Srbija, istorija i kultura: Matica srpska – šta danas predstavlja najstarija nacionalna ustanova kulture, u 100, 300 i 500 reči

U svakoj košnici matica brine o opstanku čitavog pčelinjeg društva.

Simbolički, isti je zadatak Matice srpske, najstarije srpske književne i naučne institucije.

Ova ustanova već gotovo dva veka brine o očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta.

„Matica srpska predstavlja jedno saborno mesto svih onih kojima je stalo do srpske kulture i do toga da se kulturom obezbedi opstanak i budućnost srpskog naroda.

„Sa takvim razlozima je i osnovana“, kaže Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, za BBC na srpskom.

Osnovali su je 16. februara 1826. srpski intelektualci u tadašnjoj Habzburškoj monoarhiji.

• Kako se razvijala pismenost u Srbiji
• Koje su najstarije gimnazije u Srbiji i kako su osnivane
• Koliko (ne) znamo o Vuku Karadžiću

Danas je Matica srpska sinonim za brigu o srpskom jeziku.

Pored rečnika i pravopisa, Matica srpska priprema i objavljuje i različite enciklopedije i brojna druga izdanja.

„Njen značaj je mnogostruk, jedan se odnosi na objavljivanje svega onoga što je u vezi sa srpskim jezikom, književnošću, naukom, kulturom u najširem smislu“, ističe Stanić.

Poslednjih godina, Matica je bila na meti kritika iz regiona za širenje srpskog nacionalizma i svojatanje tuđeg kulturnog nasleđa, ali i unutar Srbije kada su se prošle godine zvanično usprotivili uvođenju obaveznog rodno senzitivnog jezika.

U 100 reči – briga za jezik i književnost

Već dva veka Matica srpska, pre svega, kroz izdavaštvo predstavlja srpsku kulturu u Evropi, a istovremeno je posvećena i prosvećivanju naroda.

Ova institucija je počela sa radom u Pešti, u vreme oslobađanja Srba od viševekovne turske vlasti.

U to vreme jača svest o potrebi da se srpski narod u punoj meri uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta.

Osnova izdavačke delatnosti Matice srpske je Letopis, književni časopis, koji izlazi od 1824. godine.

Književnost i jezik i dalje su okosnica interesovanja.

„Brinemo, pre svega, o standardnom srpskom jeziku, radimo pravopis i normativnu gramatiku i rečnike srpskoga jezika“, kaže Stanić.

U 300 reči – Letopis i formula uspeha

Od osnivanja, Matica srpska spajala je građansko društvo i visoku kulturu sa čitavim narodom.

Jedna od spona bilo je dobročinstvo.

Osnivali su je mladi doktorand Jovan Hadžić i bogati trgovci koji su živeli u različitim sredinama, od Beča do Temišvara i od Dubrovnika do Pešte.

„To je bila ideja ljudi koji su bili svesni šta znači nacionalna kultura i šta znače ustanove za razvoj kulture“, navodi Stanić, pisac i profesor Filološkog fakulteta u Novom Sadu.

Sudbina Matice srpske neraskidivo je vezana i za malo stariji Letopis.

Stanić podseća da je pokrenut dve godine pre u Novom Sadu, kao Serbska letopis, a da izlazi gotovo bez prestanka skoro 200 godina.

„To nema nijedan časopis u svetu, koliko smo uspeli da saznamo“, napominje prvi čovek Matice srpske, inače dugogodišnji glavni urednik ovog časopisa.

Letopis nije izlazio samo u „iznuđenim trenucima“ – tokom Prvog i Drugog svetskog rata, 1848. kada je bila revolucija u Pešti i Beču i 1835. kada je mađarska administracija privremeno zabranila rad Matice srpske.

„Kada su Georgije Magarašević i Pavel Jozef Šafarik, profesori u novosadskoj gimnaziji, počeli da izdaju časopis, vrlo brzo se pokazalo da ima ozbiljnih teškoća u realizaciji i da neće moći sami da opstanu.

„Tada su se obratili prijateljima u Pešti za pomoć“, navodi Stanić.

Rešenje je pronađeno u samoorganizovanju, nalik modernim nevladinim organizacijama.

„Trgovci su našli formulu, pošto nije bilo države da stane iza tako nečega.

„Oni su smislili taj sistem da se položi godišnji osnivački ulog i onda se sa tim parama rade stvari koje su potrebne i koje se programski odrede“, dodaje on.

Krenulo se sa sedam osnivača, a zatim se taj krug postepeno širio.

Uz Jovana Hadžića su bili i Đorđe Stanković, Josif Milovuk, Jovan Demetrović, Gavrilo Bozitovac, Andrija Rozmirović i Petar Rajić, koji su prvi uložili sopstveno bogatstvo za razvoj srpske kulture.

U 500 reči – saradnja sa drugim narodima i kulturama

Kao što su danas rasprave o srpskom jeziku nezamislive bez stava Matice srpske, tako je bilo od samog početka.

Jovan Hadžić, osnivač i prvi predsednik Matice srpske, bio je pisac, prevodilac i političar, poznat i kao Miloš Svetić.

Ovaj autor Građanskog zakonika kneževine Srbije, bio je veliki protivnik reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića, protiveći se uvođenju fonetskog pravopisa.

U članove i dobrotvore Matice srpske ubrajaju se i srpski knez Miloš Obrenović i njegov brat Jevrem, plemić Sava Popović Tekelija, vladar Crne Gore Petar II Petrović Njegoš, pripadnici dinastije Karađorđević, pisci, kao i naučnici poput Mihajla Pupina.

• Petar Drugi Petrović Njegoš – od totalnog uzdizanja do totalnog poricanja
• Ima li nade za enciklopedije u eri interneta i pametnih telefona
• Od „bolu me noge“ do „dis’ ti poš’o“ – različitosti obogaćuju srpski jezik

Zahvaljujući širokoj podršci koja je dolazila i od manje poznatih ljudi iz naroda, Matica je jedno vreme bila najbogatija zadužbinska ustanova u Ugarskoj, navodi se na njihovom sajtu.

Iz njenih fondova se ulagalo i u školovanje darovitih đaka i studenata, koji su stvarali srpsku intelektualnu elitu.

Osnivanje Matice srpske u Austrougarskoj bilo je zamajac i za ostale slovenske narode.

Po ugledu na nju nastaje Matica češka; Matica ilirska (kasnije preimenovana u Maticu hrvatsku); Matica lužičkosrpska; Matica moravska, zatim slovačka, slovenačka i mnoge druge.

„Čak su i neki narodi koji nemaju reč matica, koristili su taj naziv, recimo Česi“, navodi Stanić.

Biblioteka Matice danas ima više od 3.500.000 publikacija dok Galerija čuva bogatu zbirku srpskog slikarstva od 18. do 20. veka.

Kao važan posao Matice, napominje se i saradnja sa čitavim drugim narodima i kulturama, kako slovenskim, tako i evropskim, poput nemačke, francuske ili mađarske.

Iako Stanić kaže da to čine na miran način koji ne izaziva konflikte, njegova nedavna izjava o dubrovačkoj književnosti kao nasleđu na koje imaju pravo „i Srbi i Hrvati“, naišla je na brojne kritike u Hrvatskoj, ne samo u jezičkim krugovima.

Počasni član Matice srpske je pisac i nobolevac Petar Handke, koji je tokom ratova devedesetih i kasnije podržavao srpsku stranu, a o tome pisao i u knjigama.

Kako bi mu se „odužili za ono što je uradio za srpsku kulturu“, pre nekoliko meseci je Matica objavila zbornik radova „Peter Handke ili pravda za čoveka i čovečnost“.

Nedavno je izašla i knjiga ruske istoričarke Jelene Guskove, takođe počasne članice, na osnovu ruskih izvora o njihovom viđenju ratova na Balkanu – u periodu od 1985. do 1995.

„Imamo orijentaciju na saradnju sa ljudima koji imaju razumevanja za srpsku kulturu i ostvaruju jedan kreativni dijalog, pošteno, bez predrasuda, laži i mistifikacija“, ističe Stanić.

Uz brojne rečnike i enciklopedije, prošle godine je izašla prva knjiga Leksikona pisaca srpske književnosti, kao i osma knjiga Srpskog biografskog rečnika.

„To su biografije svih ljudi koji su značajni za srpsku istoriju, uključujući i Hitlera i Pavelića.

„Kad se bude završio čitav taj poduhvat, a on će sigurno imati 12, 13 knjiga, dobićemo blizu 30.000 biografija gde možete ukratko da dobijete osnove podatke sa literaturom za dalje čitanje“, kaže Stanić.

Matica ima oko 2.000 saradnika, koji rade na više od sto projekata.

Raspoređeni su u različitim odeljenjima, što je slično kao kod druge važne nacionalne institucije – Srpske akademije nauka i umetnosti.

Izdaju najviše naučnih časopisa, 11 najvišeg ranga.

„Matica je jedan veliki pogon, u kom se stalno nešto radi, prosto jedna košnica različitih inicijativa, ideja i istraživanja“, zaključuje predsednik.

Zgrada Matice srpske nekad bila sirotište

Zgrada Matice srpske predstavlja jedan od simbola Novog Sada.

Podignuta je u osvit Balkanskih ratova 1912. od novca koji je dobrotvorka Marija Trandafil ostavila 1878. poklonila Matici srpskoj, pisao je portal 021.

Marija i Jovan bili su imućni, ali kada su ostali bez sina i ćerke, rešili su da čitavo bogatstvo poklone.

U zgradi u kojoj se od 1928. nalazi Matica srpska najpre je bilo sirotište pod nazivom „Zavod Marije Trandafil za pravoslavnu srpsku siročad u Novom Sadu“.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]