Srbija: Pet važnih zakona koji su stupili na snagu od Nove godine i šta mogu biti problemi

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.

Neki od zakona koji su stupili na snagu od Nove godine jednima će doneti povećanje plata i penzija, a drugim veće izdatke i tehničke poteškoće.

Firme koje plaćaju Porez na dodatu vrednost (PDV) moraće da pređu na elektronske fakture, zbog čega je već bilo problema, dok će onima koji plaćaju paušalni porez, poput frizerskih salona, advokatskih kancelarija i frilensera te dažbine verovatno porasti.

Ovo je pet zakonskih novina koje će verovatno najviše osetiti pojedinci i firme u Srbiji.

• Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
• Ko je danas siromašan u Srbiji: Šta kažu podaci, a šta novčanik

1. Povećanje plata i penzija

Od 1. januara, plate u javnom sektoru u Srbiji su uvećane za 12,5 procenata, a penzije za 12 odsto.

Vojna lica će, prema najavama najviših zvaničnika, imati veće plate za 25 odsto, ali će svi to povećanje osetiti tek od februara.

„Glavni zadatak ove cele 2023. biće da se broj pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije sa 1.600 podigne na 5.000.

„Plate će biti ogromne. Osnovne će ići preko 2.000 evra, a na to znate šta ide. Dežurstva, noćne smene, prekovremeni rad i sve drugo. Tako da to dođe skoro do 3.000 evra.

„Dakle, da se prijavljujete momci. Uskoro će uslediti konkurs“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom januara 2023. na godišnjoj konferenciji za novinare.

Od ove godine, žene stiču pravo na starosnu penziju kad navrše najmanje 15 godina staža osiguranja i 63 godine i šest meseci života.

Pravila se za muškarce ne menjaju, idu u starosnu penziju kad napune 65, a imaju najmanje 15 godina staža.

Oba pola mogu u penziju, ukoliko ispune uslov od 45 godina staža.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine.

Od tada se za žene redovno menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje, po unapred utvrđenom redosledu za svaku godinu.

Pomeranje starosne granice će biti do 2032. godine kada će žene moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego sada.

2. Paušalcima preti veći porez

Preduzetnicima koji u Srbiji plaćaju paušalni porez od 1. januara 2023. godine bi ti nameti mogli značajno da porastu jer ističe uredba koja propisuje da poreska obaveza ne može da se poveća više od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Poreski savetnik Aleksander Segedi rekao je da je vlast u Srbiji donela tu uredbu kao privremeno rešenje dok se korenito ne uredi sistem paušalnog oporezivanja, ali to nije učinjeno, delom i zbog problema sa pandemijom, prenosi Ekapija.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Digitalna zajednica traže produženje zaštite za paušalce i niži porez za radnike na internetu, kako bi se izbeglo bežanje u sferu rada na crno.

Predložili su i izmenu uredbi u ovoj oblasti koja bi osim benefita za paušalce, značila i državi jer se procenjuje da bi broj potencijalno novoregistrovanih preduzetnika mogao da uveća prihode državnog budžeta godišnje za oko 5,4 miliona evra.

3. Zakon o elektronskom fakturisanju

Noviteti od 1. januara 2023. uticaće i na one koji plaćaju PDV.

Od početka godine primenjuju se odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između privatnih firmi.

Iako je privredi potrebna digitalizacija, deo velikih firmi koje su tokom prošle godine već prešle na ovakav sistem, u praksi su se suočile sa mnogim teškoćama, kaže Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku.

„Pokazalo se da softverska rešenja ne funkcionišu dovoljno u praksi i mnogo je problema u primeni.

„Usporava se poslovanje jer dolazi do blokade softvera“, kaže Rajić za BBC na srpskom.

Poziva državu da zajedno sa stručnim službama usavrše softverska rešenja i ubrzaju ih, posebno što se obaveza da koriste elektronske fakture odnosi na sve koji su u sistemu PDV-a.

Iako su proizvođači softvera tražili da se primena tog zakona odloži, Ministarstvo finansija to nije prihvatilo.

„Sistem nije testiran u punom opterećenju i ako bude zastoja ne postoji način da se prevaziđe problem, blokiraće se kompletna privreda.

„Sistem još ima zastoje u radu, a realno je očekivati da će se to pojačati kad se broj korisnika višestruko poveća“, saopštili su u decembru iz Udruženja proizvođača softvera Srbije.

Ranije su firme uz korišćenje sertifikovanog digitalnog potpisa fakture slale i naplaćivale bez papira, ali elektronsko fakturisanje podrazumeva da se svaka faktura unese u poseban portal odakle će je druga firma uzimati.

„Firme kažu da se nekad i tri puta više vremena gubi, jer često taj portal negde zakoči, pa moraju sve ponovo da unose.

„Mnogi se žale da imaju sve više nagomilanih faktura, a onda plaćanje ka njima i u čitavoj privredi kasni, što je posebno opeterećujuće za male firme“, objašnjava Rajić.

Prema njegovim rečima, male firme su i inače na listama čekanja kod velikih, a ovakvo odlaganje ih dovodi do toga da nemaju novca za redovno poslovanje i prinuđeni su da podižu kredite da isplate plate ili sirovine.

Čekanje na povrat PDV-a dodatno usporava taj proces.

Sve to na kraju vodi ka povećanju cena usluga ili proizvoda, kaže Rajić.

„Zakon o elektronskim fakturama kada bi potpuno profunkcionisao trebalo bi da omogući kraće rokove povrata PDV-a, jer bi država mogla brže da proveri fakture posebno od firmi koje svakog meseca šalju iste poreske prijave“, dodaje on.

Zbog mnogih nedoumica sa elektronskim fakturama, sajt Paragraf je ovde pripremio odgovore na neka od pitanja.

• „Onaj ko je pisao zakon nikad nije bio na pijaci“: Odloženo uvođenje fiskalnih kasa
• Šta utiče na kurs evra u menjačnicama u Srbiji
• (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive“ izmene Krivičnog zakona

4. APR uz registraciju nudi mnoge elektronske usluge

Od sredine januara pristup e-uslugama Agencije za privredne registre biće omogućen sa jedinstvenim identifikacionim nalogom eID preko Portala za elektronsku identifikaciju.

Među tim uslugama APR-a su i eDostavljanje finansijskih izveštaja, eRegistracija ponuđača, eRegistracija osnivanja D.O.O i preduzetnika, eGrađevinske dozvole, eEvidentiranje stvarnih vlasnika i druge usluge dostupne na portalu sa eServisima Agencije.

Oni koji do sada nisu imali korisnički APR nalog, od 16. januara 2023. godine treba da ga kreiraju preko eID.gov.rs, posle čega će automatski biti preusmereni na sistem APR-a.

Postojeći korisnici ovih elektronskih usluga moći će da koriste svoje APR naloge kreirane putem Sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije sve do 1. juna 2023 godine, a po isteku ovog roka biće dostupna isključivo prijava preko Portala eID.gov.rs.

Sa jedinstvenim korisničkim eID nalogom, privrednicima i građanima je omogućen pristup ne samo svim elektronskim uslugama APR-a, već i ostalim uslugama eUprave, lokalne poreske administracije, eZdravlje, Moj eDnevnik, eFaktura i Moja prva plata.

APR je jedna od efikasnijih ustanova, kad je reč o elektronskim uslugama, ali je problem što su cene tih usluga tek nešto jeftinije od redovnih, kaže Dragoljub Rajić.

„Primetno je da su poslednjih godina cene njihovih usluga porasle i u poređenju sa takvim uslugama u Evropi, one su dosta skupe.

„Velike kompanije to i plate, ali male kompanije i preduzetnici se žale na to i da zato izbegavaju da ih koriste, idu sporijim putem, pošalju nekog da čeka, jer im je to jeftinije“, kaže koordinator Mreže za poslovnu podršku.

Po pravilu, prelazak na elektronske usluge podrazumevao bi manje zaposlenih ljudi na šalterima i sledstveno tome niže cene servisa.

• Može li država Srbija da zaustavi odlazak medicinara u Nemačku
• Posao u Nemačkoj: Zašto su Melita, Srđan i Siniša odlučili da odu
• Život srpski, penzije nemačke

5. Nova pravila za izvoz u Nemačku

Kompanije koje izvoze sirovine, komponente, poluproizvode i usluge moraće da poštuju ljudska prava i dokažu da nisu zagađivači životne sredine, u skladu sa novim zakonom o lancima isporuke u Nemačkoj.

Ovaj propis se ne odnosi na srpske kompanije koje izvoze gotove proizvode, već isključivo na dobavljače, prenosi Paragraf.

Ovaj zakon od nemačkih kompanija zahteva da naprave procenu rizika, da odrede osobu koja je odgovorna za sprovođenje mera rizika, za uspostavljanje postupka za pritužbe i dokumentovanje podnošenja izveštaja.

„I to u oblastima dečji rad, prinudni rad i ropstvo, diskriminacija, nepoštovanje prava na udruživanje, uskraćivanje primene zarade, protivpravno oduzimanje zemlje, zloupotreba privatnog obezbeđenja.

„U oblasti zaštite životne sredine se poziva na tri konvencije, o zagađujućim supstancama, upotrebi žive i prekograničnog kretanja opasnog otpada i njihovo odlaganje“, izjavila je Tanja Lindel, pomoćnica direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije za Politiku.

Prema njenim rečima, nemački zakon je uvertira i priprema firmi za EU direktivu koja se najavljuje kao dosta stroža od nemačkog zakona.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]