Srbija, migracije i Evropska unija: Do Beograda bez vize, za EU sa krijumčarima – kako državljani Burundija, Tunisa i Indije stižu do Evrope

U parku kod autobuske stanice u Beogradu, Amisi iz Burundija odmara na klupi sa malom ćerkom, koja na oktobarskih petnaestak stepeni Celzijusa greje ruke u džepovima ružičaste zimske jakne.

„U Beograd smo iz Istanbula stigli avionom, a sada nastavljamo za Evropsku uniju (EU)“, kaže dvadesetdevetogodišnjak.

On se sa porodicom pridružio hiljadama izbeglica i migranata na takozvanoj Balkanskoj ruti, kojom već godinama dominiraju Avganistanci i Sirijci.

Za državljane Burundija, Tunisa i Indije, rizično putovanje krijumčarskim kanalima do sada je bilo utoliko lakše, što su do evropskog praga mogli da stignu legalno i bez viza, ali to bi uskoro moglo da se promeni.

Bezvizna putovanja u Srbiju uskoro bi mogla da postanu prošlost za ljude tih zemalja, što bi bio prvi korak zvaničnog Beograda ka usklađivanju sa viznom politikom Evropske unije.

• Najopasnije migrantske rute na svetu
• Mogu li žice i ograde na granicama da zaustave migracije
• Više od 90 golih migranata na grčko-turskoj granici, UN šokirane

Beograd treba da uskladi viznu politiku sa Briselom, kako bi državljani Srbije i dalje mogli da putuju u EU bez viza, rekla je Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove.

Prvi korak ka tome moglo bi da bude ukidanje bezviznog režima sa dve od tri zemlje, koje je Johanson označila kao „urgentne“ za ublažavanje izbegličke krize u EU.

Kako su preneli RTS i Juronjuz, Srbija će uvesti vize Tunisu i Burundiju, a evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji na Tviteru uopšteno je pohvalio napore Beograda da uskladi viznu politiku sa Briselom.

Za sada se ne pominje uvođenje viza Indiji, koju je Johanson označila kao treću koja bi trebalo da se nađe na spisku.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije još uvek nema zvanične potvrde ove odluke, kao ni obrazloženja na koje zemlje bi se odnosilo eventualno uvođenje viza.

Između januara i marta 2022, broj ilegalnih prelazaka iz balkanskih u evropske zemlje bio je 57 odsto veći nego u istom periodu 2021, navodi se na sajtu Fronteksa, evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.

Koliko Burunđana, Tunižana i Indijaca prolazi kroz Srbiju?

Nema javno dostupnih podataka o tome koliko je ljudi iz ove tri zemlje prošlo kroz Srbiju, niti nevladine organizacije mogu da ponude okvirne procene.

Preciznu evidenciju o ulascima u Srbiju ima samo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).

Do objavljivanja teksta, iz MUP-a nisu odgovorili na upit BBC-ja o broju državljana tri zemlje, koji su u Srbiju doputovali od početka 2022.

Procenu je teško dati, zato što se državljani Burundija, Tunisa i Indije, uglavnom ne obraćaju lokalnim institucijama i organizacijama.

„Za razliku od izbeglica iz Avganistana, Pakistana i Sirije, uglavnom ne traže pomoć u vidu hrane i smeštaja“, kaže Vesna Janković, službenica za rodna pitanja i osetljive grupe u nevladinoj organizaciji InfoPark, koja pomaže izbeglicama i migrantima.

„To se naročito odnosi na Burunđane – ne odaju utisak te vrste ugroženosti, izgledaju zdravo i materijalno dobrostojeće, uglavnom se kreću u većim grupama“, dodaje, ali naglašava da „razlog može biti i nepoverenje“.

Ljudi ove tri nacionalisti su malobrojni u prihvatnim centrima za kolektivni smeštaj.

„Njihov broj je relativno je nizak u odnosu na ukupan broj korisnika“, kažu iz Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Oni se pozivaju na evidenciju Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), vodeće državne institucije u ovoj oblasti.

„Prema podacima KIRS-a, u centrima je 11 Tunižana (0,2 odsto ukupnog broja smeštenih), 518 Burunđana (10 odsto) i 56 Indijaca (1 odsto)“, navode.

Dodaju da je u odnosu na prošlu godinu registrovan samo „blagi porast“.

Dok u prihvatnim centrima udeo ove tri nacionalnosti ne prelazi 12 odsto, u skvotovima blizu severozapadnih granica Srbije, oni čine „skoro 20 odsto“, kažu iz nevladine organizacije KlikAktiv, koja radi sa izbeglicama i migrantima u pograničnim područjima.

Skvotovi su neformalna prenoćišta za ljude koji putuju, a uglavnom se radi o napuštenim industrijskim prostorima bez struje, vode i kanalizacije.

Tu mogu da odmore, nalože vatru i ogreju se.

„Iz Burundija uglavnom dolaze čitave porodice, a ima i žena koje putuju same“, kaže Sara Ristić iz KlikAktiva za BBC na srpskom.

Kako dodaje, slično je i sa Tunižanima, dok iz Indije dolaze mahom muškarci.

Amisi kaže da mu krevet u izbegličkom kampu nije potreban.

„Spavamo u privatnom smeštaju“, dodaje i kaže da je u Srbiji imao samo jedno noćenje, pred nastavak puta.

Od 1.500 do 2.200 evra po glavi – kako putuju u Evropsku uniju?

Amisi je u Srbiju stigao legalno, a ne skriva da put planira da nastavi sa krijumčarima.

„Skupo je, putujem sa ženom i ćerkom, platili smo 1.500 evra po glavi“, dodaje Burunđanin, ignorišući uporno opominjanje supruge da bi možda bilo bolje da ćuti.

Ovo putovanje može da košta i više, pokazuju podaci koje je Danski savet za izbeglice prikupio u terenskom radu sa izbeglicama i migrantima iz Burundija.

„Mogu da plaćaju i od zemlje do zemlje, što ukupno ide i do 2.200 evra“, kaže Bojana Balavić iz ove nevladine organizacije za BBC na srpskom.

Kako dodaje, najskuplji deo putovanja je prelazak iz Italije u drugu EU zemlju, koje „košta oko 1.000 evra“.

Balavić podseća da stanovnici Burundija i Tunisa uglavnom govore francuski, pa pokušavaju da stignu u evropske zemlje gde je taj jezik u upotrebi.

Jedna od njih je Belgija, gde pristiže sve više Burunđana, navodi Bruno Boelpap, BBC novinar u Briselu.

Nagli priliv Burunđana u Belgiju

Bruno Boelpap, BBC novinar u Briselu

U Belgiji, baš kao i u drugim evropskim zemljama, raste broj zahteva za azil.

U prvih devet meseci ove godine, registrovano više zahteva za međunarodnu zaštitu nego za celu 2021.

Ipak, najveća novina je naglo povećanje broja Burunđana koji dolaze.

Oni su trenutno druga najbrojnija grupa koja traži azil Belgiji, odmah posle Avganistanaca.

Samo u septembru, azil je u Briselu zatražilo 553 Burunđana, dok ih je u maju bilo samo 34.

Čini se da postoji nova ruta od Burundija do Srbije, odakle nastavljaju EU.

U svetlu naglog porasta, belgijske vlasti su se sa upozorenjem obratile Burunđanima koji se nadaju da će otputovati u Belgiju.

„Primećeno je da mnogi Burunđani u Belgiju dolaze ilegalno, preko Srbije i Hrvatske“, saopšteno je iz Ambasade Belgije u Burundiju 10. oktobra.

„Belgija te ljude odmah šalje nazad u prvu zemlju EU u koju su ušli, a u skladu sa Dablinskom konvencijom“.

U centru Brisela, male grupe Burunđana sede u kancelarijama za registraciju izbeglica.

Većina njih su mladići, koji su dobro obučeni i besprekorno govore francuski.

Nerado pričaju o putovanju u Evropu i izgleda da su svesni da Belgija želi da vrati one koji su putovali preko Srbije.

Kada sam četvoročlanu grupu koja je ručala blizu kanala u Briselu pitao da li su leteli kroz Srbiju, nastala je neprijatna tišina.

Odgovora nije bilo.

Zatim sam pitao sam da li se plaše da mi kažu, a oni su nasmejali.

„Bolje da ne pričam“, rekao je jedan.

Burundi je bivša belgijska kolonija, a u Briselu već postoji zajednica ljudi iz ove zemlje.

Belgija je za njih prirodna destinacija, mnogi imaju prijatelje ili rođake koji im pomažu da se integrišu.

Iz Tunisa, bivšeg francuskog protektorata, veliki broj ljudi teži da stigne u Francusku, piše nemački Špigl.

Najpopularnije destinacije za Indijce su Španija i Portugal, kaže Ristić iz KlikAktiva.

„Iz nekog razloga, veruju da će se tamo najlakše snaći“, dodaje.

• „Imali smo divan grad, ali ga više nema“: Kako izbeglice iz Ukrajine žive u Srbiji
• Zašto sve manje žena nosi islamski veo

Ona kaže da se Tunižani i Indijci probijaju preko granice sa Hrvatskom.

Kako dodaje, Burunđani biraju da prvo pređu u Bosnu i Hercegovinu.

U oktobarsko popodne, čini se da su upravo oni najbrojniji oko Beogradske autobuske stanice (BAS).

U obližnjem parku, okupljaju se grupe Burunđana. koji put ka granici nastavljaju autobusima.

Sa velikim rančevima na leđima i sitnom decom u rukama, grupa od petnaestak ljudi odmara na travi pre nego što se zapute ka BAS-u.

„Izvinite, ne želimo da razgovaramo sa vama“, ljubazno kaže momak u markiranoj trenerci upadljivih boja, koji u rukama drži dva štosa novca – deviza i srpskih dinara.

Još jedna, grupa od dvadesetak Burunđana žurnim korakom ide ka autobuskoj stanici.

„Kasnimo, nemamo vremena“, odmahuje rukom nasmejana majka koja za ruku vodi dete od dve ili tri godine.

Kada bi Srbija mogla da uvede vize?

U roku od tri do pet meseci, ocenio je Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila u intervjuu za N1.

Kako je dodao, iako će to smanjiti priliv izbeglica i migranata koji stižu preko aerodroma, situacija na kopnenim granicama će ostati teška.

„EU traži usaglašavanje vizne politike, a kasnije se dodaje uslov regulisanje kopnene migracije, a teško da Srbija tu može sama nešto da učini“, rekao je.

Na kopnenima granicama na jugu Srbije, svakodnevno ilegalno ulazi „500-600″ ljudi, kažu iz InfoParka.

Prema njihovim procenama, u zemlji se trenutno nalazi oko 12.000 izbeglica i migranata.

U prihvatnim centrima smešteno je tek 5.000, dodaju iz UNHCR-a.

Ristić iz KlikAktiva ne misli da će uvođenje viza okončati migracije.

„Neće ih zaustaviti, samo će ih usporiti“, ocenjuje Ristić.

Sklopivi dom za izbeglice i migrante

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]