Russian President Vladimir Putin decorates Serbian President Aleksandar Vucic with an order of Alexander Nevsky after their meeting in Belgrade in January

Stisak ruke predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina u Sočiju krajem novembra 2021. godine doneo je, prema rečima Beograda, dobru vest za Srbiju – nastavak plaćanja gasa po jednoj od najpovoljnijih cena u Evropi.

Desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije o isporuci prirodnog gasa po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara istekao je poslednjim danom prošle godine, ali je produžen za još šest meseci – od decembra 2021. do maja 2022, kako je saopštio Vučić posle sastanka.

Nekoliko meseci kasnije, ruska invazija u Ukrajini je u toku, a Srbija je pod pritiskom Zapada da se pridruži sankcijama Moskvi.

„Kompletan energetski sektor Srbije je faktički pod kontrolom Rusije, a alternative ruskom gasu nema.

„Uvođenje sankcija Rusiji sigurno bi prouzrokovalo rast cene gasa, što bi posledično izazvalo i skok drugih cena“, kaže Elena Jovičić, ekonomistkinja sa Instituta ekonomskih nauka, za BBC na srpskom.

Srbija je u Ujedinjenim nacijama glasala za rezolucije kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu i poziva se na prekid rata.

Ali Vučić je poručio da nije u interesu Srbije da uvodi sankcije Moskvi, kao i da neće nacionalizovati imovinu ruskih kompanija poput Gaspromnjefta, većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).

Rusija je pozdravila odluku Beograda da se ne pridruži zapadnim sankcijama Moskvi, rekao je potom Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, i dodao da „veruje da će Srbija nastaviti da donosi pametne odluke“.

Srbija je prošle godine iz Rusije uvezla robu vrednu 1,8 milijardi dolara (5,4 odsto ukupnog uvoza), dok je od izvoza u tu zemlju zaradila 996,2 miliona dolara (3,8 odsto ukupnog izvoza), podaci su Privredne komore Srbije (PKS).

„Osim energetskog sektora, na udaru bi bili i poljoprivrednici i firme koje izvoze u Rusiju – nije lako pronaći alternativu ruskom tržištu na koje su se srpski proizvodi plasirali bez carinskih opterećenja“, kaže Jovičić.

Efekat mogućih sankcija na rusku privredu verovatno „ne bi bio tako veliki“, ali bi mnogi u Rusiji izgubili dragocenu vezu sa Evropom i svetom ako bi se narušili odnosi dve zemlje, napominje Sofija Donjec, ruska ekonomistkinja iz kompanije Renesans kepital u Moskvi, za BBC na srpskom.

„Beograd je jedan od retkih gradova sa direktnom avionskom linijom do Moskve, to je jako važno u ovom trenutku“, kaže ona.

Ruski gas bez alternative, sankcije dižu cenu

Srbija je tokom 2021. uvezla nešto manje od 2,2 milijarde kubnih metara gasa, a najveći deo iz Rusije, pokazuje Energetski bilans Republike Srbije.

Desetogodišnji ugovor o isporuci gasa istekao je prošle godine, ali je privremeno produžen u novembru na period od šest meseci – ističe u maju 2022.

U vreme sklapanja dogovora, tržišne cene gasa bile su više od 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara.

Međutim, cena za Srbiju ostala je nepromenjena i niža (270 dolara) u poređenju sa većinom evropskih zemalja, ali veća od onih koje plaćaju Belorusija (128,5 dolara), Turska (210 dolara) i Nemačka (230 dolara).

Cena gasa naglo je porasla od početka sukoba u Ukrajini, a 7. marta dostigla je istorijski rekord premašivši 3.600 dolara, a 14. aprila bila je nešto viša od 2.000 dolara.

Zbog toga je veoma bitno u kom trenutku i na koji period se potpisuje novi dogovor o isporuci gasa, ali i kakvu spoljnopolitičku poziciju zauzima vlada prema Rusiji, smatra Elena Jovičić.

Ukoliko zvanični Beograd odluči da se pridruži sankcijama evropskih zemalja, gas bi mogao da plaća i po tržišnoj ceni, koja je višestruko veća od one na koju Srbija sada može da računa, dodaje.

Srbija je prošle godine obezbedila tek 15 odsto potrošnje gasa iz sopstvenih izvora, dok preostalih 85 odsto uvozi, pretežno iz Rusije, pokazuju podaci iz Energetskog bilansa.

Značajna promena uslova nabavke gasa bila bi veliko opterećenje za budžet, kaže Elena Jovičić.

„To bi bilo oko tri milijarde dolara godišnje, što čini skoro četvrtinu ukupnog budžeta Srbije, a treba imati u vidu da u slučaju turbulencija na tržištu cene mogu naglo da porastu“, napominje ona.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, rekla je 18. aprila za TV Prva da je „nemoguće“ da cena gasa za Srbiju ostane 270 dolara.

„Ali očekujem da će nova cena biti povoljnija od onog što su druge zemlje dobile“, rekla je ona.

Sofija Donjec očekuje „veoma teške pregovore“ oko nove cene gasa za Srbiju ukoliko dođe do uvođenja sankcija Moskvi.

Teško je zamisliti potpunu obustavu isporuke gasa, ali bi rezultat pregovora mogle da budu „dosta više“ cene od dosadašnjih.

„Cene bi mogle da budu i pet puta veće, a u najgorem scenariju bi većinu gasa iz Rusije moglo da stiže u Srbiju po spot cenama, koje su bile izrazito visoke i pre konflikta u Ukrajini“, kaže ona.

Spot cene su trenutne i ugovaraju se za momentalnu isporuku, dok se pri sklapanju ugovora na duži rok dogovaraju cene koje se ne menjaju u zavisnosti od aktuelne cene na tržištu, navodi se na sajtu Investopedija, specijalizovanom za finansije.

„Ako se u trgovini budu pretežno koristile te cene, one će vremenom još porasti“, navodi Donjec.

Situacija povoljnija sa naftom

Dok je alternative za ruski gas izuzetno teško pronaći, uvoz naftnih derivata mogao bi da predstavlja manju glavobolju za Beograd ako se odnosi sa Moskvom promene, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za BBC na srpskom.

„Nafta je manji problem što se tiče transporta, a i nismo toliko zavisni od Rusije pošto od njih uvozimo negde oko 20 odsto.

„Sistem snabdevanja naftom je razrađen, a postoje i alternativni izvori“, kaže on.

Rusija je na trećem mestu u svetu po proizvodnji nafte, iza Sjedinjenih Američkih Država, najvećeg proizvođača, i Saudijske Arabije, i dnevno izveze oko pet miliona barela (795 miliona litara).

Više od polovine ruske nafte doprema se u Evropu.

Velika Britanija bi mogla da se okrene nafti iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, drugih zemalja Bliskog istoka ili Venecuele, navodi se u izveštaju britanskog parlamenta.

Druge evropske države, poput Nemačke, rešenje takođe pokušavaju da nađu na Bliskom istoku, dok bi Bugarska u narednom periodu više energenata mogla da nabavlja iz Azerbejdžana, navodi se u tekstu belgijskog portala Euraktiv.

Kakva sudbina čeka NIS u slučaju sankcija?

Dok se govori o mogućnosti da se Srbija pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, otvoreno je i pitanje sudbine Naftne industrije Srbije.

Ova kompanija je od februara 2009. u većinskom vlasništvu ruskog energetskog giganta Gaspromnjefta, čiji je vlasnički udeo danas 56,1 odsto, dok Republici Srbiji pripada 29,9 odsto, navodi se na sajtu firme.

NIS bi mogao da bude „jedan od glavnih kamena spoticanja“ prilikom mogućeg uvođenja sankcija Rusiji, smatra Elena Jovičić.

Jedna od opcija koju su stručnjaci pominjali bila je nacionalizacija NIS-a, odnosno prinudno prevođenje imovine firme u vlasništvo države.

Predsednik Srbije Vučić je početkom marta odbacio takvu mogućnost.

„Ne želimo da otimamo ono što pripada Ruskoj Federaciji“, poručio je tada.

Dodao je da će u slučaju preuzimanja vlasništva u ruskim kompanijama država ponuditi dobru cenu.

Mesec dana kasnije, početkom aprila, Vučić je za RTS rekao da je Srbija bila ucenjena – ili će glasati za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN ili će biti prekinuto snabdevanje NIS-a.

„Odluka EU sada je da do 15. maja možemo da uvozimo naftu bilo odakle, a posle ne možemo, jer je Gasprom većinski vlasnik NIS-a.

„Mi možemo da uvezemo, ali trostruko skuplje“, naveo je.

„Srbiji preti ‘nuklearni udar’, metaforično rečeno, a to su sankcije protiv naše zemlje“, rekao je Vučić za RTS.

Vučić, Aleksandar Vučić — Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 2. marta

Nacionalizacija NIS-a bi bila „veoma pogrešan korak“, smatra Elena Jovičić.

„Ne samo da bi došlo do povrede interesa ruskih partnera i narušavanja diplomatskih odnosa, već bi izazvala i oštru reakciju Moskve, koja bi mogla da rezultira čak i prekidom isporuke gasa“, kaže ekonomistkinja.

Stručnjaci pominju i manje drastične mere – jedna od njih je da država Srbija preuzme većinski paket akcija.

„Postoje načini da NIS nastavi da funkcioniše nesmetano i da se vlasništvo restruktuira u dogovoru sa Gaspromom, a da se kasnije, u slučaju da se situacija smiri, ponovo pregovara o partnerstvu“, objašnjava Bojan Stanić.

U tom slučaju bi Gasprom po „fer ceni“ pristao da proda svoj deo vlasništva – u jednom scenariju, Republici Srbiji, a u drugom, novom stranom strateškom partneru, dodaje on.

Azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOKAR) zainteresovana za preuzimanje većinskog paketa akcija NIS-a, prema saznanjima Istraživačko-izdavačkog centra Demostat.

Predstavnici ove firme navodno su uspostavili kontakte sa srpskim zvaničnicima i Gaspromom.

Ova informacija nije zvanično potvrđena ni sa jedne strane.

NIS bi mogao da se nađe „u velikom problemu“ ukoliko Srbija uvede sankcije Rusiji, smatra Sofija Donjec.

Javio bi se rizik od velikog gubitka prihoda, što bi moglo da dovede do teške finansijske situacije, dodaje.

Međutim, postoji mogućnost i da Gasprom, odnosno Naftna industrija Srbije, budu izuzeti iz potencijalnog paketa mera protiv Rusije, ističe Donjec.

„Smatram da nema potrebe uvoditi direktno sankcije kompanijama i entitetima, jer morate da trgujete sa njima, pogotovo u ovom trenutku ako govorimo o gasu i nafti“, pojašnjava ekonomistkinja.

Izvoz voća i uvoz đubriva – glavobolja za poljoprivrednike

Posledice sankcija mogli bi da osete i srpski poljoprivrednici – njihovi proizvodi, pre svega voće, imaju značajan udeo u ukupnom izvozu u Rusiju.

Od 996,2 miliona dolara, koliko je iznosila ukupna vrednost izvezene robe iz Srbije u tu zemlju, više od 94 miliona dolara odlazi na jabuke – najprodavaniji srpski proizvod u Rusiji, prema podacima PKS.

Bojan Stanić iz ove organizacije ističe da je rusko tržište „veoma značajno“ za srpske proizvođače.

Sankcije bi, smatra, mogle da imaju veliki uticaj, posebno na one koji trguju isključivo sa Rusijom.

U Moskvi su se posle sankcija zapadnih zemalja zbog anektiranja poluostrva Krim 2014. u velikoj meri okrenuli domaćoj proizvodnji hrane, kako bi se država manje oslanjala na uvoz iz inostranstva.

To je, kaže Stanić, bio signal mnogim srpskim poljoprivrednicima da počnu da traže druga tržišta za plasiranje robe.

„Nismo veliko tržište i ne možemo nadomestiti izvoz u Rusiju domaćom prodajom, pa su naši izvoznici shvatili da to ne može biti primarna orijentacija na duži rok.

„Međutim, preorijentacija ne može da bude sprovedena u kratkom roku“, objašnjava Stanić.

Potrebno je, kako kaže, pronaći druga mnogoljudna tržišta, pre svega na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.

„Ali, teško je potpuno preusmeriti izvoz iz Rusije čak i za tri ili četiri godine – zbog toga je ona i dalje važno tržište i nadamo se da će tako ostati“, objašnjava.

U oktobru 2019, Srbija je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), kojim je izvoznicima iz te zemlje omogućeno da 99,5 odsto proizvoda plasiraju u Rusiju bez troškova carine, kao i u druge članice ove unije poput Belorusije, Kazahstana, Jermenije i Kirgistana.

Dok osluškuju signale o daljim diplomatskim koracima državnog vrha, deo poljoprivrednika je već u teškom položaju zbog otežanog transporta namirnica u Rusiju.

Situacije je postala komplikovanija i zbog sankcija zapadnih zemalja ruskim bankama, pa čak i kada uspeju da dopreme robu, proizvođači nailaze na nove prepreke.

„Platni promet je dodatni problem posle isključivanja ruskih banaka iz sistema Swift„, napominje Elena Jovičić iz Instituta ekonomskih nauka.

Swift, Udruženje za međunarodne međubankarske finansijske telekomunikacije (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication), povezuje 11.000 banaka i institucija u više od 200 zemalja širom sveta i omogućava brz transfer novca u inostranstvo.

Zapadne zemlje isključile su u februaru ruske banake iz ovog sistema posle početka invazije na Ukrajinu.

I otežan ili obustavljen uvoz energenata i đubriva iz Rusije doneo bi probleme za srpske proizvođače.

Cene đubriva su skočile od početka sukoba u Ukrajini, pošto su ta zemlja i Rusija među najvećim izvoznicima ovog proizvoda u Evropi, što dovodi do poskupljenja povrća i voća u Srbiji, o čemu je izveštavao i BBC.

Situacija sa đubrivom bi mogla biti „nešto manje rizična po Srbiju od situacije sa prirodnim gasom“, smatra Bojan Stanić.

„Postoje alternativna tržišta poput Kine, Izraela i zemalja Bliskog istoka“, kaže on.

Pančevačka HIP „Azotara“, kompanija u vlasništvu novosadske firme Promist, bi do kraja godine trebalo da pokrene i domaću proizvodnju veštačkih đubriva, rekli su iz Promista, preneo je RTS.

Proizvodnja u ovoj fabrici ne bi mogla da podmiri potrebe svih proizvođača u zemlji, ali bi se umanjio uvoz ovog proizvoda, napominje Stanić.

„Ipak, još jedan je problem što se za proizvodnju koristi prirodni gas, pa bi cene mogle biti visoke zbog poskupljenja tog energenta“, kaže on.

Zbog toga bi mogla da se pojavi potreba da se đubrivo prepozna kao strateški proizvod, pošto poljoprivredni proizvođači neće biti u stanju da ga kupuju bez subvencija, dodaje.

Pogledajte kako rat utiče na cene hrane:

Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane

Uticaj na mikro privredu

Tokom 2021, privrednici iz Srbije izvezli su pneumatske gume u vrednosti od gotovo 60 miliona dolara, a 44,5 miliona dolara slilo se iz Rusije u Srbiju na osnovu prodaje hula-hop čarapa, pokazuju podaci PKS.

Firme koje izvoze gume ili hula-hop čarape pretežno su u vlasništvu stranih kompanija – francuski Mišlen je vlasnik Tigra iz Pirota, a proizvodnjom čarapa uglavnom upravljaju italijanske kompanije, napominje Bojan Stanić.

„Te kompanije su uslovljene odlukama njihovih centrala u zemljama Evropske unije, a one prate političke odluke koje se donose u tim zemljama“, kaže Stanić.

Zbog toga, dodaje, sankcije apsolutno pogađaju ove firme – smanjile su plasman robe na rusko tržište, a neke su i obustavile.

„Međutim, nema informacija od tih kompanija da odustaju od ruskog tržišta, već čekaju da prođe ovo nevreme kako bi mogle da se vrate tamo“, kaže pomoćnik direktora za analitiku u PKS za BBC na srpskom.

Mišlen je stoodstotni vlasnik Tigar tajersa od decembra 2009. godine.

Francuska firma je u prvoj polovini marta uvela periodične obustave rad u pirotskoj fabrici zbog „velikih izazova na planu logistike i transporta“ usled rata u Ukrajini, rekli su iz kompanije za BBC na srpskom.

Ova kompanija je četvrti najveći izvoznik iz Srbije za 2021, koji godišnje proizvede oko 12 miliona pneumatskih guma.

Ekonomistkinja Jovičić ističe da bi Tigar tajers imao „dobre šanse“ da se izbori sa krizom u slučaju sankcija i mogao bi da pronađe alternativna tržišta.

Za fabrike koje proizvode čarape situacija je „kritična i bez uvođenja sankcija“ – onemogućen je transport preko Ukrajine na rusko tržište, pa su neke od njih već prestale da dobijaju porudžbine iz Rusije, objašnjava Jovičić.

„To su uglavnom manje kompanije, kojima neće biti lako da pronađu alternativno tržište i postoji verovatnoća da će se neke ugasiti, ukoliko izostane podrška države“, dodaje ekonomistkinja.

„U manjim i manje razvijenim mestima u Srbiji, gde ionako postoji problem sa zaposlenošću, zatvaranje kompanija bi imalo vrlo štetne posledice kako po stanovnike, tako i po privredni razvoj samih mesta“, zaključuje Elena Jovičić.

Može li biti posledica po Rusiju?

Ako ih i bude, one će biti vrlo male, kaže Sofija Donjec.

Rusija je u 2021. izvezla robu širom sveta u vrednosti većoj od 493 milijarde dolara, a nafta i gas čine gotovo polovinu ukupnog izvoza – 240 milijardi dolara, pokazuju podaci Centralne banke Rusije.

„Praktično je nemoguće blokirati polovinu izvoza iz Rusije na globalnom nivou, a čak i da se smanji, moguće ga je kompenzovati, pošto se uzvratnim sankcijama smanjuje uvoz“, objašnjava Donjec.

Teško je očekivati da će Srbija obustaviti uvoz energenata iz Rusije i u slučaju sankcija, ali to svakako ne bi imalo veliki uticaj na rusku ekonomiju, dodaje ona.

Rusija ne bi mnogo trpela ni u slučaju da se obustavi uvoz robe iz Srbije, pre svega, voća i povrća, smatra Donjec.

Za politiku ruske vlade u domenu poljoprivrede, koja je počela da se sprovodi 2014. godine, kaže da je „jedina uspešna ekonomska priča u Rusiji“ poslednjih godina.

„Ako pogledate količine robe koju Rusija uvozi od tada, primetićete da su one na stabilnom nivou, ali udeo hrane u ukupnim brojkama se smanjio za skoro 20 odsto.

„To je plod uzvratnih sankcija Rusije drugim zemljama, ali i mera vlade kojima je proizvođačima pružena podrška“, objašnjava ona.

Kako ruski potrošači ne kupuju mnogo voća, smanjenje ili obustava uvoza iz Srbije ne bi se značajno osetilo, kaže Donjec.

„U Rusiji se najviše kupuju meso, mleko i piće, dok je udeo voća u potrošačkoj korpi manji od dva odsto – ako uzmemo u obzir da iz Srbije stiže samo nekoliko vrsta voća, jasno vam je koliko su te brojke male u široj slici“, dodaje ona.

Rusija bi ipak imala šta da izgubi u slučaju da Beograd uvede sankcije Moskvi – Srbija je za mnoge Ruse od početka rata u Ukrajini veza sa svetom.

Ubrzo posle početka invazije, većina kompanija obustavila je direktne letove za Rusiju, dok je Er Srbija početkom marta odlučila da ih udvostruči.

Međutim, posle kritika iz EU i Ukrajine i ocena da „Srbija zarađuje na ukrajinskoj krvi„, kako je navela Emina Džepar, zamenica ministra inostranih poslova Ukrajine, Vučić je rekao da će broj letova biti smanjen.

Od 21. marta za Moskvu ponovo leti jedan avion Er Srbija dnevno iz Beograda, osim petkom kada su organizovana dva leta, kao i pre rata u Ukrajini.

„Rusiji je trenutno važno što avio-saobraćaj između dve zemlje i dalje funkcioniše i to bi mogao da bude veliki gubitak za Moskvu i Ruse koji žele ili moraju da putuju na Zapad“, kaže Donjec.

Pogledajte priču o istoriji odnosa Srbije i Ukrajine: