Srbija, poplave i istorija: Sto godina Pirotskog keja – mesto za opuštanje, ali se retki kupaju

Tokom sparnih letnjih večeri, miris starih lipa i svežina reke na Keju u centru grada mami Piroćance.

Studentkinja Anđelija Perović jedna je od onih koji tu rado dolaze.

„Ovo je naš beg od grada, priroda na dohvat ruke. Tu srećem nasmejane ljude, posmatram životinje, biljke, opuštam se“, kaže ona za BBC na srpskom.

Za Piroćance, Kej je danas mesto za opuštanje, a pre sto godina, kada je Pirotska kotlina na jugoistoku Srbije opisivana kao močvarno područje, počela je njegova izgradnja kao bedema od reke Nišave koja je gotovo redovno plavila varoš.

Bio je to zahtevan i redak inženjerski poduhvat u Srbiji početkom prošlog veka, a bedem i danas brani Pirot od nepredvidive Nišave.

• Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina
• Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi
• Od sirene do SMS poruke: Da li na Balkanu funkcioniše sistem za upozoravanje na nepogode

Ipak, u Nišavi u Pirotu se danas retko ko kupa, iako je Kej decenijama služio kao gradska plaža.

U vreme rada Hidrolektrane „Pirot“ reci se prilazi sa posebnim oprezom, jer se njeno korito puni velikom količinom hladne vode iz Zavojskog jezera.

Nakon što je nabujala Nišava 2021. godine odnela dva mlada života, 17-godišnje Piroćanke i migranta – bilo je zahteva da se preispita režim rada HE „Pirot“.

„Nišava je i danas često kolektor ledene vode opasne, pre svega za decu i migrante koji tu prolaze u velikom broju“, upozorava Aleksandar Panić, aktivista pokreta „Odbranimo reke Stare planine“.

Davor Lazarević, istoričar iz Pirota, dodaje da „kada reka puni vodom iz Zavojskog jezera ona postaje jeziva i vrlo opasna“.

„Kej je danas mesto za šetnju i trčanje, a sa Nišavom smo na distanci“, kaže on za BBC na srpskom.

Policijska uprava u Pirotu, koju je BBC kontaktirao, nema evidenciju koliko je ljudi stradalo tokom povećanog vodostaja Nišave, ali je za poslednjih pet godina zabeležila 11 utapanja u reci na teritoriji grada.

Reka kao izvor života i problema

Nišava je izlivanjem pravila ozbiljne probleme Piroćancima.

„Malarija je bila gotovo endemska, ljudi su često oboljevali od tuberkuloze, a gradnja podruma u kućama bila je nezamisliva“, govori istoričar Davor Lazarević, autor foto-dokumentarne izložbe „Pirotski kej 1923-2023″, za BBC na srpskom.

„Poplave nisu bile stihijske, ali je voda brzo nadolazila. Ljudima je sezala do kolena ili pojasa, plaveći prizemne delove grada“, opisuje Lazarević problem koji je bilo teško rešiti zbog nedostatka novca i inženjerskog znanja.

Posle velike poplave 1922. godine, lokalne vlasti su, uz podršku države, započele regulaciju vodotoka i izgradnju bedema.

Bio je to poduhvat velikih razmera na kome su angažovani inženjeri iz centralne Srbije, ali i grupa geometara, ruskih imigranata.

Oni su obavljali i poslove oko eksproprijacije zemljišta, a Piroćanci to nisu dočekali sa oduševljenjem, kaže Lazarević.

„Mnogi su odbijali da prodaju zemljište, cepidlačili oko cene, neki su se parničili i to je trajalo, ali je Pirot među prvim gradovima u Srbiji uspeo da se uhvati u koštac sa rekom na takav način“.

Ojačanje odbrambenog bedema menja lice grada

Tri godine posle izgradnje nasipa, Nišava je probila odbrambeni bedem sa leve strane Keja i poplavila deo grada.

Tada je odlučeno da se nasip ojača drvoredom lipa, koji je zasađen u etapama.

„Čaršijska legenda kaže da je tada i predsednik opštine Svetozar Misirlić sa suprugom i prijateljima zahvatao vodu iz Nišave i zalivao mladice kako bi što pre stasale i ojačale nasip“, navodi Lazarević.

Potvrđuje da reka više nikada nije probila bedem niti se izlila iz korita.

Dragana Bjeletić Antić, stručnjakinja u oblasti hidrotehnike, kaže za BBC na srpskom da, i pored savremene mehanizacije i tehnologije, ljudski faktor ima presudnu ulogu za kvalitet izgradnje.

„Svo zemljište mora dobro da se sabije kako bi izdržalo pritisak vode koja dolazi, što je izuzetno zahtevan posao i u današnjim uslovima.

„Impresivno je kako je to urađeno pre sto godina, da nasip nikada ne popusti pod pritiskom“.

Na Keju je 1930-ih zasađen drvored od više od 300 lipa.

Kej je počeo da poprima estetsku dimenziju, po kojoj je danas prepoznatljiv.

„Nije uobičajeno da se drvored sadi na samom nasipu jer korenje može da ga oslabi. Kod nas nije bilo negativnih posledica, te je drveće ostalo na keju“, objašnjava Bjeletić Antić.

Vreme je prolazilo, a lipe stasavale.

Zelena površina u centru grada počinje da privlači ljude, a istorija prvi put beleži kupanje u Nišavi kao masovnu pojavu.

Pirotski kej – mesto na kome se čita istorija grada

Posle Drugog svetskog rata, nasip je produžen prema industrijskoj zoni kako bi se novoizgrađene fabrike sačuvale od poplava.

Na Keju počinju da se održavaju masovna takmičenja u atletici za učenike i vojsku, a reka donosi Piroćancima rashlađenje i razonodu u letnjim mesecima.

Izasle lipe i senke njihovih razgranatih krošnji omiljeno su sastajalište zaljubljenih.

I jedan od novoizgrađenih mostova u tom periodu nosi ime „Ljubavni most“.

Prvi pokušaj da se Kej osvetli, propao je 1960-ih.

„Ima onih koji se sećaju kako je retko koja svetiljka trajala duže od nedelju ili dve.

„Mladi su ih vrlo brzo lomili praćkama i kamenčićima, u potrazi za privatnošću“, priča Lazarević.

Kraj 20. veka Pirotski kej je dočekao u mraku, u izdanju koje nije bilo reprezentativno.

Drvored je ostario, a lipe počele da se lome i padaju.

„Istorija grada se može čitati i kroz Kej.

„Na razmeđi vekova bio je slika i prilika turobnih 1990-ih, kada su godine rata i embarga usmerile pažnju lokalnih i državnih vlasti na drugu stranu“, navodi istoričar.

U to vreme nastaje i sukob stavova o zelenoj oazi u centru grada.

Piroćanci je doživljavaju kao prostor za odmor i rekreaciju i mesto uspomena.

Za Hidroelektranu „Pirot“, koja tih godina ulazi u hidroenergetski sistem „Đerdap“, Kej je vodni objekat čija je prioritetna namena proizvodnja struje.

• „Prvi maj“ Pirot: Bajka sa nesrećnim krajem
• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Pirotske ćilimarke: Žene koje su tkale istoriju jednog grada
• Pirotska peglana kobasica: Senzacija za čulo ukusa i delikates neizvesne budućnosti

Sto godina transformacije Keja i njegove reke

Pirot se danas ponosi Kejom površine 35 hektara.

Stari drvored je rekonstruisan, staze osvetljene i popločane kaldrmom.

U novim drvoredima – zelenim plućima grada, pored lipa stasava i više od dve hiljade sadnica bresta i jasena.

Na prostoru pored reke više nema peškira, suncobrana niti kupača, jer režim ispuštanja vode iz akumulacije Zavoj u Nišavu poslednjih godina onemogućava uživanje u reci.

Aktivista Aleksandar Panić kaže da je u početku Hidroelektrana vodu iz Zavojskog jezera upuštala prvo u veliko kompenzaciono jezero.

Tu se zagrevala i polako upuštala u reku, a o terminima rada javnost je bila obaveštavana preko lokalnih medija.

Pre pet, šest godina, počela je direktno da upušta vodu u Nišavu i da maksimalnim kapacitetom radi po 10 ili 15 dana u nizu, tvrdi Panić.

„To je veoma hladna i brza voda, u kojoj nijedan ljudski niti životinjski organizam ne može da se snađe. Kupača nema, tu je samo poneki ribolovac“.

Iz EPS-a odgovaraju da HE „Pirot“, kao vršna elektrana, nije menjala režim rada.

U pisanom odgovoru BBC-ju, naveli su da hidroelektrana radi po planu uslovljenom potrebama elektroenergetskog sistema Srbije, po nalogu Dispečerskog centra EPS-a.

Navode i da se sav višak vode skladišti u kompenzacionom bazenu u skladu sa pravilima.

U situacijama visokih voda, višak se skladišti „do trenutka punog bazena, a deo vode se kontrolisano ispušta u Nišavu, zavisno od nivoa vodostaja ukoliko uslovi dozvoljavaju“, dodaju.

Posle utapanja sedamnaestogodišnje Piroćanke i mladog migranta na Keju 2021. godine, odbornici Skupštine Grada apelovali su na nadležne da se kontroliše režim rada hidroelektrane.

Građani i aktivisti pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ performansom su upozorili da reka i prostor oko nje nisu bezbedni.

Otvorenim pismom nadležnim institucijama obratio se tada i gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, tražeći prilagođavanje režima rada HE.

Podsetio je na tragične događaje i istakao da se neretko dešava da se ispuštanjem direktno u reku nivo vode povećava i do dva metra.

Iz EPS-a je tada stigao odgovor da utapanja nemaju veze sa radom hidroelektrane koja radi na osnovu vodne dozvole kojom su utvrđeni način, uslovi i obim korišćenja vode iz akumulacije i ispunjava obaveze po pitanju bezbednosti građana i ekologije.

Posle prepiske, organizovan je sastanak u Ministarstvu rudarstva i energetike, na kome je dogovoreno da se prilikom ispuštanja vode iz jezera u Nišavu koristi kompenzacioni bazen u skladu sa pravilima i da se uspostavi sistem obaveštavanja javnosti o vodostaju.

Taj sistem još nije uspostavljen, iako je Gradska uprava ponudila EPS-u da, uz Akustičku studiju za Grad Pirot izradi i studiju ranog upozoravanja i obaveštavanja građana na puštanje vode u Nišavu, kaže Sreten Savov, koordinator Štaba za vanredne situacije Grada Pirota.

„Ponudili smo da postavimo zvučnu i svetlosnu signalizaciju, koju bi hidroelektrana blagovremeno aktivirala i obavestila građane koji su u neposrednoj blizini korita ili u reci da se sklone. Izdvojili smo i sredstva, ali odgovora nema“, dodaje.

Aleksandar Panić smatra da ljudi koji rade u hidroelektrani nisu krivi za to što se dešava i da režim rada danas zavisi isključivo od potreba EPS-a, bez obzira na potrebe i navike lokalne zajednice.

„Moja generacija se kupala u Nišavi već u martu, to je bio kao neki izazov“, seća se Panić.

„Reka ne bi trebalo da davi ljude, i to na Keju, koji je pre sto godina osmišljen da ih čuva od vode“, zaključuje.

Pogledajte video o poplavama u Srbiji:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]