Nijedna banka u Srbiji nije zvanično saopštila da ne želi da pruža usluge ruskim državljanima, ali pojedini Rusi tvrde da su neke banke zatvorile vrata za njih.
Aleksej Krjukov, električar iz Moskve, preselio se 2018. u Srbiju i bez teškoća otvorio devizni račun u OTP banci.
Zato se zbunio kada su mu, kako tvrdi, iz ove banke sredinom maja ove godine usmeno rekli da „ne može da otvori dinarski račun, jer banka više ne posluje sa državljanima Rusije“.
„Pre četiri godine nije bilo nikakvih problema, a sada ne mogu da otvorim račun“, kaže Krjukov, koji sa ženom i dvoje dece živi u Subotici.
Iz Narodne banke Srbije kažu da propisima nisu predviđena nikakva ograničenja u vezi sa otvaranjem računa za državljane Rusije, ali podsećaju da banke zadržavaju pravo izbora klijenata.
Privatne banke imaju pravo da ne stupaju u poslovne odnose u skladu sa time kako su definisale sopstvenu poslovnu politiku, navodi Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.
„Imaju pravo da postavljaju kriterijume za svoje poslovanje, ali i da diskreciono odlučuju o pojedinim slučajevima“, kaže on za BBC na srpskom.
- Blokada vazdušnog prostora susednih zemalja sprečila dolazak Sergeja Lavrova u Beograd
- „Došli smo da ostanemo“: Zašto ruski IT stručnjaci otvaraju firme u Srbiji
- Novi paket sankcija EU: Šta je dogovoreno i kako je Mađarska dobila šta je htela
Rat u Ukrajini, koji je počeo 24. februara, pokrenuo je novi talas ruske emigracije, a između januara i marta, zemlju je napustilo 3,8 miliona ljudi, podatak je Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit BBC-ja koliko je ruskih državljana stiglo u Srbiju posle 24. februara.
OTP banka i Banka Inteza nisu odgovorile na upit BBC novinara do objavljivanja teksta.
Prva je u vlasništvu OTP grupe (OTP Bank Group) sa sedištem u Beču, a druga je deo grupacije Inteza Sanpaolo (Intesa Sanpaolo) iz Torina.
Kako propisi u Srbiji uređuju otvaranje računa?
Banke imaju različitu politiku poslovanja prema rezidentima i nerezidentima.
Rezidenti su ljudi koji u nekoj zemlji imaju registrovano prebivalište duže od godinu dana.
Nerezidentima se smatraju ljudi koji u nekoj zemlji ostvaruju prihode, ali nisu u njoj stalno nastanjeni.
Iz Narodne banke Srbije podsećaju da je otvaranje računa rezidenata i nerezidenata regulisano Odlukom o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata.
Odlukom je propisano da stranci koji u Srbiji imaju status rezidenta mogu da otvore i koriste račune pod istim uslovima kao srpski državljani.
Za nerezidente postoje određena ograničenja koja se tiču načina korišćenja računa, kao i elektronskog i mobilnog bankarstva.
Bez zvanične obustave usluga klijentima iz Rusije
Aleksej Krjukov, je u Srbiji već četiri godine i ima status rezidenta.
„Ovde živim i radim, deca idu u školu, imovinu u Rusiji smo prodali i ne planiramo da se vraćamo“, navodi.
Kaže da je bio „zbunjen“ odbijenicom za otvaranje dinarskog računa koju tvrdi da je dobio na šalteru OTP banke.
„Nedavno sam dobio stalno zaposlenje i dinarski račun mi je potreban kako bi poslodavac mogao da mi isplaćuje zaradu“, dodaje.
Slično iskustvo ima i Ivan Timofejev, IT stručnjak iz Moskve, od nedavno stanovnik Novog Sada.
On kaže da marta 2022. u OTP banci nije uspeo da otvori ni devizni, ni dinarski račun.
„Na šalteru su mi usmeno rekli da je banka promenila poslovnu politiku i više ne radi sa državljanima Rusije“, navodi ovaj IT stručnjak.
Isto obrazloženje, ali u Banci Inteza, tvrdi da je dobio Aleksej Petrov, građevinski inženjer iz Sankt Peterburga, koji od novembra prošle godine živi u Novom Sadu.
„Prvo su mi zakazali termin za otvaranje računa, a zatim su me nazvali i rekli da više ne posluju sa ruskim državljanima“, kaže Petrov.
Iz NBS podsećaju da, prema Zakonu o bankama, svaka banka ima pravo da „slobodno odlučuje o izboru klijenta“.
Kako dodaju, banke su prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa dužne da primenjuju „mere upravljanja rizicima kojima su izložene ili mogu biti izložene u poslovanju“.
Šoškić kaže banke imaju pravo da „ne pružaju usluge stranim državljanima, posebno ukoliko smatraju da time mogu doći u situaciju da uđu u zonu potencijalnih prekršaja u vezi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma“.
„Ovakve situacije se mogu prevazići zahtevanjem dodatnih informacija od potencijalnih klijenata banke“, kaže.
Ali, postoji još jedan način.
„Jednostavno, mogu da obustave ponudu bankarskih usluga za potencijalno rizične klijente“, navodi.
Nijedna banka u Srbiji do sada nije zvanično saopštila da ne želi da pruža usluge klijentima sa ruskim pasošima.
Pogledajte video: „Ukrali su moj identitet i tražili novac“
Zato se Ivan Timofejev „iznenadio“ kada su ga u OTP banci odbili početkom marta.
„Prvo su mi rekli da će mi otvoriti račun, ali su mi kroz nekoliko dana javili da je banka promenila poslovnu politiku i da neću moći da postanem njihov klijent“, kaže.
Kada je Rusija krajem februara 2022. započela invaziju na Ukrajinu, Zapad je odgovorio isključivanjem pojedinih ruskih banaka iz međunarodnog bankarskog sistema Swift.
Timofejev, koji radi za evropsku IT firmu, morao je da potraži novi način da prima platu nakon što su mnoge ruske banke isključene iz ovog sistema koji koriste je hiljade finansijskih institucija.
„Smatram da me je banka odbila jer sam državljanin Rusije i da je to diskriminacija“, kaže.
- Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači“ kada se birao izvor gasa u Srbiji
- Gasprom u Srbiji – od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
Početkom marta, Viza, Masterkard i Ameriken ekspres su, u znak protesta protiv rata, obustavili operacije u Rusiji.
Njihove kartice od tada ne rade u prodavnicama i bankomatima u Rusiji, ne mogu se koristiti u inostranstvu, niti za onlajn plaćanja.
Aleksej Petrov, koji je do tada sve plaćao karticom ruske banke, odlučio je da pređe na korišćenje kartica Erste banke.
U toj banci je decembra 2021. otvorio dinarski i devizni račun u evrima i dolarima i to da bi kupio nekretninu u Srbiji.
„Tada je sve proteklo bez problema, a posle toga ih nisam koristio jer mi nisu bili potrebni“, priseća se.
Međutim, kaže da mu Erste banka nije odmah dozvolila da uplati novac na vlastiti dinarski račun kako bi počeo da koristi karticu.
„Rekli su mi da više ne rade sa državljanima Rusije“, priča.
Zato se, kako tvrdi, za otvaranje računa obratio Banci Inteza, gde su ga odbili.
BBC se 18. maja obratio Erste banci, koja je u vlasništvu Erste grupe (Erste Group) sa centralom u Beču.
U pisanom odgovoru za BBC na srpskom, iz Erste banke navode da imaju nultu toleranciju prema diskriminaciji i poštuju sve propise koji regulišu bankarsko poslovanje.
Kako dodaju, „banka zadržava pravo izbora klijenta u skladu sa prihvatljivim rizicima poslovanja banke“.
Petrov kaže da mu je Erste banka 27. maja omogućila da stavi dinare na sopstveni račun.
Iz Narodne banke Srbije podsećaju da su banke dužne da se kod „otvaranja, vođenja i gašenja računa pridržavaju i propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma“.
Da li državljani Rusije mogu da otvore račun u bilo kojoj banci u Srbiji?
BBC novinari su poslali upite na adrese 22 banke, koliko ih posluje u Srbiji prema zvaničnom spisku Narodne banke Srbije.
Osim Erste banke, na upit su odgovorili Rajfajzen i Prokredit banka.
Iz Rajfajzena, koji je deo je Raiffeisen Bank International sa sedištem u Beču, kažu da banka „otvara račune svim klijentima, nezavisno od zemlje čiji su državljani“.
„Jedini preduslov za otvaranje računa je da obezbede svu neophodnu dokumentaciju koja je predviđena zakonskim propisima i procedurama banke“, navode.
Iz Prokredit banke kažu da, od početka rata u Ukrajini, „banka nije menjala sopstvene poslovne procedure koje se odnose na otvaranje računa“.
Šoškić podseća da, svi koji smatraju da su nepravedno diskriminisani, imaju mogućnost da potraže pravnu zaštitu od nadležnog regulatornog tela [Narodne banke Srbije] ili kroz pravosudni sistem.
Ni Krjukov ni Timofejev nisu ulagali žalbe bankama – jednostavno su okušali sreću na šalterima drugih banaka.
Timofejev je uspešno otvorio račune u AIK i API banci, dok Kjukov to još nije uradio „zbog drugih obaveza“.
Petrov ponovo koristi račune koje je već imao u Erste banci.
Agroindustrijsko komercijalna banka – AIK banka ima sedište u Beogradu, a u vlasništvu je MK grupe.
U martu 2022, nakon početka agresije na Ukrajinu, ruska Sberbanka u Srbiji postala je deo AIK korporacije, promenivši ime u Naša AIK banka.
API banka je u julu 2018. godine nastala prodajom ruske VTB banke a.d. Beograd ruskom investitoru Andreju Šljahovu.
U vlasništvu je kompanije AZRS INVEST d.o.o. banka, koju je Šljahov osnovao u Srbiji.
Aleksej Petrov smatra da je doživeo „nepravdu“.
„Mi smo obični ljudi i stvarno ne razumem zašto bi nas neko sankcionisao“, kaže.
Pogledajte video: Privreda i inflacija: Zašto cene rastu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
