David Kutlača, meštanin sela Sutjeska u blizini Zrenjanina, često šeta obalama reke Tamiš i obližnjih ribnjaka u blizini njegove kuće – za njega i sve one koji žive u okolini, ovo je mesto odmor, ribolov, rekreaciju, ali i posmatranje velikog broja retkih ptica.
I pre sedam dana Kutlača je prolazio tuda, čuo je pucnje, ali ga nisu iznenadili – navikao je da meštani i radnici u ribnjacima petardama i pucanjem iz pušaka plaše ptice kako bi zaštitili ribu, kaže on za BBC na srpskom.
Između toka Tamiša i ribnjaka „Sutjeska“ žive brojni mišari, čaplje, kormorani, veliki vranci i druge retke, zaštićene i strogo zaštićene pernate vrste, ali ih od ove nedelje ima ih nekoliko desetina manje.
Iz Inspekcije za zaštitu prirode i ribljeg fonda u Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Vojvodine u ponedeljak su reagovali na prijave i tamo pronašli 48 leševa zaštićenih i strogo zaštićenih ptica, potvrdio je načelnik Nemanja Ivanović za BBC na srpskom.
„Na osnovu onoga što smo zatekli i snimili na terenu, pretpostavljamo da ptice nisu uginule, već da je ih je neko ubijao iz lovačke puške – ali, to još nije zvanično, jer čekamo rezultate obdukcije“, dodaje Ivanović.
Između 120.000 i 170.000 jedinki divljih ptica u Srbiji nezakonito strada svake godine, prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ptice u Sutjesci „ubijane bez ikakve selekcije“ i da bi šteta za populaciju ovih zaštićenih vrsta mogla biti „katastrofalna“, ističe Slobodan Knežević iz ovog društva.
- Pomor ribe u reci Kolubari – nove žrtve „ljudske bahatosti“
- Povratak istrebljenog dabra: Harizmatični zubonja se vratio i raširio po Srbiji
- Hrabri let orlova od Srbije do Afrike – kako su Vid i Ognjenka raširili krila
‘Delo neodgovornog i neobrazovanog lica‘
Kada su posle prijave službenici Inspekcije za zaštitu prirode i ribljeg fonda u Zrenjaninu stigli u Sutjesku u ponedeljak ujutru, dočekala ih je sumorna slika – više desetina mrtvih ptica ležalo je na obalama reke Tamiš.
„Neki su bili stari dva ili tri dana, a neki do dva ili tri meseca, zbog čega pretpostavljamo da se odstrel nije dogodio u jednom danu, već je trajao neko vreme“, objašnjava načelnik ispekcije, Nemanja Ivanović.
Ornitolozi, biolozi specijalizovani za proučavanje ptica, utvrdili su da ptice nisu umrle prirodnom smrću pošto nije bilo karakterističnog grčenja do kojeg dolazi u tim slučajevima, dodaje on.
„Ovo je delo neke neodgovorne i neobrazovane osobe – ako je donekle moguće razumeti motive za odstrel kormorana, koji mogu da naruše riblji fond, za čaplje ili mišare nema nikakve logike, pošto te ptice ne jedu ribu“, zaključuje Ivanović.
Ukupno 35 vrsta ptica spada u zaštićene i strogo zaštićene divlje životinjske vrste u Srbiji, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu prirode.
Da su ptice stradale od ruke čoveka smatra i Slobodan Knežević, koji kaže da one „nisu mogle da stradaju od drugih životinja, jer životinje ne love iz zabave, već pojedu plen kada ga ulove“.
„Pretpostavljamo da je ovo urađeno zbog kolonije velikog vranca koga ima na drugoj obali Tamiša – ove ptice se hrane ribom iz reka i ribnjaka“, objašnjava ovaj stručnjak za ptice.
Iz ovog društva ističu da su pronašli i ostatke patrona za puške koje bi mogle biti dokaz da su ptice ustreljene.
Iz inspekcije nisu potvrdili za BBC na srpskom da su pronašli ovakve tragove, ali u leševima životinja pronađeni su komadi sačme koji ukazuju na odstrel.
Nije bilo ni tragova ljudskog delovanja na obalama, pa je „najverovatnije“ da je neko iz čamca uticao na stradanje retkih vrsta ptica u ovom delu Banata, ističe načelnik inspekcije Nemanja Ivanović.
Zaštita životinjskih vrsta u Srbiji je regulisana Zakonom o zaštiti prirode, a ova zemlja je potpisnica Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) od 2001. godine kojom se kontoliše promet divljih vrsta.
Kakva je šteta za životinje, a kakva za ljude?
Dok iz inspekcije navode da je stradalo 48 jedinki, među kojima ima mišara, belih i sivih čaplji i kormorana, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica kažu da su zatekli 64 leša životinja – 34 mišara, 21 bela čaplja i dva velika vranca, između ostalih.
Ovu razlika u brojkama možda je posledica toga što su aktivisti društva dan ranije bili na terenu, pa postoji mogućnost da je neke leševe tokom noći „odnela voda ili su lisice, šakali, divlje svinje ili psi lutalice pojeli neke od leševa“, smatra Slobodan Knežević.
Iako nekoliko desetina jedinki ne mora delovati kao značajan gubitak za populaciju jedne vrste, kod onih strogo zaštićenih ta brojka može da napravi razliku između opstanka i izumiranja, dodaje on.
Godišnje se u Vojvodini gnezdi između 920 i 1.100 parova mišara, navodi se u knjizi „Ptice Srbije – procena veličine populacije i trendova gnezdarica 2008 – 2013.“
Ptice grabljivice su izuzetno ugrožene uznemiravanjem, krivolovom, stradanjem od sudara sa električnom infrastrukturom ili trovanjem od upotrebe pesticida – iz tog razloga su strogo zaštićene, kaže Knežević
„One su na vrhu lanca ishrane i jako je štetno da konstantno gubimo vrhove piramida ishrane stalnim uništavanjem ovih vrsta.
„Umesto da ih čuvamo, poljoprivrednici moraju da koriste pesticide protiv glodara – to je i skuplje i nezdravije rešenje“, ocenjuje ovaj ljubitelj ptica.
Pogledajte video: Kako je ribar Moca spasao orlove belorepane na Tisi
U grupi gnezdećih populacija ptica, u statusu regionalno iščezlih je 14 vrsta, 15 je kritično ugroženih, i po 22 ugrožene i ranjive grupe, navodi se u Crvenoj knjizi ptica, koju je izdao Zavod za zaštitu prirode 2018.
Među negnezdećim populacijama, jedna vrsta je iščezla, postoji četiri kritično ugrožene vrste, 14 ugroženih i 17 ranjivih, dodaje se.
Štetu ne osećaju samo životinje, već počinje da utiče i na živote meštana.
Stanovnici Sutjeske se već suočavaju sa problemima zbog smanjenog broja ptica na ovom području, posebno oni koji se bave poljoprivredom, kaže David Kutlača, 34-godišnji trgovac iz Sutjeske.
„Loše je što se ubijaju ptice, poremetio se ceo ekosistem.
„Mnogo meštana ima njive na Tamišu, gde ima najviše ptica – žale se već poslednjih nekoliko godina da uskoro neće moći da se odbrane od glodara“, kaže on.
- Pčele pobile ugrožene pingvine u Južnoj Africi
- Ruska vlada ne štedi u borbi protiv vrana
- Zašto se odane ptice albatrosi sve više „razvode“
Šta dalje?
Šteta deluje „poprilično velika“, ali se očekuje da do konačne procene ornitologa pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode prođe još „dosta vremena i mnogo terenskog istraživanja“, ističe načelnik inspekcije Ivanović.
Slučaj je prosleđen javnom tužiocu, pošto inspekcija nema ovlašćenja da sprovede opsežniju istragu, dodaje on
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica smatraju da je važno pronaći krivce kako bi se sprečili dalji pomori ovih životinja koje su ključne i za opstanak čoveka.
„Bez mišara, velike bele čaplje ili vranca ne možemo ni mi da preživimo – ako brinemo o njihovom životu, to znači da brinemo i o svom.
„Ako one uspeju da pored nas prežive, onda ima nade i za nas, a ako ne uspeju, ni nama se ništa dobro ne piše“, zaključio je Slobodan Knežević.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
