Srbija, Rusija i muzika: Kako je dolazak Rusa uticao na koncertnu scenu u Beogradu

Kada je Igor Volkov sa prijateljima iz benda septembra 2022. seo u auto i iz Moskve, preko Kavkaza i Male Azije, krenuo put Srbije, verovatno nije ni slutio da će uskoro prisustvovati, ali i učestvovati u nastupajućim promenama na muzičkoj sceni Beograda.

Cilj je isprva bio vrlo jednostavan – doći i zasvirati pred srpskom publikom na Changeover (Čejndžover) festivalu koji je održan narednog meseca.

„Omi (The OMY) su uzdrmali scenu u beogradskom klubu Dragstor, nastao je potpuni haos.

„I znate šta? Svi smo odlučili da ostanemo!“, govori Volkov, pevač ove moskovske grupe sa trenutnim prebivalištem u Beogradu, za BBC na srpskom.

Festival na kome su nastupali samo je jedan u nizu muzičkih događaja koje od sredine prošle godine organizuju ruske agencije u salama, klubovima i drugim koncertnim prostorima širom Beograda.

Dragan Ambrozić, muzički kritičar i odgovorni urednik Doma omladine Beograda (DOB), kaže da je trenutno u kontaktu sa 11 različitih organizacija „koje rade neka muzička dešavanja“.

„Većinom su to agencije koje su radile tamo, pa su preselile poslovanje ovde.

„Sa te strane je jasno da su oni tu gde je njihovo tržište, a tu su sada i neki izvođači koji odgovaraju profilu interesovanja publike koja je sada kod nas“, govori Ambrozić za BBC na srpskom.

• Rok muzičar Boris Grebenščikov za BBC: „Nikada neću prestati da budem Rus“
• Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
• „Došli smo da ostanemo“: Zašto ruski IT stručnjaci otvaraju firme u Srbiji

Milan Rakić, dugogodišnji organizator muzičkih događaja u Beogradu i Novom Sadu, kaže da uticaj masovnog dolaska Rusa na domaću koncertnu scenu „znatan, a u nekim slučajevima i stopostotan jer su novi stanovnici doneli nove trendove i izvođače koje ovdašnja publika i promoteri nisu poznavali“.

Pored publike, bendova i organizatora događaja, u Srbiju su, dodaje, stigli i mnogi drugi umetnici, autori i performeri koji imaju izgrađene „fanovske krugove“.

„Ukratko, vidno je da je dolazak ruskog stanovništva, kao i ukrajinskog i beloruskog, izuzetno uticao na ovdašnji kulturni život“, govori Rakić iz organizacije MM koncerts (MM concerts), za BBC na srpskom.

Pored nastupa brojnih rok, metal i pank grupa i izvođača u Beogradu, ruske agencije su organizovale i rep, eksperimentalne i koncerte klasične muzike, a neretko se na pojedinim mestima u gradu organizuju i gostovanja stend-ap komičara iz Rusije, razne pesničke i kulturne večeri.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu februara 2022, do novembra iste godine, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji je registrovano više od 140.000 ruskih državljana u Srbiji.

„Spakuj se za pet minuta i beži odavde“

U februaru prošle godine, dok su prvi pucnji odzvanjali istokom Ukrajine, Igor Volkov je doneo važnu životnu odluku.

Pod parolom – spakuj se za pet minuta i beži odavde, seo je u avion i iz Moskve odleteo za Jermeniju gde je proveo tri meseca.

Po povratku u Rusiju, otisnuo se sa bendom na turneju, da bi, kako kaže, u septembru „počela prava žurka“.

Četvorica prijatelja i članova stilski neuhvatljive grupe Omi, zaputili su se, preko Gruzije, Turske i Bugarske, za Beograd na muzički festival u organizaciji ruske agencije Connected (Konekted).

Moskovljani su posle toga u glavnom gradu Srbije pronašli novi dom i tako postali jedan od nekoliko ruskih bendova koji ovde trenutno deluju, vežbaju i stvaraju.

Pored nekoliko koncerata u Beogradu, nastupali su još u Novom Sadu, ali i u Kruševcu.

Sama činjenica da u ovim okolnostima, kada se nalaze na par hiljada kilometara od kuće, imaju priliku da se bave muzikom i sviraju u Srbiji za njih predstavlja „spas i znači im do neba“.

Volkov kaže da se bendovi iz Rusije ovih dana suočavaju sa raznim vrstama „političkih izazova“, dok u Srbiji imaju ozbiljnu podršku, te ovde „mogu da rade ono što vole, a da se ne osećaju postiđeno ili uzdržano“.

„To je kao dah svežeg vazduha, čoveče. Oduševljeni smo što smo ovde!“.

Novo mesto za život, posle Changeover festivala, u Beogradu je pronašao i Konstantin Kondruhov, profesionalni fotograf, iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg ruskog grada.

Kao veliki ljubitelj muzike koncerte obilazi redovno, svake nedelje, ali ipak smatra da „domaću scenu još nije dovoljno upoznao“.

Kaže da mu je važno što u Beogradu može da pogleda koncerte svetski priznatih i poznatih izvođača jer je, dodaje, „uvek osećao da je kulturna razmena važna za muzičku industriju“.

„A svirke ruskih muzičara mi pomažu da komuniciram sa svojom kulturom, da shvatim da nisam sam i da se drugi isto tako osećaju.

„I uglavnom ovde mogu da vidim muzičare koji sada ne mogu da sviraju u Rusiji“, govori Kondruhov za BBC na srpskom.

Za ovih nekoliko meseci koliko živi u Srbiji stigao je da poseti mnoge koncertne prostore u Beogradu, kao i da primeti da veće razlike između muzičkih dešavanja u domovini i ovde nema – osim ponekad „jezičke barijere“.

Beograd kao prvi i bezmalo jedini izbor za ruske promotere

Ubrzo po izbijanju rata u Ukrajini u Beograd su se doselili i Pavel Vilenkin, osnivač i suvlasnik ruske koncertne agencije Connected i njegov tim.

Od ovog posla su, kaže, živeli i u Rusiji, organizujući brojne žurke, festivale i nastupe velikana svetske muzike, tako da je jedan od razloga selidbe bio „da nastave da rade ono što vole i u čemu su iskusni“.

„Izbor je pao na Beograd jer Rusima nisu potrebne vize za Srbiju, nije skupo, a i to je Evropa sa svim pogodnostima koje promoter koncerta može da dobije“, govori Vilenkin za BBC na srpskom.

Kaže da su im mogućnosti bile skučene uzevši u obzir kako se na „osobe sa ruskim pasošima gleda u raznim evropskih zemljama trenutno“.

„Ironija je da smo mi, koji smo napustili domove (a to nismo planirali), praktično deo ruskog naroda koji se najviše protivi ratu“, ističe Vilenikin.

Već prve večeri u Beogradu, Vilenkin je pošao u obilazak prostora za festival Changeover koji su organizovali u oktobru 2022 – trajao je tri dana, na sedam mesta u gradu, uz više od 20 nastupa.

Od tada su organizovali desetine muzičkih događaja na različitim lokacijama.

„Uslovi se razlikuju od mesta do mesta i čini se da još nema mnogo tržišnih pravila.

„Prostor za 1.500 ljudi može biti besplatan, dok je drugi istog kapaciteta 3.000 evra“, tvrdi Vilenkin.

U poređenju sa ruskim, srpsko tržište je, kaže, slabije razvijeno, „što je logično – jer je mnogo manje“ i kao takvo „ima manje konkurentski faktor“.

Glavni problem im predstavlja činjenica da Beogradu nedostaje prostor za dešavanja kojima bi prisustvovalo od 1.500 do 5.000 ljudi.

„Tako nešto u velikoj meri umanjuje mogućnost organizacije potencijalnih događaja u Beogradu, ali bi i to moglo da se promeni u skladu sa usponom koncertne industrije uopšte“, objašnjava Vilenkin.

• Ljubav jača od bombi: Srbin koji je odlučio da ostane u Ukrajini
• Kako su strani studenti iz Ukrajine pronašli novu šansu u Srbiji
• Novi đaci iz Rusije i Ukrajine u srpskim školama: Privremeni dom za jedne, novi život za druge

‘Prvorazredna kulturna informacija’ u Domu omladine

Dom omladine (DOB), u strogom centru Beograda, jedan je od prostora u kome su održani brojni koncerti ruskih bendova u organizaciji agencija njihovih sunarodnika koje posluju u Srbiji.

„Ti koncerti su uglavnom puni i očito postoji interesovanje za ovu vrstu ponude kod ruske publike u Srbiji“, objašnjava Dragan Ambrozić, odgovorni urednik u ovoj kulturnoj ustanovi.

Ruski promoteri su počeli organizovanje koncerata u Domu omladine prošlog leta.

„Doslovno sam sa svakim seo i porazgovarao da im objasnim kako ovde radimo koncerte, da se upoznamo i da znaju da mogu u slučaju neke dileme da dođu kod nas u DOB i pitaju šta ih zanima.

„Mi zaista pokušavamo da im pomognemo da se snađu i čini mi se, sa dobrim razlogom, jer donose dodatnu kulturnu vrednost u našu sredinu“, dodaje Ambrozić za BBC

Kaže da su dosadašnja iskustva u radu sa njihovim promoterima izuzetno dobra i da postoji izrazit profesionalni odnos.

„Očigledno se radi o organizatorima i muzičarima koji imaju visok standard kad je u pitanju produkcija i umetnički izraz – ni najmanje primedbe nismo imali na saradnju sa njima do sada.“

Pojedine ruske agencije su proširile poslovanje i na dovođenje alternativnih grupa i izvođača sa zapada, poput svetske zvezde Olivera Trija (Oliver Tree), čiji je koncert bio rasprodat.

Ambrozić kaže da je dolaskom Rusa u Beograd i koncertni program Doma omladine postao zgusnut, te ponekad na nedeljnom repertoaru bude i nekoliko njihovih muzičkih dešavanja.

„To daje i našem tržištu mogućnost da se prosto uveća, dok je, sa druge strane, to prvorazredna kulturna informacija na neki način – imaš priliku šta se sve dešavalo u drugoj kulturi“-

Poseta i struktura

Većinu publike na ruskim koncertima čine njihovi sunarodnici koji trenutno žive u Beogradu.

„To su mlađi, obrazovani, nekim delom i bolje stojeći građani koji su došli i imaju kulturne potrebe i organizatori rade u skladu sa tim potrebama publike koja je ovde“, objašnjava Ambrozić.

Konstantin Kondruhov smatra da su Rusi u većini na koncertima bendova iz domovine zbog odsustva jezičke barijere i popularnosti koje ti sastavi i autori imaju unutar tamošnje pop kulture.

Njegov zemljak Igor Volkov kaže da vlastito iskustvo govori drugačije, te da neretko na ovim događajima „viđa i razgovara sa Srbima“.

Međutim, Rusi ne posećuju samo koncerte njihovih izvođača, u velikoj meri su prisutni na drugim muzičkim događajima, kako poznatih svetskih bendova, tako i lokalnih izvođača, doduše u manjoj meri.

Milan Rakić iz organizacije MM koncerts, kaže da je poseta metal, pank i rok događajima koje on organizuje u Beogradu, ali i Novom Sadu, porasla dolaskom Rusa u Srbiju.

„Mladi ljudi godinama odlaze odavde, a sad smo dobili ogroman broj njih koji su se doselili u kratkom roku, i to je na koncertima vrlo vidljivo“, objašnjava on.

Prema njegovim procenama, oko 30 odsto ljudi na ovim dešavanjima čine Rusi, dok su brojke znatno veće „ukoliko je reč o izvođačima iz tih krajeva“.

Saglasan je i Dragan Ambrozić koji kaže da su novi sugrađani pokazali interesovanje i za strane alternativne i andergraund zvezde koji dolaze u Beograd.

• Lečenje po kućama: Rusi na sivom tržištu medicinskih usluga u Srbiji
• Kako rat u Ukrajini stvara porodične raskole u Rusiji
• Skupovi u Srbiji povodom godišnjice početka rata u Ukrajini

Skupa cena ulaznica

Jedan od razloga što je na koncertima ruskih bendova malo lokalnih posetilaca jeste i cena ulaznica koja je često viša u odnosu na uobičajene iznose.

„To je sigurno razlog, ali je poenta što su ti bendovi formatirali potraživanja za honorarima na osnovu tržišta u Rusiji koje je mnogo veće“, objašnjava Ambrozić.

Dodaje i da su tim sastavima umnogome smanjene mogućnosti nastupa u domovini, te u Srbiji „pokušavaju da zarade njihove standardne honorare, što je normalno“.

„Ako mogu da isplate te koncerte ovde sa takvom cenom karte, a po svoj prilici mogu, onda sa njihovog stanovišta sve funkcioniše kako treba“, kaže on.

Jedna od najskupljih karata bila je za nastup legendarnog ruskog rok muzičara Borisa Grebenščikova, kada je najjeftinija ulaznica iznosila 6.000 dinara.

Koncert je bio rasprodat mesecima unapred.

„On je i moralno posmatrano važna figura unutar ruske pop kulture i njegov uticaj je nemerljiv, tako da se pitanje karte ne postavlja – da su stavili i višu cenu mislim da bi sve bilo puno“, smatra muzički kritičar.

Sa činjenicom da je cena karte za mnoge ruske događaje nepristupačna za prosečan srpski novčanik, upoznat je i promoter Pavel Vilenkin.

„Pokušavamo da pronađemo ravnotežu između toga da lokalno stanovništvo bude na događajima i da se ekonomija poklopi – još istražujemo tržište i kako se ono ponaša“, ističe.

„Uopšte ne ostvarujemo veliki, neočekivane profit i u mnogim slučajevima zapravo gubimo“, dodaje Vilenkin.

Igor Volkov pevač Omija kaže da je jedan srpski bend čak odbio da svira sa njima zbog visoke cene karte.

„Ali uprkos tome, zaista osećam internacionalne vibracije ovde u Beogradu na bilo koju svirku da odem“, ističe muzičar.

Koncerti pop i rok zvezda na jednoj i samonikla ruska kulturna scena na drugoj strani

Daniel Kovač, Pisac i gitarista grupe Jarboli, kaže da je deo Rusa koji se doselio u prestonicu Srbije formirao „uzbudljivu i zanimljivu lokalnu autohtonu scenu“ što je umnogome oplemenilo kulturnu sliku Beograda.

Ruske kulturne večeri se, kaže, organizuju po raznim klubovima i barovima, a na jednoj od njih se i sam kratko zadesio.

Podsetilo ga je, dodaje, na kulturna dešavanja na koje je nailazio po Evropi.

„Mali događaji gde ljudi dolaze na donacije – ubacuju nekoliko stotina dinara što je za nas mnogo, ali za Ruse je to sasvim normalno.

„I onda se stvara paralelna scena koja je samonikla, ovdašnja ruska scena, što je u stvari korist za naš grad dugoročno gledano“, govori Kovač za BBC na srpskom.

Tako je, dodaje, prestonica Srbije dobila nove sugrađane koje „kultura generalno zanima“ i koji su „spremni da izađu uveče i podrže nekog pesnika, muzičara ili diskusiju“.

„Zahvaljujući tim ruskim doseljenicama, Beograd počinje da poprima kulturnu fizionomiju nekog evropskog grada, što do sada nije bio slučaj“, smatra on.

Druga stvar koju treba posmatrati odvojeno, naglašava, jesu koncerti popularnih ruskih izvođača iz sveta džez, rok i klasične muzike.

„Mi sada ovde imamo više od 100.000 Rusa, pa se onda prave koncerti, što je meni potpuno logično i ima smisla.

„Beograd je postao jedan solidan ruski grad i na mapi koncerata sad je postao vidljiv“, ističe Kovač.

Konkurencija ili saradnja – pitanje je sad?

Milan Rakić, organizator metal, rok i pank koncerata, novu konkurenciju vidi kao pozitivnu stvar.

„Već smo se povezali sa nekim promoterima i ostvarili određenu saradnju što planiramo i dalje da razvijamo“, dodaje on.

Dragan Ambrozić kaže da je ruskim organizatorima muzičkih događaja na sastancima naznačio da „vode računa da ne budu u konkurenciji sa srpskim promoterima“, te da „uspostave kontakt sa kolegama koje rade druge stvari“ što su, dodaje, i učinili.

Poznata su mu, navodi, bar dva slučaja gde su se „dogovarali sa srpskim promoterima da pomere njihove, ruske događaje, tako da ne remete naše“.

„Ne znam kako će biti u budućnosti, ali za sada su svi ruski promoteri pokazali visoku solidarnost sa srpskim kolegama“, dodaje.

Isto tako je u više navrata, naglašava, došlo i do uzajamne saradnje kada su ruski organizatori angažovali domaće kao „podizvođače“.

A bilo je i obrnutih slučajeva – kada su domaći promoteri zaposlili pojedine Ruse.

‘Ostvarenje muzičkog sna’

Trenutna situacija, iako se odvija u neizvesnim i nesrećnim okolnostima, mogla bi dugoročno da doprinese boljitku ovdašnje muzičke i koncertne scene, tvrde muzički stručnjaci.

Dragan Ambrozić kaže da je jedan od recepata za to – međusobna saradnja, upoznavanje i učenje.

„Imamo neka iskustva koja oni nemaju jer ranije nisu bili deo zapadnog tržišta, a sa druge strane, oni imaju preduzimljivost i disciplinu koja je za svako poštovanje“, ističe on.

Milan Rakić smatra da trenutna situacija može „i te kako da popravi celokupnu kulturnu sliku ovde“.

„Studija za probe su prepuna ruskih bendova, vizuelni umetnici već aktivno izlažu u galerijama širom Srbije, posete svega toga su masovne“, ističe on.

Prilika koja mu se doseljenjem u Beograd ukazala po pitanju posete koncerata i drugih muzičkih manifestacija, Igor Volkov upoređuje sa „dobitkom sedmice na lotou“.

„Videti svetski poznate sastave u Beogradu i popularne ruske bendove koji dolaze u grad je ostvarenje muzičkog sna.

„Pa, zašto onda ne rokati do daske kao da sutra ne postoji?“, poručuje 29-godišnji Moskovljanin.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]