Jezička barijera gurnula je Ruse nedavno doseljene u Srbiju na sivo tržište medicinskih usluga na kojem se oglašavaju zdravstveni radnici iz Rusije, mnogi još uvek u procesu pribavljanja potrebnih dozvola za rad.
Galina* iz Moskve živi u Beogradu od jula ove godine i kaže da se „uplašila“ kako će se sporazumeti sa srpskim lekarima kada je njen osmogodišnji sin u septembru dobio visoku temperaturu.
„Na Telegramu [društvena mreža] sam pronašla ruskog pedijatra, koji se nedavno doselio, kao i mi.
„Došao je na kuću, pregledao dete, objasnio nam je šta treba da radimo“, kaže ova tridesetšestogodišnjakinja za BBC na srpskom.
- „Granični policajci imaju razumevanja“: Šta je ‘vizaran’ i zašto ga koristi veliki broj Rusa u Srbiji
- Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
- Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
Više od stotinu zdravstvenih radnika iz Rusije prijavilo se za priznavanje diploma u 2022, saznaje BBC od Agencije za kvalifikacije (AZK), državnog tela u čijoj je nadležnosti nostrifikacija diploma stečenih u inostranstvu.
Priznavanje diplome je tek prvi korak, a zdravstvenim radnicima za pribavljanje svih potrebnih dozvola za rad treba „najmanje osam meseci, što je veoma dug period“, kaže Aleksej Prahov, lekar-specijalista koji se iz Moskve u Beograd preselio u proleće 2022.
„Mnogi medicinski radnici koji su se poslednjih meseci doselili iz Rusije prinuđeni su da rade na crno, samo da bi preživeli“, objašnjava Prahov za BBC na srpskom.
Dušan Rajaković, pravnik specijalizovan za zaštitu prava pacijenata, podseća da je neophodno da stranci prođu proces potvrde medicinskih kvalifikacija u Srbiji kako bi stekli pravo da legalno rade.
Prahov, koji je legalno zaposlen na jednoj privatnoj klinici u Novim Banovcima, kaže da se pacijenti sa ruskog govornog područja radije obraćaju lekarima koji razumeju njihov jezik.
Zato često obavljaju konsultacije sa ruskim doktorima u privatnim kućama i stanovima što je, kako smatra, „rizik i za lekare, i za pacijente“.
BBC je pokušao da stupi u kontakt sa više medicinskih radnika iz Rusije koji na internetu oglašavaju pružanje zdravstvenih usluga u kućnim uslovima, ali niko nije pristao da govori.
Između 24. februara i 2. novembra, boravište u Srbiji prijavilo je više od 140.000 Rusa, podatak je Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Neki ruski državljani ni posle više meseci boravka u Srbiji nemaju rešen imigracioni status, pa pribegavaju vizaranu, o čemu je BBC već pisao.
Lečenje po kućama
Galinin sin se razboleo sredinom septembra, samo dve nedelje pošto je prvi put seo u klupu jedne osnovne škole u centru Beograda.
Ruskinja je u Srbiju došla sa mužem i detetom, regulisali su boravišne dozvole, a imaju i privatno zdravstveno osiguranje.
Dodaje da „nema predrasude“ prema lokalnim zdravstvenim ustanovama, ali da se za ruskog lekara opredelila kako bi zaobišla jezičku barijeru.
„Ipak se radi o detetu, htela sam da budem sigurna da će me lekar razumeti kada opisujem simptome, a i da ću ja razumeti lekarski savet“, kaže Galina.
Kako dodaje, ruski pedijatar kom se obratila nema dozvolu za rad u Srbiji i zato nije mogao da izda recept za antibiotik koji je detetu bio potreban.
Tako je Galina naknadno morala da odvede sina i u jednu privatnu beogradsku kliniku u kojoj „nije bilo lekara koji govore ruski“.
„Mislim da mi je bilo utoliko lakše što mi je ruski lekar već sve objasnio, a kada smo dobili recept za antibiotik, ponovo sam ga zvala, da proverim kako treba da ga doziram.
„Pretpostavila sam šta piše na srpskom receptu, ali jednostavno sam htela da budem sigurna“, objašnjava majka osmogodišnjaka.
Doktor Prahov kaže da Galinin primer nije usamljen – mnogi se u traganju za ruskim lekarom okreću tematskim Telegram grupama, posvećenim lečenju u Srbiji.
„U tim grupama su i lekari, koji besplatno daju savete na ruskom jeziku, pojašnjavaju recepte i slično“, navodi.
BBC novinari pronašli su i nekoliko Telegram grupa posvećenih medicinskim uslugama na ruskom jeziku, gde oglase objavljuju ne samo ruski, nego i srpski lekari.
Oglasi uglavnom sadrže kratke biografije doktora i kontakt podatke, a među njima su kako lekari koji ordiniraju po kućama, tako i zaposleni u privatnim i državnim klinikama u Srbiji.
U grupama se oglašava i manji broj medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji nude usluge brige o pacijentima.
Iako u pojedinim zdravstvenim ustanovama u Srbiji rade lekari koji govore ruski, ili su poreklom iz Rusije, Prahov kaže da „ne postoji lak i pregledan način da se dođe do informacija o srpskim klinikama koje nude usluge“ na ovom jeziku.
„Zato se Rusi raspituju po grupama na internetu“, dodaje.
Iako su srpski i ruski srodni, jezička barijera ostaje „velika“, smatra Prahov.
„Srbi i Rusi možda mogu da se razumeju kada dugo sede, piju rakiju i pričaju polako, ali lečenje je nešto sasvim drugo“.
Stranci i zdravstveno osiguranje u Srbiji
Turisti u Srbiji mogu da zatraže medicinske usluge na osnovu polise privatnog osiguranja.
Ako nemaju osiguranje, zdravstvene usluge mogu da plate u privatnim ili državnim ustanovama.
Srbija ima međunarodne sporazume o zdravstvenom osiguranju sa više od 20 država i oni predviđaju razne olakšice za strane pacijente.
Međutim, Rusija nije među njima.
„Zato ruski državljani, koji nemaju regulisan boravak u Srbiji, mogu ili da uplate privatno osiguranje ili da odu u privatnu ili državnu kliniku i plate uslugu prema utvrđenom cenovniku“, objašnjava Rajaković.
Stranci koji imaju boravišnu dozvolu mogu da se osiguraju kod Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
„U tom slučaju, plaćaju fiksnu mesečnu sumu od 3.180 dinara i imaju potpuno ista prava kao i svi drugi osiguranici u Srbiji“, dodaje Rajaković.
Stranci koji se zaposle ili registruju kao preduzetnici takođe ostvaruju pravo na državno zdravstveno osiguranje na osnovu uplate doprinosa.
Od februara do sredine novembra 2022, u Srbiji je registrovano skoro 800 firmi i 2.100 samostalnih preduzetnika, čiji su osnivači ruski državljani, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).
Iz RFZO do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o broju ruskih državljana koji su u 2022. uključeni u obavezno zdravstveno osiguranje u Srbiji.
Dok Galina kaže da nije ni znala za mogućnost osiguranja kod RFZO, Aljona*, koja već nekoliko meseci živi u Novom Sadu, na ovaj način je rešila pitanje zdravstvene zaštite za porodicu.
„Imam petočlanu porodicu, a privatno osiguranje nam je preskupo, pa je odlično što u Srbiji postoji opcija državnog osiguranja“, kaže za BBC na srpskom.
Aljona dodaje da „postoji uvreženo mišljenje da su se u Srbiju doselili samo bogati Rusi“.
„Ali jednostavno nije tako, definitivno ima porodica kao što je naša, koje se trude da smanje troškove“, navodi.
Koliko je ruskih zdravstvenih radnika došlo u Srbiju?
Više od stotinu, pokazuju podaci koje je BBC-ju dostavila Agencija za kvalifikacije (AZK), državno telo u čijoj je nadležnosti priznavanje diploma stečenih u inostranstvu.
Ovakvu sliku daje i nezvanična kontakt-lista medicinskih radnika iz Rusije koji su se dobrovoljno upisali po dolasku u Srbiju radi lakše komunikacije sa pacijentima, u koju je BBC imao uvid.
Između januara i decembra 2022, 169 ruskih državljana se prijavilo za nostrifikaciju visokoškolskih diploma, navode iz AZK u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Od tog broja, skoro 120 je završilo medicinu, stomatologiju ili farmaciju.
Zaključno sa 9. decembrom, ruskim državljanima je priznato 86 diploma medicinskih nauka, a „u najvećem broju se radi o doktorima medicine“, dodaju iz AZK.
Državljanima Rusije potvrđeno je i 29 diploma iz oblasti stomatoloških nauka, kao i tri diplome farmaceutskih nauka.
NZS: Bez posla skoro 13.000 zdravstvenih radnika u Srbiji
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) je, zaključno sa 30. novembrom, 12.790 nezaposlenih medicinske struke, na svim nivoima kvalifikacija, kažu u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Među njima je nezaposleno skoro 1.400 doktora medicine i oko 9.000 medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.
Na posao čeka ukupno 115 lekara-specijalista, ali među njima nema nijednog anesteziologa, kardiologa, hematologa, neurohirurga, kao ni abdominalnog hirurga.
Na evidenciji nezaposlenih nema ni specijalista medicine rada, otorinolaringologije, kliničke farmakologije i fizijatrije razvojnog doba.
Dug put do priznavanja medicinskih kvalifikacija
Kako bi mogli legalno da rade u Srbiji, medicinski radnici školovani u inostranstvu moraju da se upuste u birokratsku proceduru koja može da traje od nekoliko meseci do više od godinu dana.
Nostrifikacija ili priznavanje diplome je tek prvi korak ka legalnom zaposlenju u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji, objašnjava pravnik Dušan Rajaković.
„Za zdravstvene radnike u Srbiji je specifično da moraju da imaju završen pripravnički staž iz oblasti opšte medicine u trajanju od šest meseci“, kaže.
Ministarstvo zdravlja Srbije „može da prizna pripravnički staž obavljen u inostranstvu, ali samo ako po planu i programu odgovara srpskim zahtevima“, objašnjava on.
Doktor Prahov ima 25 godina radnog iskustva i dve specijalizacije, u oblasti kardiohirurgije i anesteziologije, koje je stekao u Rusiji.
Ali nema pripravnički staž.
„Tako nešto u Rusiji ne postoji – lekari se pravo sa fakulteta zapošljavaju na klinikama“, dodaje Prahov.
Rajaković objašnjava da, po završenom stažu, zdravstveni radnici moraju da polože državni ispit, za koji je neophodno poznavanje srpskog jezika.
Time se priznaje diploma medicine, odnosno kvalifikacije lekara opšte prakse, a pred lekarima-specijalistima je i dodatni korak,
„Oni moraju da se obrate Medicinskom fakultetu, koji je zadužen za priznavanje specijalizacija i supspecijalizacija“, kaže Rajaković.
Nakon što potvrde obrazovanje, zdravstveni radnici iz inostranstva moraju pribave licencu kod jedne od četiri nadležne komore – u zavisnosti od oblasti za koju su se školovali.
Licenca može biti privremena – na period od 180 dana, a postoji i trajnijija koja se, u zavisnosti od oblasti, izdaje na više godina.
Koliko je licenci izdato ruskim zdravstvenim radnicima?
BBC se sa pitanjima o ukupnom broju izdatih licenci obratio Lekarskoj komori, Komori medicinskih sestara i zdravstvenih radnika (KMSZTS), Farmaceutskoj komori i Stomatološkoj komori Srbije.
Iz KMSZT i Farmaceutske komore rečeno je da između 1. januara i 30. novembra 2022. ruskim državljanima nije izdata nijedna licenca.
Na pitanje o broju Rusa koji su se prijavili za licencu, iz KMZT kažu da „ne postoje tehničke mogućnosti da se izdvoji taj podatak“, dok Farmaceutska komora nije imala ovakve zahteve.
Lekarska i Stomatološka komora do objavljivanja teksta nisu odgovorile na pitanja BBC novinara.
‘Privremeno rešenje’
Doktor Prahov se u Srbiju doselio na proleće 2022. godine – i to drugi put.
Došao je sa suprugom i troje dece, od kojih najmlađe ima osam meseci.
„Odluku da odem doneo sam još 24. februara, kada je ruska vojska prešla granicu sa Ukrajinom, što se kosi sa mojim moralnim ubeđenjima“, kaže.
Srbija nije bila slučajan izbor – ovaj lekar se vratio u zemlju u kojoj je 2018. već živeo i radio.
„Tada sam došao na poziv jedne privatne klinike, a kontakti koje sam stekao pomogli su mi da u ovoj situaciji pronađem novi posao“, kaže.
Nastanio se u Novim Banovcima, naselju na oko 30 kilometara od centra Beograda, gde radi na Klinici za lečenje bolesti zavisnosti MedTiM.
Strani lekari koji dolaze na poziv klinika u Srbiji imaju mogućnost da izvade privremenu licencu, koja se obnavlja na svakih šest meseci.
Tako je Prahov uspeo da po skraćenoj proceduri legalizuje rad u Srbiji, bez čekanja na nostrifikaciju diplome i obavljanja pripravničkog staža.
Smatra da je imao „mnogo više sreće“ nego većina njegovih kolega koji napuštaju Rusiju, ali kaže da je to „privremeno rešenje“.
„Privremenu licencu ne mogu da produžavam večno, a trajniju ne mogu da dobijem bez završenog pripravničkog staža.
„A to znači šest meseci volonterskog rada“, dodaje.
Pogledajte video: Život sa dve dijagnoze raka
Doktor Prahov već govori srpski – priča polako i strpljivo, naizmenično koristeći ruske i srpske reči dok objašnjava kakve birokratske peripetije pred njim stoje.
Međutim, izazov savladavanja jezika je pred mnogim njegovim kolegama koji su se nedavno doselili.
„Anesteziolozi kao što sam ja uglavnom rade sa pacijentima koji nisu u svesnom stanju, ali za bavljenje određenim granama medicine su važni detalji – od toga može da zavisi ljudski život“, dodaje Prahov.
Svestan je da mnogi srpski lekari odlaze u Austriju i Nemačku, ali on želi da ostane u Srbiji.
U decembru je napunio 45 godina i smatra da je „prekasno“ da uči još jedan jezik.
„Za mene je verovatno bolje i lakše da ostanem u Srbiji, nego da idem u Zapadnu Evropu i takmičim se sa mladim i ambicioznim kolegama“, dodaje.
Mašta o otvaranju privatne prakse, ali mu se to čini neizvesno i daleko.
„Dok god radim, ne mogu da idem na pripravnički staž, a isto čeka i suprugu, koja je takođe lekar-specijalista, a trenutno ne radi.
„A ne znam ni kako sebi da priuštim šest meseci volontiranja, kad moram da izdržavam porodicu“, zabrinuto kaže Prahov.
Rusi i Ukrajinci koji borave u Srbiji uskoro bi mogli po ubrzanoj proceduri da dobiju državljanstvo, jer Srbiji nedostaje radne snage, najavio je predsednik Aleksandar Vučić.
On je i ranije, u oktobru, najavio pojednostavljivanje procedura za dobijanje radnih dozvola i državljanstva Srbije, kako bi zemlja lakše privukla i zadržala radnike iz inostranstva.
Vlada Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorila na pitanja BBC novinara o tome na koji način bi se to moglo sprovesti i da li su u ovom smeru preduzeti ikakvi konkretni koraci.
*Galina i Aljona nisu prava imena sagovornica. Njihova prava imena poznata su redakciji
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
