Dolazak bebe u kuću donosi veliku radost, ali i velike troškove, a posebno mesto među njima zauzima adaptirano mleko – osnovna namirnica većine novorođenčadi u Srbiji.

Poslednjih nekoliko meseci, udar na porodični budžet osetili su i Ristići iz Beograda kada im je u kuću stigla prinova.

Najviše novca im odlazi na pelene i mleko.

„Bilo je skupo i pre pet godina kada sam se prvi put porodila, ali su sada i cene drugih potrepština otišle u nebesa“, kaže Nevena Ristić, majka šestomesečne Lane i petogodišnjeg Luke.

„Ali bez mleka se ne može“, dodaje.

U Srbiji je hrana za godinu dana poskupela 20 odsto, a međugodišnja inflacija iznosi 14 odsto, podaci su Republičkog zavod za statistiku.

Ukoliko majka iz nekog razloga ne može da doji, zamensko mleko je jedini izvor hrane za bebe, a ostaje na prvom mestu po važnosti čak i kada beba počne da jede drugu hranu i tako najmanje prvih 365 dana.

U Srbiji, oko 60 odsto dece u porodilištima ne dobija majčino mleko kao prvi obrok, a 24 odsto dece hrani se samo majčinim mlekom do navršenih pet meseci, pokazuju podaci Unicefa.

„Nema druge opcije za ishranu bebe, ne možete joj dati kravlje mleko, postoje pravila prema koja treba da se poštuju pri uvođenju namirnica“, kaže Jovana Ružičić, iz Centra za mame, organizacije koja je osnovana sa ciljem da podrži majke i zalaže se za njihova prava.

Iz ovog Centra smatraju da država treba subvencioniše zamensko mleko, kako bi ovaj proizvod bio pristupačniji, iako dodaju da bi, pre svega, trebalo podržati žene da doje.

Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o merama podrške porodicama sa malom decom, navodeći da to pitanje nije u njihovoj nadležnosti.

Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju nisu odgovorili na pitanja BBC-ja do objavljivanja teksta.

Šta je adaptirano (AD) mleko?

Adaptirana mlečna formula je mleko u prahu koje se koristi kao zamena ili dopuna za majčino mleko.

To znači da proizvođači adaptirane mlečne formule teže ka tome da naprave mleko po sastavu najsličnije majčinom mleku.

U Srbiji se najčešće koriste mleka u prahu, obično pakovana u konzerve od 400 i 800 grama, uz koje se dobija kašika, odnosno merica kojom tačno može da se izmeri doza potrebna za jedan obrok.

Koncentrovana mlečna formula u obliku praha pre upotrebe se rastvara u odgovarajućoj količini prokuvane vode i kada se rastvori i ohladi, ne sme da se podgreva.

Ako beba ne popije napravljenu dozu, mleko mora da se baci, piše na uputstvima za upotrebu ovih mleka.

Izvor: Portal Bebac

Koliko adaptiranog mleka bebi treba

Na nedeljnom nivou mala Lana popije jednu veliku kutiju adaptiranog mleka od 800 grama.

„Ta jedna kutija košta oko 2.000 dinara“, kaže njena mama.

Mleko dodaje i u kašice koje joj sprema.

Kao i kod odraslih, i kod beba varira apetit iz dana u dan, od obroka do obroka, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

„Potrebno je oko devet, deset pakovanja adaptiranog mleka za mesec dana“, kaže Jasmine Mihnjak, psihološkinje i urednice roditeljskog portala Bebac.

Koje su cene adaptiranog mleka u Srbiji

Prema podacima sa sajta Cenoteka, gde je moguće porediti koliko koštaju isti artikli u različitim trgovinskim lancima, zamensko mleko košta između 699 dinara i 2.339 dinara, u zavisnosti od gramaže i brenda.

„Trudim se da uzmem po nekoliko kutija kada vidim da je na sniženju“, kaže Nevena.

Ružičić iz Centra za mame kaže da ne odgovara svakoj bebi ista vrsta mleka.

Neka mleka su još skuplja, jer ga koriste prevremeno rođene bebe, kao i one sa osetljivijim stomakom.

„A ono je neophodno za razvoj i rast, samim tim roditelji nemaju izbor nego da se snađu za novac.

„Ali da li je lako se snaći…naravno da ne“, kaže Ružičić.

Ona kaže da je adaptirano mleko u Srbiji skupo zbog nekoliko faktora.

„Prvo jer ga Srbija uvozi, potom jer država i dalje naplaćuje Porez na dodatnu vrednost (PDV) na sve dečije proizvode, pa i na mleko.

„I treće – skupo je jer je neophodno“, zaključuje Ružičić.

Majke koje ne mogu da doje su u izazovnoj situaciji.

„Benkice, kolica i igračke mogu da se naslede, ali mleko mora da se kupi“, dodaje ona.

Da li roditelji dobijaju novčanu pomoć za mleko?

Ukratko – ne.

Od 2020. godine, otkako je promenjen Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, povraćaj PDV-a na stvari za bebe ne funkcioniše.

„Uvedeno je da sve porodice dobiju 5.000 dinara više uz roditeljski dodatak“, objašnjava Ružičić.

Povraćaj PDV-a ipak je bio namenjen onima koji su u lošijem ekonomskom statusu.

Potvrda da je taj novac od povraćaja i te kako potreban, ogledala se u tome da mnogima nije bilo teško da prikupljaju račune od kupljenih pelena, odeće, mleka, da popunjavaju formulare i da sačekaju isplatu neko vreme.

„Iako je procedura bila komplikovana i nekoliko hiljada dinara znači“, kaže Ružičić.

Suma koju roditelji dobijaju umesto povraćaja PDV-a nije dovoljna, smatra i Mihnjak.

„Mi (sa portala Bebac) planiramo da pišemo nadležnima, jer smo ustanovili da roditelji troše mnogo veće iznose od 5.000 dinara koje dobijaju umesto povraćaja PDV-a.

„Pogotovo sada sa ovim poskupljenjem, sigurno je to još više novca“, objašnjava.