Kamere koje mogu da vas prepoznaju po crtama lica i načinu hoda, ali i da naprave mapu vaše šetnje po Beogradu – za policiju su način da efikasnije radi posao i smanji stopu kriminala, a za predstavnike civilnog sektora pretnja po ljudska prava.

„Zakoni koji regulišu rad policije u Srbiji trenutno ne dozvoljavaju sprovođenje biometrijskog nadzora nad građanima“, pojašnjavaju iz institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Tako će ostati do daljeg pošto je povučen Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima koji je, između ostalog, predviđao legalizaciju biometrijskog nadzora, dodaju.

Međutim, sama činjenica da se na ulice Beograda od 2019. postavljaju „Huavej“ (Huawei) kamere, koje mogu da prepoznaju lica, izaziva nepoverenje dela javnosti.

„Stavljeni smo pred svršen čin, a da se nije razgovaralo o tome da li je takva mera neophodna, kao ni o mogućnosti zloupotrebe“, kaže Nevena Ružić, koordinatorka projekta Digitalna straža u Fondaciji za otvoreno društvo (FOD).

Projekat postavljanja biometrijskih kamera „Sigurno društvo“ Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u saradnji sa partnerima iz Kine, predviđa ukupno 8.100 kamera tog tipa, navodi se u dokumentu MUP-a iz 2020.

Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o tome koliko je ovakvih kamera do sada postavljeno u Beogradu, na kojim lokacijama i da li se i na koji način koriste.

‘Sistem koji se ne može prevariti’- koliko su Huavej kamere pametne?

žena s maskom na brankovom mostu — Maska za lice najverovatnije ne bi pomogla da vas kamera ne prepozna, kažu stručnjaci

Reč je o „sofisticiranim kamerama koje prepoznaju lica i objekte, a mogu i da čitaju registarske tablice“, kaže IT stručnjak i i istraživač Šer fondacije Andrej Petrovski za BBC na srpskom.

Dodaje da saznanja kojima raspolaže zasnivaju se na istraživanjima Šer fondacije i MUP-ovim procenama uticaja kamera na zaštitu podataka o ličnosti iz 2019. i 2020. godine.

„Kamera meri proporcije lica i prepoznaje način na koji hodamo“, navodi Petrovski.

Sistem takvih kamera, objašnjava, može da prikupi i mnogo više podataka.

„Na primer, podatke o tome kuda se neko kretao tokom dana, sa kime se sastao, koliko se zadržao na određenom mestu i ko je još bio na istoj lokaciji“, kaže.

Petrovski navodi da policija, ako ima sudski nalog, može da prati kretanje građana na osnovu podataka sa baznih stanica – primopredajnika signala koji koriste naši mobilni telefoni.

Međutim, kamere za biometrijsko prepoznavanje mnogo su efikasnije.

„Mobilni telefon možete da ostavite kod kuće, a lice ne možete“, kaže.

Kamere mogu da prikupe i podatke o zdravstvenom stanju osobe u slučaju saobraćajnih nesreća, požara ili drugih incidenata, navodi se u dokumentu MUP-a iz 2020. godine.

Generalno govoreći o biometrijskim kamerama, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin nedavno je rekao da „ni maska ne pomaže, prepoznaje se hod i ne možete da se sakrijete“.

„Biometrijske kamere imaju toliko kriterijuma po kojima prepoznaju ljude da je vrlo verovatno da maska za lice ne bi pomogla“, saglasan je Petrovski.

Ulična kamera „samo prikuplja podatke“, dodaje stručnjak.

„Pametna“ postaje onog trenutka kada se baza podataka koje je prikupila ukrste sa nekom drugom bazom, kao što su lične karte, pasoši ili druge fotografije.

„Pošto u sistem može da se ubaci bilo koja fotografija, kamera bi mogla i da vrši nadzor maloletnih lica, koja još nemaju lična dokumenta, ukoliko nabavi njihovu sliku“, kaže.

Izgled ljudi se menja tokom života, ali Petrovski navodi da „starenje ne utiče na efikasnost kamera“.

Objašnjava da „kamera koja prati neku osobu u kontinuitetu stalno može da osvežava podatke“.

„Može se reći da nemamo nikakav način da prevarimo sistem biometrijskih kamera“, kaže.

Stručnjak dodaje da „svaki hardver i softver imaju mogućnost greške“.

„Međutim, bez zvanične analize, ne bih se usudio da ulazim u takve procene“, navodi.

Pored ljudi, kamere prepoznaju i predmete – na primer, mogu da prate kretanje izgubljene ili ukradene torbe, dodaje Petrovski.

Zašto su za deo javnosti sporne baš Huavej kamere?

Kamera — Beograd od kraja sedamdesetih ima saobraćajne kamere, ali Huawei je doneo nove mogućnosti, kao što je prepoznavanje lica i načina hoda

Video-nadzor nije novina u Srbiji, ali tehnologija prepoznavanja lica jeste.

Prve kamere su u Beogradu postavljene još 1978. godine na 24 lokacije, a služile su za nadgledanje ulica, piše RTS.

Ukupan broj kamera na ulicama Beograda, prema podacima koje je objavio MUP, broji skoro 400.

Međutim, projekat postavljanja biometrijskih kamera „Sigurno društvo“ MUP-a Srbije predviđa da ih bude mnogo više – ukupno 8.100, navodi se u dokumentu MUP-a iz 2020.

Od tog broja 2.500 bi bilo postavljeno na ulice glavnog grada, dok bi ostale bile pokretne – deo uniformi policajaca i opreme automobila.

Razlog što je pažnja javnosti na Huawei kamerama jeste što su to, prema dostupnim informacijama, jedine kamere u Srbiji koje mogu da prepoznaju lica.

„Nemamo saznanja da je MUP, osim Huawei kamera, nabavio još neke koje nude tu mogućnost“, kaže Andrej Petrovski iz Šer fondacije za BBC na srpskom.

Nikada nije precizno saopšteno koliko je Huawei kamera postavljeno i na kojim lokacijama, iako je MUP objavio spiskove kamera koje prepoznaju registarske tablice i svih kamernih mesta u gradu.

Osim toga, zvaničnici do sada nisu saopštili koliko je novca izdvojeno za „Sigurno društvo“.

„Prema našim saznanjima, Huawei kamere su uključene i snimaju, a možemo samo da pretpostavimo da se koriste za običan video-nadzor“, kaže Petrovski.

Kako su se kamere našle na ulicama Beograda?

Prve Huawei kamere su na ulice Beograda postavljene početkom 2019. godine, podsećaju iz Šer fondacije, koja vodi hronologiju njihovog uvođenja.

Kako se navodi na sajtu kompanije Huawei ideja o uvođenju biometrijskog nadzora pojavila se kad je kineska policija, zahvaljujući kamerama ove kompanije, 2015. uhapsila državljanina Srbije koji je pobegao u Kinu pošto je u Beogradu pregazio mladića.

Međutim, kako spekuliše magazin Foreign Policy, zapravo se radi o aferi Kantrimen iz 2014. godine.

U Kini je 2014. godine uhapšen Marko Milićev pod sumnjom da je vozilom mini-kantrimen 25. jula te godine pregazio dvadesetjednogodišnjeg Luku Jovanovića na Brankovom mostu u Beogradu, za šta je kasnije i osuđen.

Način na koji je javnost obaveštena o uvođenju ovih kamera izazvao je talas nezadovoljstva u delu javnosti, kažu iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

„Ministar unutrašnjih poslova [tada Nebojša Stefanović] pompezno je najavio da će svaki kutak grada biti pokriven kamerama“, priseća se Jelena Pejić, istraživačica BCBP.

Međutim, kako objašnjava, teško je bilo doći do dokumenata kojim bi takva odluka bila obrazložena.

„Kada smo zagrebali iza te izjave, tražili obrazloženja i dokumenta o nabavkama, kao i procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, ništa od toga nije bilo dostupno – sistem od ogromnog uticaja na javnost bio je obavijen velom tajne“, dodaje.

Iz institucije Poverenika za informacije od javnog značaja kažu da je MUP, na njihov zahtev, 2019. izradio prvu Procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.

„Ministarstvo je taj dokument moralo da sačini u skladu sa obavezama iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, dodaju.

Naglašavaju da je MUP to propustio da uradi pre njihove reakcije.

Međutim, kako navode, prva Procena koju je MUP izradio „nije sadržala sve elemente koje je morala u skladu sa zakonom pa je vraćena uz primedbe“.

MUP je 2020. godine sačinio novu procenu, dodaju.

Šta sprečava policiju da počne biometrijski nadzor?

U ovom trenutku, zakon to ne dozvoljava, navodi se u mišljenju koje je Poverenik dao povodom Procene MUP-a.

Postojeći zakoni koji regulišu rad policije ne sadrže pravni osnov za uvođenje biometrijskog nadzora, kažu iz institucije Poverenika.

„Zbog toga, obrada biometrijskih podataka putem funkcionalnosti prepoznavanja lica ne bi bila zakonita“, dodaju.

Kako dodaju, Poverenik je 2019. sproveo postupak nadzora nad radom Ministarstva unutrašnjih poslova, kada su utvrdili da se postavljene kamere ne koriste za prepoznavanje lica.

„Softver koji bi instaliranim kamerama omogućio obradu putem njihovog ukrštanja sa postojećim bazama podataka nije pušten u rad“, navode.

‘Srbija – bezbedna zemlja’ -da li je biometrijski nadzor potreban?

Dok zvaničnici MUP-a ukazuju da bi biometrijski nadzor omogućio policiji da radi efikasnije, iz civilnog sektora smatraju da ne postoji opravdanost za uvođenje ovakvog sistema.

Govoreći u korist ozakonjavanja biometrijskih kamera, ministar Vulin nedavno je ocenio da je „policiji posao otežan“ zato što policajci sami moraju da pregledaju snimke kamera kako bi našli počinioca, umesto da softver to radi za njih.

Ipak, dodao je, od policije ni sada „niko ne može da se sakrije“, Beograd je „bezbedan grad“, a Srbija „bezbedna zemlja“.

Među argumentima u korist biometrijskih kamera našlo se i smanjenje stope kriminala, ali iz Fondacije za otvoreno društvo ukazuju da „nije utvrđena opravdanost ovakvog nadzora“.

„Nemamo zvaničnu analizu koja bi objasnila šta su opasnosti po društvo u Srbiji i zašto se protiv njih nije moguće boriti sredstvima koja su se do sada koristila“, ocenjuje Ružić iz FOD-a.

Iako zvaničnici kažu da su kamere potrebne radi suzbijanja kriminala, Ružić kaže da je važno utvrditi o kakvoj vrsti kriminala se govori.

„Biometrijski nadzor nije adekvatna mera za svaku vrstu kriminala“, kaže.

Podseća i da „video-nadzor utiče na ponašanje ljudi i ostvarivanje njihovih prava“.

„Ako znate da vas posmatra kamera koja precizno može da utvrdi gde ste bili, samo se zapitajte da li biste baš uvek otišli na neki protestni skup ili LGBT Prajd ili stranačko okupljanje“, ističe.

Za Danila Krivokapića iz Šer fondacije, argument da će policija bolje raditi svoj posao „nije dovoljan“ zato što se moraju uzeti u obzir i ljudska prava.

„Naravno da bi policija efikasnije radila svoj posao kada bi mogla da prisluškuje bilo čiji telefon ili upadne u bilo čiji stan“, kaže.

Ali, dodaje, „za to ipak potreban sudski nalog koji se izdaje ako postoji opravdanost“.

„Sve drugo je grubo kršenje privatnosti“, dodaje Krivokapić.

Pogledajte video o tome kako mogu da vas špijuniraju preko telefona