Da li ste nekada razmišljali ko je sve u rukama imao novčanice koje su sada u vašem novčaniku?

Smiljka Popović iz Beograda je 2016. godine prodavala nakit na festivalu u danas nepostojećem prostoru Mikser haus, kada joj je „par platio novčanicom od 2.000 dinara“.

Nije imala razloga za sumnju da nešto nije u redu, ali joj je sledećeg dana prodavačica u trafici skrenula pažnju da se radi o falsifikatu.

Verovatnoća da se ovako nešto dogodi u Srbiji najveća je sa apoenima od 1.000 dinara, jer je u 2021. to bila najčešće falsifikovana novčanica u zemlji, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije (NBS).

„Tehnologije falsifikovanja su sve sofisticiranije, a lažne novčanice sve više liče na prave“, kažu iz beogradskog lanca menjačnica Paris za BBC na srpskom.

• Minus na računu – najskuplja bankarska igračka u Srbiji
• „Izgubio sam više od pola miliona dolara u lažnoj nagradnoj igri sa bitkoinima“
• „Izgubili smo životnu ušteđevinu u prevari kriptovalutama“

Najzastupljeniji su dinarski falsifikati i oni čine 58,3 odsto krivotvorenih novčanica koje su otkrivene tokom prošle godine, navodi se u izveštaju NBS.

Svaki četvrti falsifikat bio je američki dolar, ujedno i najfalsifikovanija strana valuta za 2021. godinu.

Najčešće se radi o novčanicama od 100 dolara, piše u izveštaju.

Vrednost svih otkrivenih falsifikata bila je 24,4 miliona dinara.

Kako prepoznati falsifikovanu novčanicu?

Smiljka kaže da je pre sedam godina prodavačica u trafici „odmah shvatila da je u pitanju falsifikat“.

„Kada je uporedila pravu novčanicu od 2.000 sa falsifikatom, i ja sam odmah primetila razliku“, dodaje.

Primetila je da je papir bio „grublji“, a i metalna nit kojom su novčanice prošivene drugačija.

Međutim, uočavanje falsifikata postaje sve teže, ocenjuju menjači novca.

„Postoje određeni indikatori za pregledanje novčanica“, kažu iz menjačnica Paris.

Svaka novčanica je dvoslojna, a među slojeve je provučena tanka metalna nit.

Upravo to je jedna od stvari na koje treba da obratite pažnju.

„Kada provrtite novčanicu kroz prste, trebalo bi da tačno osetite kad klecne, jer se taj deo novčanice ne može lako saviti.“

„Običan papir možete, ali novčanicu ne“, kažu iskusni menjači.

Još jedna razlika je kvalitet papira.

„Hartije od vrednosti su kvalitetnije izrade, pa možete da ih prepoznate na zvuk i dodir“, tvrde iz menjačnica Paris.

Međutim, kako dodaju, dobar papir može da zavara i najiskusnije.

„Bolje falsifikate takoreći ne možete da razlikujete – na dodir su pljunuti originali“, kažu.

Saveti Narodne banke Srbije:

• Pažljivo opipajte novčanicu – duboka štampa je efikasna, a provera veoma jednostavna. Na nekim delovima novčanica ostaje reljefno uzdignut sloj boje koji može lako da se oseti pod prstima
• Detaljno pogledajte – kada se novčanica gleda prema izvoru svetlosti, zaštitna nit, vodeni žig i prozirni registar treba da budu vidljivi. Takođe, štampani detalji na falsifikatima nisu jasni i to se najlakše uočava na licu novčanice – portretu
• Oslušnite novac – prave novčanice imaju karakterističan zvuk pri savijanju i gužvanju
• Nagnite novčanicu – u zavisnosti od ugla gledanja, optički varijabilne boje se menjaju, a utisnuti hologram otkriva različite slike

Likovi i reljefi

Pojedine novčanice imaju reljefe koji slaboovidima služe za raspoznavanje apoena.

Iz menjačnica Paris kažu da novčanica od 50 evra „ima pet crtica na sebi“.

Međutim, falsifikatori se i tu služe jednostavnim trikom – iscrtavaju ih super-lepkom.

„Ljudi koji vide nemaju tako razvijeno čulo dodira kao što je to slučaj sa slepima, pa i ovaj način raspoznavanja nije nepogrešiv“, navode.

Zbog toga menjači ovaj zadatak „u potpunosti“ poveravaju specijalizovanim aparatima, takozvanim hanter mašinama, koje ne samo da broje novac, nego mogu i da prepoznaju podvalu.

Iz Parisa kažu da ovi aparati mere razne parametre na novčanici, kao što su „dužina, širina, hologram, metalni opiljci i slično“.

Međutim, ako nemate aparat, iz Narodne banke Srbije savetuju da proverite i hologram.

Kada nagnete novčanicu, u zavisnosti od ugla gledanja, na pravom novcu se optički varijabilne boje menjaju, a utisnuti hologram otkriva različite slike.

Dodaju i da štampani detalji na falsifikatima ponekad nisu jasno predstavljeni.

Na dinarskim novčanicama se najlakše uočavaju detalji portreta, pa pažljivo zagledajte lik Stevana Stojanovića Mokranjca, Nikole Tesle, Đorđa Vajferta ili Milutina Milankovića.

Šta da radite ako nađete falsifikovanu novčanicu?

Iz menjačnica Paris kažu da se retko susreću sa falsifikovanim novčanicama.

„Falsifikatori ne razmenjuju novac kod nas, nego pokušavaju da ga puste u opticaj na druge načine“, navode.

A to znači dodatni oprez za građane.

Ako posumnjate da je reč o falsifikatu, ne bi trebalo da uzimate novčanicu jer ćete teško moći da dokažete odakle vam.

Ukoliko vam se ipak nađe u novčaniku, najbolje je da prijavite banci ili policiji, jer se puštanje falsifikata u opticaj smatra krivičnim delom.

Kada je shvatila da je prevarena, Smiljka se zaputila u policiju.

Razgovarala je sa inspektorom, a onda je morala da preda novčanicu, jer se falsifikat obavezno oduzima i šalje Narodnoj banci na analizu.

U slučaju da NBS dokaže da je u pitanju falsifikat, zadržava novčanicu bez nadoknade.

Novac može da se dobije nazad jedino ako se ispostavi da se radi o originalu.

Neke od mera predostrožnosti su korišćenje kartice za plaćanje i razmenjivanje novca samo u registrovanim menjačnicama ili bankama.

Hapšenja zbog falsifikata u Srbiji

U januaru 2021. godine, u Pančevu je otkrivena štamparija lažnog novca, a troje ljudi je uhapšeno.

Osumnjičeni su stavljali u opticaj falsifikate od 50 i 200 evra.

Slično se dogodilo i 2019. godine, kada je policija zaplenila 56.000 novčanica u štampariji krivotvorenog novca u Beogradu.

Policajci u Pirotu su 2019. godine uhapsili trojicu mladića zbog sumnje da su falsifikovali novac, pošto su pokušali da račun u kafiću plate krivotvorenom novčanicom od 2.000 dinara.

Najviše se falsifikuje ‘crvena’ i novčanice od 50 i 200 evra

U Srbiji su 2021. godine otkrivene 2.794 falsifikovane dinarske novčanice.

Najčešće se krivotvore novčanice od 1.000 dinara (49,68 odsto), a zatim od 2.000 (31,93 odsto) i 500 (16,82 odsto) dinara.

U poslednjih deset godina, ta tri apoena su najzastupljenija među otkrivenim falsifikovanim novčanicama domaće valute.

Kada je reč o stranim valutama, u 2021. godini otkriveno je 1.997 komada falsifikovanih novčanica.

Otkrivena su 632 falsifikovane novčanica evra, najviše u apoenima od 50 i 200 – ranijih godina, novčanica od 100 evra bila je zastupljenija.

Tokom 2021. godine otkriveno je 1.200 komada falsifikata američkog dolara, najvviše apoena od 100 dolara, navode u NBS.

Kako je u regionu

U Crnoj Gori su u 2021. godini otkrivene 263 falsifikovane novčanice evra, ukupne vrednosti 16.370 evra, objavio je podgorički dnevnik Pobjeda, pozivajući se na podatke Centralne banke (CBCG).

„Najčešće su falsifikovane novčanice od 50, 100 i 20 evra, a prednjači falsifikat u apoenu od 50 evra.

„Procentualno izraženo, ova tri apoena čine 86 odsto ukupnog broja obrađenih falsifikovanih novčanica evra“, kažu u Centralnoj banci Crne Gore.

U Nacionalnom centru za analizu novčanica CBCG tokom 2021. obrađena je i jedna falsifikovana novčanica danas nevažeće nemačke marke i dve novčanice američkog dolara u nepostojećem apoenu od 200.

Falsifikuju se i kovanice, najviše novčić od dva evra – čak 93 odsto, a u promet se ubacuju i druge valute.

Falsifikati kovanog novca evra prepoznaju se po vidljivim znacima, kao što su nepreciznosti u izradi reljefa i boje, razlika u dimenzijama, drugačijem sastavu legure, odnosno zvuku kada kovanica padne na čvrstu podlogu.

Prema podacima iz Hrvatske, falsifikuju se novčanice svih valuta, ali se beleži značajan pad ovih kriminalnih radnji.

Najčešće krivotvoren apoen bila je novčanica od 500 kuna sa registrovanih 29 falsifikata, podaci su Hrvatske narodne banke, koje je preneo zagrebački Jutarnji list.

U decembru 2021, u Zagrebu su uhapšena dvojica muškaraca zbog sumnje da su u opticaj pustili pet lažnih novčanica od po hiljadu švajcarskih franaka, piše RTL.hr.

Jedan od najvećih slučajeva veće zaplene krivotvorenog novca povezan sa Hrvatskom bilo je hapšenje 24-godišnjeg muškarca koga je policija uhvatila početkom januara 2022. u Prijepolju u Srbiji sa čak 96.000 krivotvorenih kuna – više od 12.5 hiljada evra.

U Bosni i Hercegovini najviše se falsifikuje novčanica od 50 konvertibilnih maraka, prenelo je sarajevsko Oslobođenje.

Prema podacima policije Kantona Sarajevo, na području BiH u poslednje vreme pojavljuje se sve više falsifikovanih novčanica od 50, 100 i 200 evra.

Mesta na kojima se najčešće upotrebljavaju falsifikovane novčanice su pijace i prodavnice, uglavnom vikendom i posle podne, upozorava policija.

Krajem januara 2022. godine, policija je identifikovala maloletnika iz Doboja za koga se sumnja da je falsifikovao konvertibilne marke i evre i prodavao ih drugima, prenelo je Radio Sarajevo.

Falsifikovane novčanice su prepoznatljive po natpisu Lažni novac na prednjoj strani u donjem levom uglu novčanice gde je inače potpis guvernera, kao i po natpisu Samo za filmsku upotrebu na delu gde treba da piše Centralna banka BiH.

Početkom oktobra 2021. godine, policija je na aerodromu u Skoplju u Severnoj Makedoniji uhapsila dvojicu Kamerunaca kod kojih je pronađeno skoro milion falsifikovanih evra, prenela je agencija Beta, pozivajući se na lokalne medije.

Falsifikovane novčanice od 50, 100, 200 i 500 evra pronađene su prilikom kontrole prtljaga.

Šta kaže zakon u Srbiji?

Član 241Krivičnog zakonika propisuje kazne za različite oblike učestvovanja u stavljanju falsifikovanog novca u opticaj.

Ko napravi lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri preinači pravi novac,kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

Ko pribavlja lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lažan novac stavlja u opticaj,kazniće se zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Ako je delom iz ovog člana napravljen, preinačen, stavljen u promet ili pribavljen lažan novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovarajući iznos u stranom novcu, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina i novčanom kaznom.

Ko lažan novac koji je primio kao pravi, pa saznavši da je lažan, stavi u opticaj ili ko zna da je načinjen lažan novac ili da je lažan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Lažan novac se, po zakonu, oduzima.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]