Srbija, priroda i požari: Zašto dolazi do šumskih požara

Krošnje obavijene gustim dimom i spaljena trava su tužan prizor svakog leta, ali stručnjaci upozoravaju da šumski požari nisu prirodna letnja pojava – najveći broj je veštački izazvan.

U Zapadnoj Srbiji već nekoliko dana bukti šuma na Mokroj Gori i na srpsko-bosanskoj granici na Tari – poslednji u nizu požara koji su tokom poslednjih godina pogodili šumska područja u Srbiji i regionu.

„U više od 95 odsto slučajeva, šumski požari nastaju zbog ljudskog nemara“, kaže inženjer šumarstva Dejan Miletić iz Javnog preduzeća Srbijašume za BBC na srpskom.

Podaci „Srbijašuma“ pokazuju da je u šumamapod kontrolom države za poslednjih 14 godina zabeleženo više od 1.200 požara – u proseku, 86 godišnje.

• Šumski požari, toplotni talasi i bujične poplave – šta se to dešava
• Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas“
• Plavo more i crveno nebo: Evakuisani turisti u Bodrumu, šta je sa gostima iz Srbije

Zašto dolazi do šumskih požara

Najčešće zbog ljudi.

„Nenamerno i nekontrolisano prenošenje vatre sa poljoprivrednih površina, spaljivanje suve trave, korova, strnjika i niskog rastinja na poljoprivrednom zemljištu neki su od najčešćih uzročnika“, kaže Miletić.

Iako glavni, ljudi nisu jedini krivac – do šumskih požara može doći i „usled nepovoljnih meteoroloških uslova i prirodnih pojava, kao što su udari groma“, dodaje.

Šumski požari se vezuju za letnji period, ali Miletić upozorava da mogu da izbiju tokom cele godine.

„Tri kritična perioda su mart-april, jul-avgust i oktobar-novembar“, navodi.

Miletić dodaje da određeni spoljni faktori pogoduju nastanku požara – klimatske promene i globalno zagrevanje, sve toplija leta, dugi sušni periodi, i pojava snažnih vetrova koji čine da se vatra lakše raznosi.

On poziva na pažljiviji odnos ljudi prema prirodi – „kako izletnika koji bacaju opuške i pale vatru, tako i poljoprivrednika“.

Prema članu 47. Zakona o šumama, zabranjeno je paljenje „otvorene vatre u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba“, a predviđene su kazne i do 100.000 dinara.

Zakon o zaštiti od požara članom 50. zabranjuje „spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i biljnih ostataka“.

Poljoprivrednici koji izazovu požar spaljivanjem bilja dužni su da novčano nadoknade vatrogasnu intervenciju.

„Zakon je jasan, ali je problem u tome što je teško utvrditi ko je odgovoran za požar zato što se on uočava nakon što se već proširio, pa kazne najčešće izostaju“, navodi Miletić.

Šta se dešava na Tari i Mokroj Gori

Priroda ne zna za granice koje iscrtavaju ljudi, pa se na požare koji su 14. jula počeli sa bosanske strane, na planini Stolac kod Višegrada, budno motri već više od dve nedelje.

Pojavile su se i prve procene štete – na Velikom Stocu u Bosni i Hercegovini, došlo do stradanja „1.250 stabala Pančićeve omorike starosti od 70 do 100 godina“, kažu iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije za BBC na srpskom.

Požar koji traje već dvadesetak dana se nije proširio na Nacionalni park Tara, potvrđeno je iz ove institucije za BBC.

„Gori područje na 300-400 unutar bosanske teritorije, a sa srpske strane za sada nema opasnosti ni po ljude, ni po Pančićevu omoriku koja je u našoj nadležnosti“, kaže Dragić Karaklić, direktor Nacionalnog parka Tara.

U gašenje su se uključili i pripadnici MUP-a Srbije i požar je u utorak lokalizovan.

Uzrok požara nije ljudska nemarnost – izazvao ga je udar groma, kažu iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

• Drveće „najbolje rešenje“ za klimatske promene
• Da li je palmama mesto na Kalemegdanu
• Pomor ribe u reci Kolubari – nove žrtve „ljudske bahatosti“

Podsećaju da je tokom jula na Tari, sa srpske strane, došlo do još jednog požara, takođe nastalog usled udara groma u stablo smrče na lokalitetu Bilo.

Ovaj lokalitet se nalazi u režimu I stepena zaštite, koji podrazumeva najstrože uslove, dodaju iz Zavoda.

Zahvaljujući brzoj reakciji požar je ugašen za dva dana, a ni tada „nije stradalo nijedno stablo Pančićeve omorike“.

Pod kontrolom je i požar koji je pre nekoliko dana izbio na Mokroj Gori, a u čijem gašenju učestvuje pviše od 150 ljudi, među kojima su i pripadnici MUP-a iz deset gradova u Srbiji.

Požar je u utorak uspešno lokalizovan, a vatra je zahvatila oko 100 hektara borove šume.

Vatra i posledice: „Za oporavak potrebne decenije, pa i vekovi“

„Šumski požari predstavljaju veoma ozbiljan problem – čitave predele pretvaraju u pustoš, uništavaju životnu sredinu i nanose neprocenjivu štetu šumskim ekosistemima“, kaže Miletić.

Dodaje da vatra guta staništa različitih biljnih i životinjskih vrsta, a takođe zagađuje vazduh i uništava šume.

Za vukove, lisice, medvede i druge sisare koji ne umeju da lete, požari predstavljaju prepreku kretanju u potrazi za najpogodnijim staništem.

Ali ni pticama nije svejedno – požari dovode do „gubitka mesta na gnežđenje“.

„Pošto u Srbiji uglavnom dolazi do prizemnih požara, stradaju i biljke, među kojima ima zaštićenih i strogo zaštićenih“, navodi Miletić.

Kada se požar ugasi, pred šumarima je zadatak da saniraju posledice.

„Ako je u bio prizemni požar, najčešće je dovoljno ukloniti pojedinačna stabla koja su oštećena i zasaditi nova na njihovom mestu“, objašnjava Miletić.

Međutim, ponekad vatra može da progura cela stabla.

„Ako je vatra zahvatila cela debla i krošnje, neophodno je ukloniti stabla i ponovo pošumiti“.

A onda treba strpljenja da bi se dočekao puni rast mladica.

„Za obnovu šuma potrebne su decenije, ponekad i vekovi“, kaže Miletić.

Koliko su šumski požari česti u Srbiji

U državnim šumama kojima upravlja JP „Srbijašume“ zabeleženo je 1.210 šumskih požara na površini od 30.391 hektara između 2007. i 2020. godine, navode iz preduzeća.

U proseku, to je 86 požara godišnje.

Najveći šumskih požar zabeležen u tom periodu bio je na Staroj planini 2019. godine, kada je gorelo oko 2.100 hektara.

Borba da se požar lokalizuje trajala je pet dana.

„Situacija je bila veoma opasna, žar sam ugasio rukama i nogama“, rekao je za BBC tada Dejan Đorđević, jedan od dobrovoljaca koji su učestvovao u naporima da se vatrenoj stihiji stane na put.

Godina sa najviše požara bila je 2007, kada je u 358 požara izgorelo 9.710 hektara šume.

Požari u Evropi

Šumski požari su i ovog leta pogodili nekoliko evropskih zemalja.

Toplotni talas koji je zadesio Grčku opisuju kao najgori u poslednjih 30 godina, a do sada je zabeležen 81 požar.

U nekontrolisanom požaru koji je u utorak uveče pogodio okolinu Atine uništeno je nekoliko kuća, a vlasti u naredile evakuaciju i poručile stanovnicima glavnog grada Grčke da ne otvaraju prozore.

Zbog požara koji su ovih dana pogodili okolinu Patrasa na Peloponezu evakuisano je pet sela i kao letovalište Lagos, a ima i povređenih.

Na jugozapadu Turske evakuisano je 10.000 ljudizZbog vatrene stihije koja već nedelju dana besni, javlja agencija AP.

Turisti su evakuisani iz delova poznatog letovališta Bodrum i okolnih mesta, a zaključno sa 2. avgustom poginulo je osmoro ljudi, prenosi agencija Rojters.

Požare koji od poslednje nedelje jula traju na italijanskom ostrvu Sardinija lokalne vlasti nazivaju „nezapamćenom katastrofom“.

U kontinentalnom delu Italije, iz okoline grada Peskara, zbog šumskih požara evakuisano je 800 ljudi, a najmanje petoro je povređeno.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]