne za dostavu.

„To su ime i prezime, adresa, eventualno broj telefona ili imejl adresa.

„Prikupljanje drugih podataka o ličnosti kao što su JMBG, registarski broj lične karte, pasoša i slično, smatra se da je prekomerno“, navodi Poverenik za BBC na srpskom.

• Kako je nastala kupovina preko interneta
• Šta u Srbiji možete da uradite ako ste žrtva prevare putem internet oglasa
• Kako da bezbedno kupujete i legalno prodajete preko Instagrama

Međutim, upravo to se nedavno dogodilo kupcima koji su naručivali odeću i ostale proizvode putem internet stranica Inditeksovih brendova Ojšo, Masimo Duti, Stradivarijus, Zara, Zara houm, Pul end ber i Berška.

Od njih je zahtevano da ostave broj lične karte ili pasoša.

Zbog toga je Poverenik 17. juna zabranio ovom privrednom društvu obradu podataka o ličnosti.

„U postupku inspekcijskog nadzora utvrđeno je da se podaci prikupljaju kako bi se izvršio (eventualni) povraćaj novca kupcima, te da ih obrađuje prevremeno, odnosno da vrši obradu pre momenta povraćaja novca.

„Tako da u vreme prikupljanja spornih podataka obrada nije zakonita, jer pravna obaveza nastaje u momentu povraćaja novca kupcu za već kupljenu robu ili uslugu“, navodi se u saopštenju Poverenika.

Kada trgovci mogu da zatraže dokumenta?

Iz Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“ navode da su trgovcima prilikom onlajn kupovine dovoljne osnovne informacije kako bi roba stigla na pravu adresu.

„Nema potrebe za brojem lične karte, pasoša, JMBG ili bilo šta slično.

„Trgovci moraju da se pridržavaju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti„, objašnjavaju iz Prosperiteta za BBC na srpskom.

Tako i Bojana Vuletić kaže da ne bi dala lične podatke poput broja lične karte ili JMBG trgovcima ukoliko ne mora.

„Ali ako mi se baš sviđa proizvod koji poručujem, razmislila bih“, navodi.

• Zašto je promenjen Zakon o ličnim kartama u Srbiji
• Problemi sa ličnim podacima na Balkanu

Zakonom o fiskalizaciji propisani su izuzeci kada je neophodno dati broj lične karte ili JMBG.

Iz institucije Poverenika kažu da se oni odnose na slučajeve refundacije.

„Trgovac može da zatraži lične podatke u momentu povraćaja novca kupcu za već kupljenu robu ili uslugu, ili u momentu odustajanja od kupovine u slučaju prethodno plaćenog avansa“, navodi Poverenik.

Dodaju da se podrazumeva spremnost kupca da ukuca podatke platne kartice, ukoliko se plaćanje ne izvršava pri dostavi.

Kakva prava imaju potrošači prilikom onlajn kupovine?

Kupac ima pravo da odustane od kupovine u roku od 14 dana.

A trgovina onlajn ima nekoliko specifičnosti.

„Kada je reč o trgovini onlajn, odnosno na daljinu ili van poslovnog prostora, na primer na raznim prezentacijama ili kad vam donesu robu u stan, u oba slučaja je na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, moguće vratiti robu bez ulaganja reklamacije.

„Bez ikakvih obaveza imate pravo u roku od 14 dana da se predomislite“, kažu iz Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“.

U tom slučaju se roba šalje nazad prodavcu i popunjava se obrazac, odnosno Izjava o odustanku od ugovora zaključenog na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija.

• Šta donose izmene Zakona o zaštiti potrošača u Srbiji
• Zaštita potrošačkih prava u Srbiji u četiri koraka

Iz „Prosperiteta“ objašnjavaju da je trgovac dužan da prihvati zahtev kupca za vraćanje robe.

„Takođe, obavezno je i da vam trgovac vrati novac ukoliko ste platiti, na način na koji ste izvršili plaćanje – da li preko tekućeg računa ili ako je penzioner u pitanju, putem penzionog fonda.

„Robu treba da vratite, ali da bude neoštećena. Ukoliko je oštećena, onda se umanjuje vrednost“, navode iz „Prosperiteta“.

Roba se vraća tako što se nosi lično ili šalje poštom, u kom slučaju troškove snosi potrošač.

„Ukoliko vam trgovac uz otpremnicu prilikom slanja robe nije dao obrazac za odustanak od kupovine robe na daljinu ili izvan poslovnog prostora, on čini prekršaj.

„Zakonodavac je tu predvideo sankcije u smislu da imate pravo da vratite robu i odustanete od trgovine u roku od godinu dana, umesto 14 dana“, kažu iz Prosperiteta.

Dodaju da jedino prilikom vraćanja robe trgovac ima pravo da zatraži JMBG.

Pogledajte video: Kako mogu da vas špijuniraju preko telefona

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]