Da će se ove godine 15. septembar obeležavati kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave pojedini su saznali tek kada su prethodnih večeri u toku bile probe proslave, a centar Beograda bio zatvoren satima.
Datum za najnoviji državni praznik odabran je u znak sećanja na proboj Solunskog fronta 1918. u Prvom svetskom ratu i obeležava se kao radni dan.
Početak proboja Solunskog fronta jedno od ključnih datuma Prvog svetskog rata, ocenjuje istoričar Nemanja Kalezić.
„To je veliki dan u nacionalnoj istoriji koji nije dosad obeležavan na poseban način.
„Odabran je kao opšti srpski praznik koji neće biti vezan samo za Srbiju, već i za sve Srbe na prostoru bivše Jugoslavije i u emigraciji“, kaže Kalezić za BBC na srpskom.
- Tamo daleko – na grčkom ostrvu Krf – srpskoj vojsci je jedini bio put
- Vojvoda Stepa Stepanović – skromni vojskovođa blistave karijere
- Vojvoda Živojin Mišić – „ko ne zna za strah, taj ide napred“
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave kao praznik je uveden prošle godine na zasedanju Visokog saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske u Beogradu, ali zbog pandemije korona virusa nije upriličena proslava.
„Glavni cilj u pokušaju da utemeljimo ovaj praznik jeste da motivišemo sve naše građane gde god živeli, Srbe iz svih krajeva, da toga dana tamo gde žive, na kuću ili zgradu, istaknu našu trobojku, zastavu koja je jedna od simbola Srba gde god živeli“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.
Kako će biti obeležen?
Dok su prošle godine ulice i značajna mesta u Beogradu 15. septembra bile okićene zastavama ili svetlom na zgradama, mostovima i drugim objektima u bojama trobojke, ove godine se sprema bogatiji program.
Zvaničnici najavljuju niz manifestacija, a centralna bi trebalo da bude održana na Savskom trgu u Beogradu, pored spomenika Stefanu Nemanji.
Predviđeno je obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i patrijarha Porfirija, najavio je Selaković na TV Hepi.
Pre toga, na različitim tačkama u srpskoj prestonici biće organizovana okupljanja.
Učestvovaće Garda Vojske Srbije i njen orkestar, i uz, kako kaže Selaković, „najveću svetinju iz tog vremena, a to je 51 srpska pukovska zastava, koje su simboli srpske pobede i slave, ali i golgote“, a čiji su originali u Vojnom muzeju.
„Da je Srbin biti lako, Srbin bi bio svako.
„Ali mi smo narod koji je opstao na istorijskoj sceni zato što se borimo, a lakše ćemo se boriti zajedno sa zajedničkom svešću i identitetom“, rekao je ranije srpski šef diplomatije Selaković.
U obeležavanju učestvuje i helikopterska jedinica Ministarstva policije – vioreći zastavom iznad Beograda, saopšteno je na njihovom Fejsbuk profilu.
Glumci Petar Božović, Lazar Ristovski, Milan Vasić, akademik Dušan Kovačević snimili su spotove u kojima se uz zvuke Marša na Drinu poručuje da je „Srpstvo vaskrslo“, a ljudi pozivaju da 15. septembra isture zastavu na prozor.
Neki od njih objavljeni su i na Tik toku profilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave ove godine se prvi put obeležava i u školama Republike Srpske i to nizom nastavnih aktivnosti, od 7. do 15. septembra, objavio je Radio Slobodna Evropa.
Od škola je zatraženo da dostave fotografije, video snimke i ostale materijale o održanim aktivnostima.
Istog dana i Dan tradicije
U sredu, 15. septembra na državni praznik, biće obeležena i prva manifestacija Dan tradicije u Beogradu.
Organizatori, Dečji kulturni centar Beograd (DKCB) i Udruženje koreografa narodnih igara Srbije, pripremaju parade na centralnim ulicama gradova i sela širom Srbije, sabore, nastupe folkloraša i koncerte svirača starih instrumenata i orkestara.
Svečana povorka učesnika obučenih u narodne nošnje u Beogradu krenuće u 12.00, od Biblioteke grada Beograda, kroz Knez Mihailovu, pa do Trga republike, gde će na velikoj bini biti održan glavni muzičko-scenski program.
U centralnom programu učestvovaće i glumci i pevači, kao i dečji horovi.
- Dan primirja – od albanske golgote, preko vagona u francuskoj šumi, do Natalijine ramonde
- Od petokrake do svatova: Kako se koristi zastava Srbije
Kako će se to odraziti na saobraćaj?
Na sajtu Grada Beograda navedeno je da će režim javnog gradskog prevoza biti značajno izmenjen, a centralne ulice zatvorene.
Saobraćaj u Nemanjinoj ulici u Beogradu, od Balkanske do Savskog trga, biće obustavljen u utorak od 18 časova do ponoći, zbog generalne probe proslave Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Kakve su reakcije?
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović kritikovao je Vučićev poziv Srbima širom sveta da 15. septembra istaknu srpsku zastavu, rekavši da „besposlen pop i jariće krsti“.
„Stvarno ne mogu da verujem da u Srbiji nemaju važnijeg i pametnijeg posla, poput privrednog razvoja države u kojem Srbija zaostaje, a Hrvatska ne napreduje kako bi trebalo“, rekao je Milanović.
Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je nedavno da se kroz ovakvo uvođenje novog praznika stvara „pogubna nestabilnost u regionu“, ali i da je to „jedini način da se skrene pažnja sa sve teže situacije u samoj Srbiji“.
„Ovaj predlog je doslovna kopija albanskog Dana zastave i svedoči da ova dva nacionalizma ne samo da imaju slične ideje, nego i metode rada.
„Ovo će izazvati dalje napetosti u regionu i Srbe van Srbije dodatno postaviti nasuprot država čiji su punopravni građani“, rekao je Bešlin za Danas.
- Skupština Republike Srpske zakonom protiv odluka visokog predstavnika, Incko kaže da je sledio savest
- Iz Dodikovog kabineta poručuju da sporna ikona „nije ukradena“, ipak Lavrov vraća poklon u Bosnu i Hercegovinu
Kako je tekao proboj Solunskog fronta?
Solunski front je oformljen u jesen 1915. između saveznika sa jedne i Nemačke, Austrougarske, Bugarske i Turske sa druge strane.
Saveznici su ga probili u borbama 15. do 17. septembra 1918. posle kojih je Bugarska kapitulirala.
„Proboj je opštesaveznička i velika stvar.
„Sam proboj su izvršile srpske i francuske jedinice, kasnije su nastupale britanske i nešto manje grčke i italijanske“, navodi istoričar Nemanja Kalezić.
Ipak, dodaje, srpska vojska je činila šestinu trupa na Solunskom frontu i bila daleko slabije naoružana i opremljena od ostalih savezničkih vojski.
Međutim, ono što ih je odvajalo bila je motivisanost na borbu posle takozvane albanske golgote i oporavka na grčkom ostrvu Krfu.
To je prvi prepoznao francuski maršal Franše D`Epere.
„Kod Francuza je bio veliki broj ljudi iz Senegala, Indokine, Vijetnama, a u srpskoj vojsci smo imali čovek koji zna da ako probije tu liniju fronta, da će videti porodicu.
„Niko pre D`Epera to nije primetio“, dodaje on.
Drinska divizija srpske vojske odigrala je važnu ulogu, a nju su činili ljudi iz Zapadne Srbije, ne i sa prostora Republike Srpske, kako bi se moglo protumačiti danas.
„Svi dobrovoljci koji su dolazili iz Bosne i iz Podrinja, kojih je bilo strašno puno i koji su odbijali da stupe u austrougarsku vojsku bili su prvo u dobrovoljačkim jedinicima, a kasnije u četničkim odredima Vojvode Vuka“, navodi istoričar, dodajući da će kasnije odatle nastati jugoslovenska vojska.
„Zanimljivo je da sami učesnici proboja i neposredno posle, sve do 1941. nisu obeležavali to kao poseban datum“, kaže on.
U to vreme praznovao se 1. decembar kao datum nastanka Jugoslavije, tačnije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Pored Božića i Uskrsa, između dva rata u Srbiji se kao veliki praznik obeležavao rođendan kralja.
Svetovni praznici dolaze sa komunističkom vlašću posle 1945.
Posle raspada Jugoslavije usled želje za otklonom od komunističkog nasleđa na Balkanu se biraju novi datumi za praznike nacionalnih država.
- Milunka Savić i Flora Sands – žene koje su zajedno ratovale za Srbiju
- Misterija gospođice V: Kanađanka u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu
Koji su još državni praznici u Srbiji?
Sretenje – Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara.
Tog dana je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi Ustav Kneževine Srbije.
U državne praznike, prema zakonu, spadaju i Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Praznik rada – 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maja, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra.
Od verskih praznika obeležava se Božić 7. januara i uskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.
Kako je režiser Gospodara prstenova restaurirao snimke Prvog svetskog rata:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
