Srbija, medicina i zdravlje: Ima li dovoljno lekova u Srbiji i kako cene i navike potrošača utiču na dostupnost

Jelena Živković, 88-godišnja penzionerka iz Pančeva, pokušala je pre nekoliko nedelja da nabavi redovnu turu lekova.

U domu za stare u kojem živi nije ih bilo.

„Bila sam uznemirena, ali ne samo ja, nego i drugi stanari, to je moglo da se vidi i oseti“, priseća se penzionerka za BBC na srpskom.

Jelena i njene komšije nisu bili jedini koji su se suočili sa ovakvim problemom, pošto je u apotekama u državnom vlasništvu „u prethodnom periodu periodično dolazilo i dolazi do deficita određenih lekova“, kažu iz Apoteka „Beograd“ za BBC na srpskom.

Među onima koji su bili u deficitu našli su se neki od lekova protiv dijabetesa, epilepsije, visokog pritiska i antibiotici, dodali su.

Ali, Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, rekla je prethodne nedelje da je tržište lekova stabilno i da ne treba da se strahuje od nestašice lekova.

Iz ove institucije nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o tome da li postoje lekovi kojih trenutno nema dovoljno, kao i o načinima kojima se sprečava nestašica.

• Zašto u Srbiji nema uvek leka za dijabetes
• Kako da zaustavimo otpornost bakterija na antibiotike
• Lekovi za smirenje na Balkanu idu kao alva, često i bez recepta – šta kažu stručnjaci

Deficitarnost je u prethodnom periodu zabeležena kod lekova čija je potrošnja porasla zbog sezonskih infekcija, kaže Ana Popović, direktorka Genezisa, udruženja kompanija koje proizvode generičke lekove, za BBC na srpskom.

Pandemija korona virusa, koja traje više od tri godine, „pustoši zdravstvene sisteme bez mogućnosti planiranja potrošnje lekova i ostalih medicinskih sredstava, i samim tim remeti ravnotežu u ponudi i potražnji lekova“, ističe.

Osetan je i uticaj rata u Ukrajini, zbog kojeg se „prazne sve rezerve i koji remeti normalno funkcionisanje farmaceutskog tržišta“, dodaje Ana Popović.

Nedostatak lekova osetio se tokom prethodnih meseci i u zemljama Evropske unije, poput Nemačke i Španije, ali i u državama bivše Jugoslavije – Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Ima li dovoljno lekova u Srbiji?

Farmaceutsko tržište u Srbiji je trenutno „stabilno“, iako je tokom prethodnih nekoliko meseci bilo manjih nestašica, kaže medicinski farmakolog Radan Stojanović za BBC na srpskom.

„Početkom godine je primećeno da je došlo do nestašice lekova, pre svega iz grupe antibiotika i antiinflamatornih lekova, poput brufena i paracetamola.

„To se pre svega dešavalo u Evropskoj uniji i javio se strah da kod nas ne dođe do toga“, pojašnjava profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Iz Apoteka „Beograd“ navode da se i sada neki od lekova, poput antidijabetika, antiepileptika, antihipertenzitiva i antibiotika ređe mogu naći na rafovima apoteka, ali da za veliki broj lekova postoje zamene koje se mogu izdati na recept, o čemu je potrebno blagovremeno obavestiti korisnike i lekare.

„Periodično ograničene, manje količine nekih od ovih lekova (poput eftila i ozempika) se isporučuje našim apotekama u ograničenim količinama“, ističu u pisanom odgovoru.

Mediji u Srbiji su izveštavali o nestašici antibiotskih sirupa i paracetamola za decu u apotekama krajem 2022. i početkom ove godine, ali iz Apoteka „Beograd“ kažu da je sada „snabdevanje stabilizovano“.

U kompaniji Hemofarm se „suočavaju sa povremenim poremećajima u snabdevanju sirovinama, kao i druge kompanije“, ali se „u ovom trenutku proizvodnja i snabdevanje tržišta očekivanim količinama svih lekova u velikoj meri nesmetano nastavlja“, kažu iz te firme za BBC na srpskom.

„Nastavićemo da pratimo takve fluktuacije u potražnji na tržištu i u skladu sa time planiraćemo našu proizvodnju, a verujemo da ćemo uspešno zadovoljiti potrebe naših potrošača u budućnosti“, navode u pisanom odgovoru.

• Lekovi koji menjaju našu ličnost
• Kinezi panično prave zalihe: Prazni rafovi, nestašica kovid testova i lekova protiv prehlade
• Novi lek protiv Alchajmerove bolesti istorijski pomak, kažu naučnici

Teškoće nisu osetili ni u kompaniji Merk, proizvođaču inovativnih lekova, koja „stabilno i u punom kapacitetu kontinuirano snabdeva tržište Srbije“, navode za BBC na srpskom iz te firme.

„Ne očekuju se nikakvi prekidi u snabdevanju ni u narednom periodu, uvoz i distribucija lekova kompanije Merk u Srbiji odvija se neometano“, kažu.

Na tržištu inovativnih lekova u bližoj prošlosti nije bilo problema sa nestašicama, potvrdili su za BBC na srpskom iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA) u Srbiji.

U ovu grupu lekova spadaju oni koji su nedavno pronađeni, sadrže aktivne supstance i nisu prethodno bili odobreni od strane nadležnih zdravstvenih institucija, objašnjeno je na sajtu Evropske medicinske agencije.

Kako cena utiče na dostupnost lekova?

Ana Popović iz udruženja Genezis ukazuje na još jednu pojavu koja može uticati na smanjenje dostupnosti određenih lekova, pre svega onih cenovno povoljnijih.

„Rat u Ukrajini doveo je do nestašice energenata u pojedinim zemljama ili do enormnog povećanja njihove cene, a to utiče na proces proizvodnje od osnovne sirovine, do pakovanja leka“, objašnjava.

Ona napominje i da farmaceutske kompanije mogu dospeti u nezavidan položaj, jer je proces proizvodnje poskupeo pošto su poskupele sirovine i gorivo.

Kako bi se prevazišli ovi izazovi, neophodna je „intervencija i razumevanje države za usklađivanjem cena lekova“, smatra direktorka udruženja Genezis.

Generički lekovi, koji su nastali na osnovu sličnih originalnih lekova nakon isteka patenta, prave se od gotovo istih sastojaka kao njihova zamena i često se nabavljaju po pristupačnijim cenama zbog nižih troškova proizvodnje.

Čak 70 odsto lekova koje javni zdravstveni fondovi evropskih zemalja kupuju čine generički lekovi, ali na njih se troši samo 29 odsto sredstava koje te institucije izdvajaju za nabavku medikamenata, pokazuju podaci organizacije Lekovi za Evropu (Medicines for Europe).

Situacija u regionu i Evropi

Oskudica u snabdevanju lekovima osetila se i u Crnoj Gori, gde je najviše nedostajalo trombolitičkih lekova, antibiotika i lekova protiv srčanih oboljenja, izvestio je podgorički list Vijesti sredinom februara.

Iz ustanova Apoteke Crne Gore „Montefarm“, javnog preduzeća koje lekovima i medicinskom opremom snabdeva državne bolnice u toj zemlji, kažu za BBC na srpskom da trenutno ne postoji zastoj u nabavci i distribuciji trombolitika i da nema najave od dobavljača da se očekuju prekidi u snabdevanju.

Privremeno je obustavljena nabavka dve vrste ovih lekova zbog globalnog zastoja u proizvodnji dve kompanije, ali u Crnoj Gori je dostupan „niz različitih farmaceutskih oblika“ trombolitika i „njihove zalihe su stabilne“, dodaju.

„Kada je pitanju potrošni materijal, kao što su igle, špricevi, gaze i drugi materijal, bilo je povremenih zastoja u poslednjem kvartalu prethodne godine, sa kojima se ujedno i cela Evropa suočava, ne samo Crna Gora.

„Od početka 2023. godine nemamo nedostatak potrošnog materijala i redovno se isporučuje svim javnim zdravstvenim ustanovama“, ističu iz Montefarma.

Kriza je stigla i u Hrvatsku, gde nema lekova za tretiranje raka dojke, visokog krvnog pritiska, holesterola i drugih oboljenja, pokazuju podaci Hrvatske agencije za lekove i medicinske proizvode (HALMED).

U Bosni i Hercegovini je na snazi nestašica citostatika, lekova i supstanci koje se koriste za lečenje onkoloških pacijenata i prilikom hemioterapije, saopštili su iz Zavoda zdravstvenog osiguranja Federacije Bosne i Hercegovine 20. februara, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

„Nedostatak citostatika u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu (KCUS) je evidentan, situacija će biti još lošija“, objavili su iz te ustanove 22. februara, dodavši da nestašica traje relativno dugo.

Kriza je krajem prethodne godine pogodila i Nemačku, kojoj nedostaju lekovi poput paracetamola, o čemu je pisao Dojče vele.

Ministar zdravlja Karl Lauterbah rekao je da je „neprihvatljivo“ da lek za snižavanje telesne temperature namenjen deci bude dostupan u inostranstvu, ali ne i u Nemačkoj.

Zbog toga je iznesen i predlog reforme sistema ograničavanja cena određenih lekova, što mnogi vide kao jedan od ključnih uzroka nestašice.

Na sličan korak odlučili su se u Francuskoj, gde se bore protiv nestašice mnogih lekova, pre svega antibiotika, antiseptika i antidijabetika, a situacija se pogoršala krajem prethodne godine.

Francuska vlada oformila je i komitet koji će činiti stručnjaci za farmaciju i medicinu i čiji će zadatak biti da donese „strategiju za prevenciju i reakciju na nestašice lekova“, preneo je list Mond.

Kako se sprečavaju nestašice lekova?

Faktore koji su doveli do aktuelne krize u nabavci lekova širom sveta i Evrope, kao i u Srbiji, farmakolog Radan Stojanović deli na „one na koje možemo i one na koje ne možemo da utičemo“.

„Mi nismo mogli da utičemo na pandemiju korona virusa i rat u Ukrajini, koji su doprineli nemogućnosti kontinuiranog snabdevanja sirovinama za proizvodnju lekova“, određuje profesor prvu grupu uzroka.

Kao problem navodi i neracionalno prepisivanje i izdavanje lekova, a posledica toga bila je i nedavna nestašica leka ozempik, koji se prepisuje dijabetičarima.

„Bili smo svedoci da su ljudi kupovali lek za dijabetes pošto su želeli da smršaju, bio je u slobodnoj prodaji i došlo je do zloupotreba, što je sada regulisano i može se dobiti samo na recept ili uz izveštaj lekara“, kaže on.

Stojanović dodaje i da se moraju poštovati „protokoli lečenja“ i da „pacijenti moraju da postanu svesni da apoteka nije prodavnica, gde će doći i kupiti lek po želji“.

„Tu pre svega mislim na antibiotike – po svaku cenu moramo da sprečimo nabavku bez recepta da bismo predupredili neželjena dejstva kod pojedinca, globalnu rezistenciju na antibiotike i da ne bi došlo do takozvane lažne nestašice lekova bez ikakve potrebe“, upozorava farmakolog.

„Ne treba ni da stvaramo kućne zalihe lekova, pre svega onih koji se kupuju bez recepta, kao što su lekovi za lečenje bola, povišene temperature“, dodaje Stojanović.

Deo posla čeka i državne institucije, pa su iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) najavili da će pospešiti proizvodnju lekova.

„Domaća proizvodnja je jako važna i radimo na povećanju asortimana lekova koji će se proizvoditi u Srbiji“, rekla je direktorka Sanja Radojević Škodrić za Radio-televiziju Srbije (RTS).

• „Ne gutajte antibiotike na svoju ruku, neke infekcije su sve žilavije i otpornije na njih“
• Zašto su „lekovi koje ima svaka kuća u Srbiji“ povučeni sa tržišta
• Zašto su virusi potrebni da bi svet funkcionisao

Profesor Radan Stojanović smatra da bi ovo bio važan korak i da bi bilo dobro da ta proizvodnja obuhvati više grupa lekova, „pre svega antibiotike i analgetike“, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza.

On smatra da je zemlji potrebna je i „dobra sinhronizacija“ Ministarstva zdravlja, Agencije za lekove i medicinska sredstva i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao državnih institucija sa jedne, i farmaceutskih kuća sa druge strane.

„Proces uvoza, registracije i odobrenja lekova treba da bude brz i dobro sinhronizovan, što nisam siguran da je uvek bio slučaj u prošlosti“, kaže ovaj stručnjak.

Dok o državnim strategijama ne razmišlja previše, 88-godišnja Jelena Živković strahuje zbog eventualnih nestašica nekolicine lekova koje uzima.

Sada je, kako kaže, „mirna“, pošto je dobila zamenu za lek koji joj je nedostajao.

„Nekada i dan bez leka može da bude problem, jer se bez njih ne može.

„Nadam se da će takvih dana biti što manje“, nada se penzionerka.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]