Srbija, rudnik i životna sredina: „Najviše se plašim države“ – meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju

Život meštana borskih sela, koji je oduvek neraskidivo povezan sa sudbinom obližnjeg rudnika, drastično se promenio od kada je kineski rudarski gigant, kompanija Zijin Mining Group, 2018. godine preuzela većinsko vlasništvo nad borskim basenom.

Ugovor o strateškom partnerstvu, koji je te godine sklopljen između kinenske kompanije, Vlade Srbije i Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB) , državi je doneo kapitalnu investiciju od oko milijardu i po dolara koji će biti uloženi do 2024. godine, a Boru proširenje proizvodnje.

Međutim, za neke meštana, ovaj ugovor je doneo nove probleme – pucanja kuća, isušivanja bunara i štete na privatnim posedima, zbog čega su i danas duboko zabrinuti za sopstvenu budućnost.

„Loše je, a očekujemo samo da bude još gore“, kažu Verica i Miroljub Živković iz vlaškog sela Metovnica.

• „Oterali smo strah“: Kako su borci za reke sa Stare planine postali heroji ekološkog bunta u Srbiji
• Ekološki problem Zrenjanina koji se ne vidi, ali se oseća
• „Kinezi će otići i sve će da zaraste u korov“: Kako zemljoradnici iz Kine osvajaju ruski Daleki istok

Svega nekoliko kilometara od gradilišta novog rudnika, u kući popucalih zidova, bez tekuće vode jer je bunar iz kojih se snabdevaju presušio, ovaj bračni par uz mnogo napora pravi kozji sir i mleko – njihov jedini izvor prihoda.

Dok Živkovići nemaju sumnje da je pričinjena šteta posledica podzemnog miniranja u sklopu izgradnje novog rudnika, izvođač radova, kompanija Zijin Mining (do nedavno poznata kao Rakita Explorations), u pisanom odgovoru za BBC na srpskom poriče svaku odgovornost.

Međutim, pravni analitičari upozoravaju da je ugovorom o strateškom partnerstvu ekološka odgovornost Zijin Mining Group, u okviru koje posluje njena ćerka-firma, kompanija Zijin Mining, „suspendovana na neodređeno vreme“.

Na pitanja BBC-ja do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili Vlada Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, kao ni gradske vlasti u Boru.

Kako se menja okolina Bora?

Zagađenje vazduha, sa kojim Borani žive od kada je rudarenja, poslednjih meseci je značajno pojačano.

Zbog toga je i gradonačelnik Bora u septembru podneo krivičnu prijavu protiv kompanije Zijin Copper DOO Bor, druge ćerke-firme kineskog rudarskog giganta.

Firma je nakon toga privremeno obustavila rad topionice i već u novembru započela remont jer je, kako su objasnili, uzrok prekomernih emisija bio kvar na opremi pogona.

Ali meštanima obližnjih sela izgradnja novih rudnika donela je nove muke i, kako kažu, sada bore da ih neko uopšte čuje, jer pitanja i prijave nadležnima ostaju bez odgovora.

Severno od grada, u blizini sela Oštrelj i Veliki Krivelj, nadomak kojih godinama rade dva rudnika – „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“, u martu 2020. godine je otvoren i treći – „Cerovo 2″.

Zbog većeg obima rudarenja, nadomak Velikog Krivelja se polako ali sigurno uzdiže novo flotacijsko jalovište – nepregledno brdo sive prašine gde se odlaže otpadni materijal nastao u procesu rudarenja.

Sa druge strane kopa, kod sela Oštrelj, staro flotacijsko jalovište već godinama je izvor ekoloških problema za meštane koje žive u okolini.

„Treba doživeti da čovek živi ovde“, kaže Rade Anđelić, poljoprivrednik iz sela čije imanje sa prvim vetrom prekrije zagađujuća prašina.

Stanovnici ova dva sela su se pomirili sa najavljenim iseljenjem, zbog odluke o eksproprijaciji, ali im smeta to što radovi, kako navode, ulaze na imanja koja su još u privatnom vlasništvu i prave štetu.

BBC na srpskom do objavljivanja teksta nije dobio odgovore kompanije Zijin Copper DOO Bor, nadležne za radove na ovom potezu.

Šta su flotacija i flotacijsko jalovište?

Flotacija je postrojenje u okviru rudničkog kompleksa gde se vrši odvajanje ruda koje su u prirodi pomešane. Nepotrebni viškovi zemlje sa kojom se iskopava ruda odnose se na posebna odlagališta koja se nazivaju flotacijska jalovišta.

Ova zemlja, objašnjava za BBC na srpskom bivši inženjer zaštite na radu RTB Bor Toplica Marjanović, „sadrži sve što sadrži utroba zemlje – bakar, gvožđe, arsen i teške metale.“

„Kada pada kiša, te supstance se slivaju u zemlju, zagađujući zemljište i podzemne vode“, objašnjava Marjanović, danas penzioner i ekološki aktivista u Boru.

Sa druge, južnije strane grada, između sela Brestovac, Slatina i Metovnica, niče potpuno novi rudnik „Čukaru Peki“ – prema istražnim studijama, jedno od najvećih nalazišta bakra i zlata na svetu.

Procenjeno je da ova investicija, u početnom iznosu od 500 miliona dolara, može da donese mnogostruko veći prihod – oko 18 milijardi dolara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će ovaj rudnik biti otvoren u aprilu ili maju sledeće godine.

Država će najveći deo proizvodnje tog zlata kupovati za sopstvene rezerve, rekao je Vučić, naglasivši da je to dobra strategija, naročito u vreme krize izazvane pandemijom korona virusa.

Zvuke podzemnog miniranja kojim se krči put novom rudniku, sedamdesetogodišnja Draga Nestorović i njen sin Bojan upoređuju sa bombardovanjem.

„Nekada, kada nije svako domaćinstvo imalo televizor, po detonacijama u RTB-u smo navijali sat“, kaže Draga.

Zahvaljujući navici da gleda na sat kad pukne, Bojan tačno zna i kada je na gradilištu novog rudnika čuo prvu eksploziju – 28. decembra 2018. u 18.15 časova.

Od tada se, kažu Nestorovići, miniranje čuje „i danju i noću“, takvim intenzitetom da se „tresu i tanjiri na stolu“.

Nadležna kompanija za izvođenje radova na lokalitetu „Čukaru Peki“ Zijin Mining u pisanom odgovoru za BBC na srpskom poriče povezanost radova sa problemima meštana.

Stav kompanije deli i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Strah i očaj u Metovnici

U dvorištu porodice Živković, u kojem zajedno žive pas čuvar i mačka trobojka, uobičajeni prizor seoske okućnice danas remete burići raštrkani po dvorištu.

U njima sakupljaju kišnicu da bi obezbedili vodu za pranje i toalet.

Metovnica, selo na oko četiri kilometara od Bora, nije povezano na gradski vodovod, pa svako dvorište ima bunar kao jedini izvor čiste vode.

„Pošto se dešavalo da bez vode ostanemo po četiri-pet dana, sami smo kupili cisternu od 1.000 litara“, kaže Verica.

Tako sada čuvaju vodu koju im gradske vlasti dopremaju u cisternama.

• Zašto je crni prah prekrio kuće u okolini smederevske Železare
• Smederevo u vrtlogu zagađenja i manjka informacija

Međutim, ni sipanje vode u bunar nije potpuno rešenje za njihov problem, jer se voda, objašnjavaju Živkovići, više ne zadržava.

Isušivanje stoletnog bunara ostavilo je Miroljuba i Jelicu duboko zabrinute kako će prehraniti koze – jedini izvor prihoda.

„Nemam ništa protiv države, ali mi nije jasno kako misle da se mladi vrate na selo kad nemaju vodu. Da li je ovo dostojan život u 21. veku? Grehota je i sramota je“, zaključuje Verica.

Iz gradske uprave nisu odgovorili na pitanja BBC-ja u vezi prijava problema strane građana i perspektive njihovog dugoročnog rešavanja.

Izvođač radova Zijin Mining u pisanom odgovoru za BBC objašnjava da se „većina bunara koji su presušili ili čiji je nivo vode opao nalazi na posedima u vlasništvu kompanije“.

„Za bunare na privatnim posedima, uključujući i nedavne žalbe pojedinih meštana, kompanija spremna da ponovo angažuje stručnjake institucije da izvrše adekvatno ispitivanje i izveštaje o proceni“, dodaju iz kompanije.

Pad nivoa vode je predviđen i očekivan, navode.

„Projektima rudarske eksploatacije neizbežno je da dođe do pada nivoa vode u eksploatacionom polju, a to je objašnjeno u javno dostupnom Prostornom planu područja posebne namene i Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.“

Šta je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu?

Kako se objašnjava u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Studija je dokument kojim se „analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti.

„Ovim dokumentom predviđaju se neposredni i posredni štetni uticaji projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.“

Međutim, prema Studiji, nijedno od 75 registrovanih domaćinstava u Metovnici, nije pod direktnim uticajem novog rudnika, jer nisu obuhvaćena užom zonom monitoringa, ističu iz borskog ekološkog udruženja „Čukaru Peki“ u razgovoru za BBC.

Živkovići se vodu za ponekad obrate najbližim komšijama, udaljenim na oko pola kilometra, ali „i kod njih ima sve manje“.

To nije jedini problem – na unutrašnjim zidovima kuće počele su da se pojavljuju pukotine.

„Gradski vodovod će možda i da sprovedu kroz nekoliko godina“, optimističan je Miroljub.

„Nego mene brine oštećenje kuće, ko će to da nam nadoknadi“.

Preko brda, kod komšija, ukućani u domaćinstvu Vladimirovića se oprezno penju uz betonsko stepenište koje se odvojilo od zida.

Iz dvorišta Darka Vladimirovića pruža se pogled na gradilište novog rudnika bakra i zlata „Čukaru Peki“, što na jeziku Vlaha znači „Petrovo brdo“.

„Pukotine imam bukvalno po celoj kući“, kaže Darko, „a bunar je takođe ispucao“.

Slično je i kod Nestorovića, koji kažu da ih posebno zabrinjava pukotina duž donjeg sprata kuće.

Pukotine su se pojavile i na mnogim drugim kućama u Metovnici.

Šta kažu nadležni

Dok meštani detonacije porede sa „bombardovanjem“, izvođač radova u odgovoru za BBC ocenjuje da se „jedva čuju“.

Iz kompanije Zijin Mining tvrde da se prilikom miniranja „preduzimaju razne mere zaštite“.

Navodi se da se podzemna miniranja dešavaju „ne više od jednom dnevno, ne duže od jedne minute svaki put“.

„Meštani mogu osetiti blagu nelagodu, a impuls buke traje samo nekoliko sekundi i ne može uticati na zdravlje meštana“, kažu.

Kako radovi napreduju i idu u dubinu, „intentizitet buke miniranja znatno smanjuje i već neko vreme se ne može čuti ni u neposrednoj blizini“.

Kao potvrdu navode mesečne izveštaje Tehničkog fakulteta u Boru, koji vrši seizmička merenja za ovaj projekat.

• Bitka za Košutnjak: „Pluća Beograda“ na meti projekta od nacionalnog značaja
• Kompanija Nestle pred tužbom zbog tona mrtve ribe u reci

„U mesečnim izveštajima za istražni niskop od januara 2019. do marta 2020. godine jasno se navodi da tokom bilo kojeg procesa miniranja obuhvaćenog seizmičkim merenjima intenzitet potresanja tla bio u okviru najvećeg dopuštenog opsega definisanog Projektom seizmičkog monitoringa“, kažu iz Zijin Mining-a.

Na upit BBC-ja iz kompanije nisu dostavili izveštaje koji to potvrđuju.

Iz Tehničkog fakulteta u Boru za BBC na srpskom kažu da su „svi izveštaji – vlasništvo Zijin Mining„, te da ih ne mogu dostaviti bez izričite pisane saglasnosti kineske kompanije.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike takođe tvrde da radovi na izgradnji novog rudnika nisu uzrok problema koje prijavljuju meštani.

U odgovoru za BBC na srpskom, iz Ministarstva kažu da su „rudarski i geološki inspektori su u više navrata vršili redovne i vanredne inspekcijske nadzore na lokalitetu Čukaru Peki“.

„Nisu konstatovali nezakonitosti u postupanju“, dodaje se u odgovoru, te da „izvođenje radova nije moglo da utiče na stvaranje klizišta i pukotina na ekonomskom objektu“.

Ni kompanija Zijin Mining, ni Ministarstvo rudarstva i energetike, ni Tehnički fakultet u Boru nisu odgovorili na pitanje BBC-ja šta je mogući uzrok pucanja kuća i nestajanja vode.

Kapitalna investicija bez ekološke odgovornosti

Metovničani su ostali bez ikakve zaštite, smatraju u ekološkom udruženju „Čukaru Peki“ iz Bora.

Predsednik udruženja Zoran Janković za BBC na srpskom kaže da, kada su radovi počeli, Studija procene uticaja na životnu sredinu još uvek nije bila izrađena.

„Meštani su pojedinačno prijavljivali probleme, a mi smo odmah upoznali resorna ministarstva sa činjenicom da se na kućama pojavljuju pukotine od 5 i 10 centimetara i zatražili Studiju procene“, objašnjava Janković.

Kada je Boranima u februaru 2019. predstavljena Studija, udruženje je uložilo primedbe Ministarstvu zaštite životne sredine, koje nisu uvažene.

Oni su tada, između ostalog, tražili da se granice uže zone monitoringa uticaja na životnu sredinu prošire tako da obuhvate i selo Metovnica.

„S obzirom na to da smo mi upoznali resorna ministarstva sa problemima, koja ćute, to znači da ministarstva indirektno dozvoljavaju da se radovi sprovode na ovaj način“.

Ekološka odgovornost kompanije privremeno je suspendovana, kažu iz istraživačkog tima Centra za međunarodna privatna preduzeća (CIPE) iz Amerike.

Istraživači Centra su analizirali ugovor o strateškom partnerstvu sklopljen između kineskog rudarskog giganta, Vlade Srbije i RTB Bor.

Ovim ugovorom koji je javno dostupan na sajtu Vlade, kineski gigant Zijin Mining Group preuzeo je 63 odsto vlasništva nad RTB Bor.

„Najizazovnije poglavlje ugovora tiče se zaštite životne sredine“, kaže za BBC na srpskom Igor Novaković, član istraživačkog tima i direktor beogradskog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC Fund.

On navodi da se u ugovoru naglašava neophodnost izrade Studije o zaštiti životne sredine kojom treba da se odredi obim zagađenja i da se razvije akcioni plan koji bi poboljšao situaciju.

„Međutim nije definisano šta ta studija treba da obuhvati, kao ni rok za njenu izradu“, kaže Novaković.

Kako štetne materije iz otpada završe u našim tanjirima

Posebnim delom ugovora definisane su obaveze Srbije prema kineskoj kompaniji.

Srbija tako treba da pomogne kompaniji da pripremi ekološki akcioni plan i dobije potrebne dozvole od Ministarstva zaštite životne sredine, kako bi sve bilo u skladu sa važećim zakonima.

„Pored toga, Srbija je ugovorom dala određene garancije da borske kompanije neće biti sankcionisane ili za neusklađenost sa standardima u takozvanom prelaznom ekološkom periodu, čije trajanje takođe nije definisano“, objašnjava Novaković.

Iako je ovim ugovorom „skinut veliki teret sa leđa građana Srbije i pronađen nov način da RTB radi, dok je kineska investicija od velikog značaja za borski kraj“, Novaković se pita „koliko je ova investicija zaista u interesu građana“.

„To podseća na situaciju gde jedan komercijalni ugovor derogira celokupan zakonodavni sistem Srbije u određenoj oblasti, na određenoj teritoriji, na neodređeni period vremena.

„A tako nešto je problematično čak i u smislu Ustava, jer kaže da se određene zakonske odredbe neće primenjivati ili će se primenjivati ograničeno“.

Vlada Republike Srbije ni nakon više od dva meseca nije odgovorila na pitanja BBC-ja.

Život na međi sa gradilištem: „Najviše se plašim države“

Radni je dan, mešalice i teške mašine zuje i tandrču, a zaposleni u žutim prslucima i šlemovima užurbano ulaze i izlaze kroz kapiju.

Radnički kamioni, kombiji i službena vozila dižu prašinu dok prolaze makadamskim putem koji vijuga uz ogradu gradilišta novog rudnika „Čukaru Peki“.

Naviše, uz put, pomalja se sivi, ovalni tunel – put u utrobu zemlje, gde se buši i priprema teren za rudare koji će odatle vaditi zlato i bakar kada rudnik bude otvoren.

Sa suprotne strane makadamskog puta, šezdesetogodišnji Boranin Dragan Vacić pažljivo preskače duboki, otvoreni rov u kojem leže cevi, kako bi ušao na svoju parcelu koja se nalazi se tačno prekoputa gradilišta.

Na parceli se, skrivene od pogleda pod granama teških krošnji šarene košnice sa pčelama – osnovnim izvorom prihoda za Vacićevu porodicu.

Proširenje rudarske proizvodnje značilo je i eksproprijaciju privatnog zemljišta u korist kompanije Zijin Mining.

Zemljoposednicima čija imanja su se našla na prostoru budućeg rudnika ponuđen je otkup zemljišta.

Vacić, koji ima veliko imanje sa kućom, šumom i njivama, jedan je od meštana koji sa investitorom nisu uspeli da se dogovore oko cene otkupa.

On je nepoverljiv prema procenama vrednosti imanja, za koje tvrdi da su išle „od 40 do 80 hiljada evra“.

„Nisam protiv otvaranja rudnika, ali ovo imanje je u mojoj porodici više od 100 godina, ja ništa drugo nemam i želim da se pošteno plati“, objašnjava Vacić BBC reporterima.

Povodom poteškoća da se postigne dogovor oko otkupa zemljišta, iz Zijin Mining-a je za BBC ocenjeno da se „relevantne aktivnosti kompanije u potpunosti obavljaju u skladu sa zakonima i propisima Republike Srbije i prijateljskim konsultacijama sa vlasnicima“.

Oni dodaju da to „najbolje ilustruje uspešna saradnja sa više od 470 vlasnika“ i izričito se protive „ponašanju nekih vlasnika koji ne žele da prodaju zemljište i podizanjem cena vrše pritisak na kompaniju“.

Iako pomiren sa eksproprijacijom, o kojoj je u oktobru 2020. godine dobio i rešenje, Vacić je uznemiren što je izvođač radova početkom juna prekopao put oko parcel.

Time mu je „zatvoren prolaz do pčelinjaka i u šumu koja je još privatna“.

Zbog toga više puta obraćao gradu, ali je, kako kaže ostao bez odgovora.

„Najviše se plašim države“, kaže Vacić.

„Država sve zna, ali ćuti, a ja u toj državi plaćam porez i očekujem zaštitu“.

Nakon što izvođač nije odgovorio na molbe da mu otvore put, Vacić je tužio firmu za pričinjenu štetu, a postupak je u toku.

Povodom problema sa oštećenjima na putevima, iz kompanije kažu da „se svi građevinski radovi izvode u okviru ishodovanih odobrenja, dok se vlasnicima koji imaju zemljište i imanja u okolini nastoji omogućiti i neometan pristup“.

Sa druge strane grada, na eksproprijaciju sa sestrinskom kompanijom Zijin Copper DOO Bor čekaju meštani sela Oštrelj i Veliki Krivelj.

Za to vreme radovi, prema navodima meštana – bez prethodnog obaveštenja – mašine ulaze i na njihova imanja. O obeštećenju, kažu, za sada nema ni govora.

Poljoprivrednik Rade Anđelić bio je šokiran kada je u junu ove godine saznao da je njegovim imanjem prošao kanal za vodu.

„Ja nikome ništa nisam prodavao, ni parče do sada“, ističe Anđelić dok pokazuje na kanal vode čija isparenja proizvode ukus metala u ustima.

Anđelić kaže da se povodom toga obratio izvođaču radova, kompaniji Zijin Copper DOO Bor, gde su mu rekli „da su to morali da probiju i da će kroz dve godine sve vratiti u pređašnje stanje“.

BBC na srpskom do objavljivanja teksta nije dobio odgovore kompanije Zijin CopperDOO Bor.

Anđelić kaže da mu je kanalom presečen prilaz njivama i privatnoj šumi, u neposrednoj blizini starog flotacijskog jalovišta.

„Prestali smo da sadimo u bašti, paradajz je takav da ne možeš da ga jedeš ni sapunom kada ga opereš, ni najobičniju jabuku ne možeš da gajiš kako treba“, kaže Rade.

Iako su ranije čuvali krave i ovce, sada imaju samo svinje.

„Prašina pada na seno, ljudima je stoka stradala od tog sena“, dodaje.

Iako njive zbog zagađenja više ne obrađuje, problem je što sada ne može da seče drva, objašnjava.

Odgovore o tome da li postoji osnov za odvijanje radova BBC ni nakon dva meseca nije uspeo da dobije od Ministarstva građevinarstva.

Pada stenje i kamenje

U martu ove godine, Zijin CopperDOO Bor je proširio delatnost i nedaleko od sela Veliki Krivelj – najvećeg u okrugu.

Nedaleko od sela, kompanija je započela raskrivanje rudnika bakra i zlata „Novo Cerovo“ (Cerovo 2).

Kapacitet ovog rudnika procenjuje se na dva i po miliona tona rude godišnje, a vek eksploatacije na sedam godina.

Zvaničnici kompanije, tada su objasnili da se rudnik „sastoji od površinskog kopa i dela koji će baviti samo drobljenjem, mlevenjem i otpremanjem rude preko hidrotransporta do kriveljske flotacije“.

Zbog toga je kineska kompanija pre nekoliko meseci počela je da pravi novo jalovište – koje se graniči sa imanjem Dragoslava Vladića iz sela Veliki Krivelj.

Vladić takođe čeka eksproprijaciju.

On kaže da se kamenje sa brda nastalog višemesečnim istovarivanjem zemlje svlači ka njegovoj privatnoj parceli, dok ograde nema.

„Ja o tome nisam dobio nikakvo obaveštenje ili upozorenje, samo su se jednog dana pojavili bageri“, kaže Vladić za BBC na srpskom.

Meštani Velikog Krivelja su od početka godine nekoliko puta protestovali „zbog neisplaćenih nadoknada žiteljima za zaposedanje njihovih nepokretnosti i bespravnog zaposedanja privatnog zemljišta u aktuelnoj fazi proširenja rudnika „Cerovo“, ali bez uspeha.

BBC na srpskom je uputio pitanja gradskoj upravi u Boru i Ministarstvima rudarstva i građevinarstva, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

„Borba tek predstoji“

Bor oduvek živi na međi sa rudnikom – prva okna otvorena su 1903. godine, a egzistencija mnogih stanovnika i dan danas zavisi od rudnika.

Iako obezbeđuje radna mesta za mnoge, ovakav način industrijskog razvoja Bora, iako najveći, nije jedini razlog za zabrinutost među Boranima.

Ekološki aktivisti vide još potencijalnih problema i strahuju da bi situacija u narednim godinama mogla da se pogorša.

„Pored razvoja rudarstva i metalurgije, predviđa se gradnja mini-hidroelektrana i izgradnja vetroparka na Crnom vrhu severno od Bora, ali se ne zna kako će to uticati na ružu vetrova koja čisti grad od aerozagađenja“, objašnjava za ekološki aktivista Toplica Marjanović iz Bora.

Indija: Kako đaci plaćaju školarinu u plastičnim kesama

Marjanović, penzioner koji je radni vek proveo kao inženjer zaštite na radu u rudniku, kaže da je lokalni Plan zaštite vazduha iz 2015. godine istekao, a novi nije donet.

„Ako se vetar uspori, zagađenje će biti mnogo veće“, dodaje Marjanović.

On kaže da se ne razmatra dovoljno kako će otvaranje novog rudnika uticati na grad.

Rudarenje, kojim se velika količina zemlja izvlači na površinu, zahteva i mesto za odlaganje, kao i transport od okna do jalovišta. Marjanović upozorava da će sav rudarski saobraćaj, u nedostatku drugih puteva, prolaziti kroz Bor.

„Još uvek niko ne razmatra kakvo će biti stanje u gradu kada se sve to dogodi“.

„Ovo je samo početak i borba tek predstoji“, zaključuje Marjanović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]